Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
On ima brzinu razarača, veličinu korvete, vatrena moć mu je na nivou krstarice, a tajnovitost dejstva u rangu podmornice. U daljem tekstu predstavljamo ruski projekat malog raketnog broda 22800 „Karakurt“ koji će u velikoj meri da promeni trenutni odnos snaga na svetskim morima i okeanima.
U petak je u Sankt Peterburgu održana ceremonija spuštanja u vodu novog malog raketnog broda (skr. ru.MRK) „Tajfun“, koji u sebi objedinjava sve nabrojane kvalitete koje smo napisali u sažetku teksta.
U 2017. godini on je postao drugi brod klase Karakurt* (ime projekta 22800 srb. Crna Udovica), koji je poslat na prvo mini-putovanje (napomena autora: u julu mesecu u vodu je ušao njegov prethodnik “Uragan“, koji je kompletiran u Lenjingradskom brodogradilištu „Pela“). Do sredine naredne decenije, čak 18 brodova ove klase će u ući u operativne jedinice ruske mornarice. Svaka ruska flota će u svom sastavu imati po jednu „eskadru“ ovih izuzetno opasnih morskih plovila.
Zašto je „Karakurt“ toliko opasan, i na šta je sve sposoban ovaj smrtonosni „mališan“?
„Uragan“ i „Tajfun“ – predstavljaju direktne potomke malih raketnih brodova projekta 21631 „Bujan-M“, koji se nalaze u sastavu Baltičke i Kaspijske flote. Zvanična oznaka ovih MRK je zaštita bližeg pojasa morske granice, tj. priobalja. Međutim, brodovi klase „Bujan“ su dokazali da su sposobni za izvršavanje daleko šireg spektra zadataka, od onih za koje su prvenstveno namenjeni.
Na primer, kaspijska trojka klase „Bujan“ – „Grad Sviяžsk“, „Uglič“ i „Velikiй Ustюg“ – su iz ruskih teritorijalnih voda, u više navrata, plotunski ispalili na desetine krstarećih raketa „Kalibr“ po terorističkim bazama u Siriji, i tako direktno sadejstvovali ruskim vazdušnim snagama koje su se nalazile na daljini većoj od 1,500km! Gromovita ratna premijera ovih ruskih brodova, nije prošla nezapaženo.
NATO je bio neprijatno iznenađen ovim razvjem događaja. Oni su posle uvodnog šoka smogli snage da priznaju da su ovi sićušni brodovi, sposobni da ugroze i velike brodove NATO, kakve su raketne krstarice ili pak nosači aviona.
Međutim, tokom eksploatacije brodova klase „Bujan“, otkriveni su brojni nedostaci. Koji?
Prvo, ovi brodovi isključivo mogu da deluju u priobalnom pojasu, koji je dobro obezbeđen sredstvima PVO. Naime, brodovi klase „Bujan“ imaju dosta slabo naoružanje, posebno kada je u pitanju protivvazduhoplovna odbrana. Ona se uglavnom sastoji od artiljerijsko-raketnih sredstava kratkog dometa, što u današnje vreme predstavlja zaista skroman, praktično beznačajan potencijal.
Drugo, ovaj brod je razvijen za prilično mirne vode, kakvo je npr. Kapsijsko more. Na otvorenim morima i okeanima, koje je često nemirno, plovidba ovim brodom uopšte nije prijatna, posebno kada se nađe u oluji.
Treće, autonomija njegovog boravka na otvorenom moru iznosi svega 10 dana, što nije dovoljno za duga putovanja.
Za razliku od njegovog prethodnika, mali raketni brodovi klase „Karakurt“ nemaju takvih nedostataka. Uprkos manjem deplasmanu (oko 800 tona), brodovi ove klase za 50% imaju veću autonomiju boravka na otvorenom moru od „Bujana“. Glavni projektant brodova klase „Karakurt“ je Centralni pomorski konstrukcioni biro „Almaz“.
