Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Beograđani svakodnevno šetaju Kalemegdanom ne sluteći kakve se tajne skrivaju u njegovom podzemlju.
Ispod zidina tvrđave nalazi se vojni bunker koji je od očiju javnosti bio sklonjen sve do 2008, zatim Rimski bunar, koji zapravo nije rimski, uspeo je da zastraši i čuvenog Alfreda Hičkoka, samo su deo misteriozne priče o turi ispod Beograda.
Turistički vodič Darko Janković okupio je grupu radoznalih ljudi, među kojima su bili i strani turisti, da bi ih uveo u skriveni svet ispod Kalemegdana. Prva destinacija bio je Rimski bunar, koji zapravo i nije rimski, jer je sagrađen u periodu između 1720. godine i 1731, za vreme austrijske vladavine. Sam ulazak u taj objekat ima posebnu mističnost, jer je ceo objekat koji vodi do bunara ukopan u zemlju.
Kada smo sišli niz stepenice, prvo nas je sačekala mračna priča o tragično nastradalim vojnicima. Austrijski kralj, koji je saznavši da među svojim vojnicima ima izdajnike, naredio je da se živi bace u rupu koja je tu bila pre bunara. Ostavio ih je da umru. Kao čin milosti, drugi vojnici su im bacili noževe, kojima su se izdajnici međusobno poubijali.
Sam bunar dubok je 60 metara, a širok 3,5 metara, dok se oko njegovog zida nalaze dva spiralna stepeništa, koja imaju više od 220 stepenika. Vodič je istakao da je bunar sagrađen jer je cilj bio da narod ima vlastiti sistem snabdevanja vodom, pošto je Beograd često bio na meti neprijatelja. Uzor je bio bunar u Italiji. Međutim, pošto tokom kopanja nisu naišli na vodu, projekat je obustavljen.
Poznati filmski režiser Alfred Hičkok je 1964. tokom posete Beogradu tražio da ga ljudi upute na najstrašnije mesto i bio je impresioniran kada je obišao Rimski bunar.
Drugo mesto za obilazak je vojni bunker, koji je izgrađen posle Drugog svetskog rata. Smatra se da je Josip Broz Tito naredio tajnu izgradnju u periodu od 1948. do 1953. Poenta je bila opremiti tajni raketni sistem, kojim bi se Jugoslavija branila u slučaju napada. Fascinantan je podatak da je tokom tih pet godina, u tajnim prostorijama boravilo 28 vojnika, i to bez kontakta sa spoljnim svetom.
Tu su spavali u skučenim sobama, imali su male bunare i uske prostorije u kojima su boravili bez dnevne svetlosti. Njih 14 sa jedne strane strane bunara i drugih 14 sa druge, a pritom nisu znali jedni za druge. Ova strogo čuvana vojna tajna je sve do 2008. godine bila nepoznata javnosti.
Barutana bila diskoteka
U velikoj barutani smešteni su rimski kameni spomenici iz perioda od prvog do četvrtog veka. Tu se nalaze nadgrobne ploče iz tog perioda, stele, sarkofazi, žrtvenici prikupljani decenijama na nalazištima Singidunuma (Beograda), Viminacijuma (Kostolca) i Kosmaja.
Takođe, tu je i jedan sarkofag sa predstavom Jone iz četvrtog veka sa prostora Beograda, portretna statua muškarca pronađena na teritoriji Makedonije koja potiče iz drugog veka i mnoge druge.
Ironija je da je upravo tokom devedesetih godina prošlog veka barutana korišćena kao disko klub.
(Kurir.rs/Alo.rs/Ivana Mišić)
