Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ideja za korišćenje mikročipova za praćenje finansijske situacije onih koji primaju socijalnu pomoć je prvi put predložena od strane jednog političara u Finskoj.
Krajem prošlog meseca je objavljeno da je kompanija iz Viskonsina po imenu Tri Skver Market planirala da hirurški ugradi mikročipove ispod kože svojih zaposlenih iz praktičnih razloga. Direktor Tri Skver Marketa Tod Vestbi je izjavio za KSTP da su mikročipovi „sledeća velika stvar koja će se sigurno desiti i mi želimo da budemo deo toga.“
Vestbi objašnjava da će mikročip moći da obavlja razne stvari, od omogućavanja ljudima da kupuju hranu u sobi za pauzu jednostavnim skeniranjem uz pomoć sopstvene ruke do korišćenja u vidu elektronskog ključa za otvaranje vrata i pristup kompjuterima.
Mikročipovi funkcionišu pomoću tehnologije identifikacije radio frekvencijom (RFID), koja se takođe koristi za plaćanje putem iPhone ili Android uređaja.
„Predviđamo da će korišćenje RFID tehnologije biti pokretač svega, od kupovine u našem marketu u sobi za pauzu, otvaranja vrata, korišćenja kopirnica, logovanja na kompjutere u kancelariji, otključavanja telefona, deljenja vizit karti, čuvanja medicinskih/zdravstvenih informacija, kao i korišćenja u vidu isplate na drugim RFID terminala,“ rekao je direktor Tri Skver Marketa u svojoj izjavi. „Na kraju će ova tehnologija biti standardizovana, omogućavajući ljudima da je koriste umesto pasoša, za javni prevoz, prilikom kupovine,itd.“
Dok Tod Vestbi možda jeste entuzijastičan povodom korišćenja mikročip tehnologije u svakodnevnom životu, hiljade ili čak milioni drugi su bez sumnje zabrinuti. Ideja o implementaciji mikročipa ispod kože koji će čuvati podatke o vašem zdravlju i finansijama zvuči kao nešto iz čuvene knjige Džordža Orvela 1984.
Čak iako čipovi ne budu imali GPS sistem i bude nemoguće locirati one koji ih imaju usađene ispod kože, celokupni koncept je ipak zabrinjavajuć. Amerikanci su uslovljeni da prihvate individualnu slobodu, a mikročipovani implanti ih primoravaju da prihvate upravo suprotno od toga.
Noel Čezli, povremena profesorka sociologije na Univerzitetu u Viskonsinu u Milvokiju veruje da korišćenje mikročipova će postajati sve češće u ne tako dalekoj budućnosti. „Desiće se svima,“ objašnjava ona, „ali ne ove godine, a ni sledeće. Možda ne mojoj generaciji, ali sigurno generaciji moje dece.“
Zapravo, ideja za korišćenje mikročipova za praćenje finansijske situacije onih koji primaju socijalnu pomoć je već predložena od strane jednog političara u Finskoj. Po objavi Sputnik Njuz-a, član finske konzervativne partije Fin parti je nedavno predložio da se onima koji primaju socijalnu pomoć ugradi mikročip kao odgovor na vesti da su neki od primalaca nastavili da primaju pomoć nakon što su napustili državu da se bore za Islamsku Državu.
Pasi Maenrata, političar koji je to predložio, je raspravljao putem svoje Fejsbuk stranice da oni koji žele da primaju socijalnu pomoć iz Kele „moraju priložiti tačne podatke o svojoj lokaciji uz pomoć ličnog koda koji će očitavati satelit.“ Maenrata je takođe napomenuo da bi bilo moguće ugraditi mikročipove ispod kože svih onih koji putuju van zemlje „koji na primer primaju medicinsku socijalnu pomoć od Kele,“ poznate još i kao Institucije za socijalno osiguranje.
Međutim, bez obzira na to koliko su namere dobre, tu ima još mnogo pitanja na koja se mora odgovoriti pre nego što ljudi širom sveta počnu da prihvataju korišćenje hirurški ugrađenih mikročipova. Da li se oni ikada mogu isključiti ili ukloniti? Ko će tačno imati pristup našoj lokaciji ukoliko mikročip bude imao GPS tehnologiju? Ukoliko mikročipovi budu sadržali lične informacije koje se tiču zdravstvenog stanja i finansija, da li će biti moguće hakovati te informacije i možda ih prodati?
Ukoliko ljudi ozbiljno shvataju svoje pravo na privatnost, onda bi ova pitanja morala biti odgovorena pre nego što se napreduje sa mikročip tehnologijom.
Webtribune.rs
