Možda niste primetili, ali ovih dana u svetu postoje dve vrste zemalja: Diktature koje vode autoritarci i demokratije koje polako preuzimaju autoritarci. Stavite Australiju u ovu drugu kategoriju.
Organic & Healthy izveštava da je Australija postala prva nacija koja je počela da mikročipuje svoje građane, iako su NBC News pre par godina predvidele da će do 2017. godine svi Amerikanci biti mikročipovani.
Nagon Australije da implantira u građane ono za šta mnogi veruju da je biblijski “znak zveri“ je “pametna propagandna kampanja koja izjednačava RFID mikročipovanje sa tim da se postaje super čovek, i ljudi mole za to,“ istakle su News.com.au.
Sve se vrti oko “pogodnosti“
Jedna Australijanka, Šanti Korporal, iz Sidneja, nalazi se u centru kontroverze nakon što je stavila implante u obe ruke. “Možete postaviti svoj život tako da nikada ne morate da brinete o bilo kojoj lozinki ili PIN-u,“ rekla je ona za News.com.au.
Ideja je da vam implanti mikročipova daju jedinstveni identifikator, tako da se vaš implant može koristiti za zaključavanje vrata, prenošenje ličnih informacija na smart telefone i druge lične uređaje – i, naravno, omogućavaju da vlada može da vas prati gde god da odete.
Zašto bi iko dobrovoljno želeo to da uradi? Jedna reč, kaže jedan primalac mikočipa: “Pogodnost.“
Koliko god da je loše nošenje kartica koje prenose lične i finansijske podatke u velike baze podataka (koje se mogu hakovati) i smart telefone koji služe kao lični uređaji za praćene – bar imate mogućnost (za sada) da ih ostavite kod kuće kada idete negde.
Ne morate da nosite smart telefon sa sobom, ili u najmanju ruku možete naučiti neke načine da bolje zaštitite svoje informacije. Sa karticama, ako ih morate nostiti, postoje uređaji koje možete koristiti da bih zaštitili od ID lopova i uređaja za praćenje.
Ali, kada jednom stavite uređaj za praćenje ispod svoje kože, jedini način da ga se rešite jeste taj da ga uklonite hirurškim putem, ili ga hakujete sa vaših udova.
Da li bi vas vlasti zapravo pratile bez razloga? To se već radi.
Kao što se izveštavalo u aprilu 2012. godine, policijska odeljenja su pratila mobilne telefone bez prethodnog dobijanja naloga, kao što je propisano Četvrtim amandmanom u Ustavu. Zapravo, Američka unija za građanske slobode je otkrila da su “mnoga“ od skoro 200 anketiranih odeljenja to radila bez naloga. Iako su neka odeljenja prvo dobila traženi nalog, drugi su rekli da su “oni koristili različite pravne standarde, kao što je nalog ili manje strogi sudski pozivi.“
Zašto olakšati praćenje?
Ta praksa se nastavila. U julu je Boston Globe izvestio da je gradska policijska služba koristila “kontroverznu tehnologiju mobilnih telefona 11 puta u proteklih sedam godina bez pribavljanja naloga za pretres…“
Još jedan veliki problem je hakovanje i krađa identiteta. U izveštaju NBC News-a od pre nekoliko godina, novinari su istakli da jedan od “problema“ koji bi se mogao rešiti ima veze sa medicinskim informacijama: Čipovi bi omogućili lekarima i bolnicama da imaju pristup vašem identitetu i medicinskom kartonu ako ste bez svesti i bez pratnje prilikom prijema (a koliko se često to dešava?).
Međutim, medicinske informacije su glavna meta hakera i lopova identiteta. Zapravo, informacije o zdravstenoj zašititi su najtraženije od strane sajber lopova jer su podaci koji se nalaze u zdravstvenim kartonima – recepti, brojevi socijalnog osiguranja, adrese itd. – mnogo trajniji od, recimo, finansijskih podataka (koji se menjaju kad se hakovanje otkrije).
Privatnost u digitalnom svetu je kao premija. Skeniraju se naše mrežnjače, skeniraju se naši novčanici, naši onlajn podaci su hakovani i naši pokreti se već prate – i od strane vlade i od strane privatnih korporacija. Ali sve te metode mogu biti ublažene. Veoma je teško ublažiti lično praćenje kada uređaj za praćenje nosite u vašem telu.
Poenta je, ako vlada može da vas prati 24 sata/7 dana u nedelji/365 dana, vlada takođe može i da vas kontroliše.
Webtribune.rs