Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
U emisiji „Na nišanu Miroslava Lazanskog“ politikolog Aleksandar Pavić i analitičar Instituta za noviju istoriju Jovan Čavoški razgovarali su o tome da li je predsednik SAD Donald Tramp odlukama Kongresa ostao bez izvršne vlasti; šta on sada predstavlja u Beloj kući.
Kako će teći odnosi Moskve i Vašingtona posle uvođenja novih sankcija Rusiji; šta se to zbiva na Tibetu, gde Kina i Indija gomilaju trupe.
Cela situacija od izbora Trampa je bez presedana, kaže Pavić, opisujući stanje na američkoj političkoj sceni. Prvi put u istoriji američkih unutarpolitičkih odnosa Kongres je na drastičan način onemogućio predsednika da sprovodi politiku kakvu je naumio.
Tramp je potpisao akt o uvođenju sankcija, ali je uz to naglasio da je Kongres uzurpirao njegovo pravo da vodi spoljnu politiku, kaže Pavić. Uz akt, Tramp je potpisao i predsedničku izjavu.
„Pošto američki predsednici mogu da biraju veto na jedan deo zakona, a na drugi ne, u poslednje vreme, a to je Obama pogotovo koristio, oni uz zakon koji im se ne dopada izdaju predsedničku izjavu gde kažu šta su njihove ograde. Sebi ostavljaju prostor da to tumače drugačije nego što tumači Kongres. To je Tramp delimično uradio sa ovim zakonom“, objašnjava Pavić.
Time je Tramp sebi ostavio prostor za delovanje — kada se govori o sankcijama energetskim firmama koje ulaze u projekte u koje su uključene ruske kompanije, ostavio je sebi prostor da može da izdaje posebne licence i da tako zaobiđe režim sankcija, navodi Pavić jedan od primera.
Kongres ima instrumente da saseče Trampove napore da zaobiđe režim sankcija, ali bi u tom slučaju započela otvorena borba između dve grane vlasti, kaže Pavić.
Američki sistem do sada je bio stabilan, a sada je trajno destabilizovan, dodaje on.
„Ono što su mu do sada bile prednosti, sada su odjednom postale mane. I teško da to može da se zakrpi, zato što je Trampovom pobedom ogoljeno šta je postala prava priroda tog sistema. I vidi se da Amerika boluje od iste bolesti od koje boluje i ostatak zapadnog sveta — otuđene elite, deindustrijalizacije i stanovništva koje postaje sve siromašnije i sve otuđenije od centara političke moći“, kaže Pavić.
Tinjajući granični sukob između Indije i Kine u Butanu eskalirao je u poslednja dva meseca. Indija sigurno nije slepo oruđe u američkim rukama, kaže Čavoški, odgovarajući na pitanje da li je moguće da su SAD umešane u eskalaciju sukoba na Himalajima.
Na taj način Kina bi se razapela na dva fronta — jedan na Korejskom poluostrvu, a drugi na granici sa Indijom.
Indija je, kaže Čavoški, jedna od retkih azijskih zemalja koja se nije pridružila kineskom „Novom putu svile“, već pokušava da, zajedno sa Japanom, igra svoju igru.
„Mislim da je ovde u pitanju jedan stari istorijski problem odnosa između Indije i Kine, dve velike zemlje i dve stare civilizacije, od kojih svaka želi da bude reprezent Azije u svetskim poslovima. Često prijateljima citiram jednu kinesku poslovicu koja kaže Ne mogu biti dva sunca na nebu, kao što ne mogu biti ni dva cara na zemlji. Mislim da je to veliki problem i Kine i Indije zato što i jedna i druga smatraju da se ono što je njihova interesna sfera, naročito na Himalajima preklapa“, kaže Čavoški.
Kinesko-indijski konflikt je dugotrajan i komplikovan, smatraju sagovornici Sputnjika. Sva složenost situacije dolazi do izražaja ako se shvati da Indija ne može sebi da dozvoli da bude okružena kineskim ekonomskim i političkim projektima, dok bi kineska meka moć počela da opada u slučaju otvorenog rata sa Indijom.
Pogledajte video:
