Evropska unija će se raspasti do 2040. godine, a uzrok je dupli udar: ruski uticaj i posledice Bregzita od kojih EU neće moći da se oporavi. Ovo je jedan od zamišljenih scenarija u tajnom istraživanju koje je sprovelo nemačko Ministarstvo odbrane
Dekade nesigurnosti mogle bi da izazovu kolaps Evropske unije, što bi dalje dovelo do izbijanja sukoba širom kontinenta, navodi se u najpesimističnijem scenariju procurelog izveštaja.
Ovaj dosije, koji je objavio dnevnik Špigl, rađen je pune dve godine, a veruje se da je ovo prvi put da se nemačko Ministarstvo odbrane upustilo u tako kompleksno istraživanje. Analiza ima 102 strane, a dobila je ime „Strateška perspektiva 2040“.
Sprovedena je zbog straha od nemogućnosti opstanka posthladnoratovskog globalnog sistema i sve agresivnijeg ponašanja Rusije, počevši od agresije u Ukrajini, javlja Špigl. „Strateška perspektiva 2040“ interno je objavljena u februaru, ali je odlučeno da ostane tajna i ne izlazi u javnost.
Istraživanje je pratila vojna vežba nemačke vojske, koja je simulirala bezbednosne pretnje po zemlju nakon kolapsa Evrope kakvu danas poznajemo. Trupe nemačke vojske viđene su kako u tenkovima vežbaju odbijanje napada nedaleko od Munstera. Vežbe su uključivale pešadijski bataljon, podršku iz vazduha i artiljeriju.
1. SCENARIO – KOLAPS EU I NEMAČKA U REAKTIVNOM MODU
U jednom od njih, koji je nazvan „Kolaps EU i Nemačka u reaktivnom modu“, izveštaj opisuje svet u kojem je proširenje Evropske unije propalo, a na snazi je obrnut proces, te sve veći broj razočaranih zemalja izlazi iz bloka.
– Rastući nered i anarhija u haotičnom i konfliktnom svetu uticali su na dramatičnu promenu bezbednosne politike kako Nemačke, tako i cele Evrope. Zemlje napuštaju blok, a Evropa gubi svoj uticaj – navodi se u pomenutom scenariju, koji predviđa „sukobe na nekoliko različitih strana“.
2. SCENARIO – ZAPAD PROTIV ISTOKA
U drugom scenariju, nazvanom „Zapad protiv Istoka“, predviđa se da će pojedine zemlje centralne i istočne Evrope istupiti iz EU i formirati sopstveni „istočni blok“, a sve usled rastućeg uticaja Rusije na te države.
3. SCENARIO – MULTIPOLARNA KONKURENCIJA
U trećem scenariju, nazvanom „Multipolarna konkurencija“, ekstremizam je u nezadrživom rastu, a istovremeno pojedine EU države počinju da prate „ruski model državnog kapitalizma“ i tako „ubijaju“ globalizaciju.
– Međunarodni poredak se ubrzano urušava, svet kakav znamo se menja usled decenija nestabilnosti, a uspostavljeni sistem vrednosti je potpuno promenjen – navodi se u procurelom izveštaju.
Nemci su predviđali rasplet situacije u naredne dve decenije na osnovu društvenih trendova i međunarodnih konflikata. Bundesver je razradio tri potencijalna scenarija kolapsa EU.
Portparol nemačkog Ministarstva odbrane izjavio je da je istraživanje „donelo gruba predviđanja, ali da nigde nije navedena verovatnoća ostvarenja bilo kog od scenarija“, i odbio da detaljnije komentariše detalje izveštaja, za koji je rekao da je poverljiv.
Ko je za EU vojsku?
Lideri Italije, Francuske, Nemačke, Mađarske, Finske i Češke podržali su plan zajedničke vojske EU, zajedno sa mnogim istaknutim predstavnicima vlasti u ostalim EU državama.
Nemačko istraživanje i izveštaj načinjen na osnovu njega je u potpunoj suprotnosti sa zvaničnom politikom većine EU lidera, koji se zalažu za dublju integraciju evropskih zemalja u Uniju, uključujući čak i mogućnost formiranja evropske vojske. U tome prednjače nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron, koji pozivaju na veću integraciju evrozone.
I predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da bi „zajedničke vojne snage dale dodatnu težinu i sigurnost kompletno bezbednosnoj slici Evrope“.
U martu 2015. godine Junker je rekao da je „EU neophodna zajednička vojska kako bi bila shvaćena ozbiljno na međunarodnom nivou“.
Međutim, tadašnja članica Unije i jedna od vodećnih vojnih sila Evrope Velika Britanija snažno se usprotivila takvom predlogu, koji je tako „bačen na led“. Nakon Bregzita predlog o EU vojsci je ponovo aktivan.
Blic.rs/Informer.rs