Inženjeri koji su projektovali ovaj brod i koje ga poznaju praktično u prste, tvrde da brod ima daleko veće sposobnosti za plovidbu. Korpus „Uragana“ i „Tajfuna“ je napravljen po tzv. „stelt“ (nevidljivoj) tehnologiji. U kombinaciji sa njegovim malim dimenzijama (dužina 65 metara i širina 10 metara) predstavlja krajnje složen cilj za otkrivanje i navođenje vatre na njega, kada su u pitanju i najmodernije protiv-brodske rakete koje se nalaze u arsenalu brodova NATO.
Za borbu protiv ciljeva u vazduhu, prva dva broda klase „Karakurt“ („Uragan“ i „Tajfun) biće naoružani artiljerijskim sistemima AK-630M. Treći brod ove klase „Štorm“ će na ovom planu dobiti veoma ozbiljno pojačanje. Naime, planirano je da se na ove brodove integriše hibridni artiljerijsko-raketni kompleks izvanrednih tehničko-taktičkih mogućnosti „Pancir-M“.
Ovaj kompleks je osposobljen za borbu protiv svih vrsta vazdušnih objekata, sa posebnim akcentom za borbu protiv raketa klase more-more i vazduh-more. Njegov radar sa faznom antenskom rešetkom santimentarskog i milimetarskog opsega, koji je napravljen na bazi radarske stanice 1RS2-1E „Šlem“, može da otkrije ciljeve sa minimalnim radarskim odrazom, na daljini i do 23km. Takođe, pored njega se nalazi i pasivna elektro-optička stanica koja može da otkrije cilj na daljini i do 18 km.
Po otkrivanju mete kompleks se automatski navodi ka cilju i uništava ga kombinovanim raketno-artiljerijskim dejstvom. „Pancir-S“ je naoružan sa osam raketa 57Э6E koje imaju maksimalni horizontalni domet i do 20km. Vertikalni domet ovih raketa je 15km. Pored raketnog naoružanja tu se još nalaze i dva rotaciona 6-cevna topa u kal.30mm GŠ-6-30, koji stvaraju zaista impresivnu gustinu vatre (i do 10,000 granata u minuti).
Zahvaljujući izuzetno kratkom vremenu reakcije, ovaj kompleks sa 8 raketa i borbenim spremnikom od nekoliko hiljada granata može u veoma kratkom vremenskom opsegu da obori popriličan broj protiv-brodskih raketa koje su simultano ispaljene na „Karakurt“ (kompleks može istovremeno da gađa 4 različita cilja sa gotovo 100% uspehom).
Udarni potencijal
Međutim, glavni „adut“ koji će posedovati klasa brodova „Karakurt“ vezan je za njihov udarni raketni potencijal. Svaki „Karakurt“ nosi osam vertikalnih lansirnih jedinica mod. ZS14. U njima se mogu bazirati protivbrodske rakete P-800 „Oniks“ ili univerzalne krstareće rakete „Kalibr-NK“, koje uglavnom služe za napad na zemaljske ciljeve (klasa „Bujan“ je mogla da nosi samo rakete kompleksa „Kalibr“). Dakle, „Karakurt“ će pored kopnenih ciljeva moći da napada i neprijateljske brodove, i to u radijusu i do 500km, što mu zaista daje jednu ozbiljnu univerzalnost u izvršavanju različitih borbenih zadataka, i to sa najubojitijim pomorskim oružjem. Sa raketama „Kalibr“ njegov udarni potencijal će moći da se projektuje na daljine i do 2,500km.
Posle lansiranja rakete, svaki brod postaje momentalno vidljiv za veliku većinu neprijateljskih sredstava osmatranja. Ali „Karakurt“ u tom slučaju ne ostaje bez zaštite. Ovi prilično žustri brodovi, zahvaljujući svojoj izuzetno snažnim pogonskim agregatima, mogu brzo da nestanu sa lica mesta.
Prema proverenim podacima mali raketni brodovi projekta 22800 „Karakurt“ će biti opremljeni borbenim komandno-informacionim kompleksom „Sigma-Э“i automatizovanim višenamenskim kompleksom za razmenu podataka „Trassa-Э“.Osmatranje situacije u vazdušnom i pomorskom prostoru, otkrivanje i identifikacija ciljeva će biti obezbeđena integracijom različitih radarskih stanica uključujući tu i savremeni radarsko-osmatrački kompleks „Mineral-M“ dometa 450km. Većina ove opreme će biti smeštena iznad komandnog tornja broda, koji je tako projektovan da se na njega mogu postaviti četiri fazne antenske rešetke.
Taktika: pucaj i beži!
Tehničke i konstrukcione karakteristike „Karakurta“ predodređuju taktiku njegove borbene primene. Flota tih mikro-brodova, izuzetno kompaktnih dimenzija, uz primenu tehnologije smanjenog radarskog odraza, biće u stanju da se tajno prikrade cilju, ili da obrazuje svojevrsnu zasedu odakle će iznenada izvesti napad sa velikim brojem supersoničnih raketa, i brzo se izgubiti sa lica mesta. Na Zapadu se ova taktika zove „pucaj i beži“.
Međutim, ovo će biti karakteristično samo ako je u pitanju samo jedan brod klase „Karakurt“, koji učestvuje u operaciji napada na veću grupu neprijateljskih brodova. Grupa od tri „Karakurta“ i neće morati nešto preterano da se skriva, jer će njihov udarni potencijal biti snažniji od većine brodova uslovnog protivnika, koji imaju daleko veći deplasman.
Ova tri broda mogu praktično jednovremeno da lansiraju čak 24 supersonične rakete niskog profila leta P-800 „Oniks“, koje po svojim ukupnim karakteristikama slove za najbolje protiv-brodske rakete na svetu, koje se trenutno nalaze u operativnoj upotrebi.
Njihov operativni domet dostiže 500km, a maksimalna brzina leta je do 3,000 km/č na visini oko 10m iznad nivoa mora. Probojno-rušeća bojeva glava težine 300kg visoko-brizantnog eksploziva je sposobna da potopi svaki brod kojeg je ljudska ruka ikad napravila.
Na zadnjem delu putanje rakete aktivira se radarska glava za samonavođenje, koja registruje cilj na daljini od najmanje 50km i ustremljuje se ka njemu. Ovakav koncentrisan napad bi teško mogla da preživi i borbena grupa brodova, koja je raspoređena oko nosača aviona.
Iz basena Kaspijskog mora mali raketni brodovi Kaspijske flote RM Ruske Federacije su u više navrata izveli raketni napad u kojim su upotrebili oko 50 krstarećih raketa „Kalibr-NK“ po terorističkim metama u sirijskim provincijama Rakka, Idlib i Aleppo.
Na primer, američka raketna krstarica tipa „Ticonderoga“ deplasmana deset puta većeg od „Karakurta“, u svom standardnom naoružanju ima 26 krstarećih raketa „Tomahawk“ koje su sposobne da napadnu kopnene i pomorske ciljeve na daljinama do 2.500 kilometara, u zavisnosti od modifikacije ovih raketa. Za razliku od nje, svega tri „Karakurta“ mogu da projektuju istu, ako ne i veću udarnu moć, na mete koje se nalaze na sličnoj udaljenosti. Hirurški precizno i veoma razorno (upotreba u Siriji nas je u to definitivno uverila).
Jedna „Ticonderoga“ košta celu milijardu američkih us dolara, dok se za tu količinu novca može izgraditi čak 30 „Karakurta“ sa nepojmljivom vatrenom moći!
Primetno je da su mnogi zapadni analitičari već uočili tendenciju ruske mornarice da „minijaturiše“ svoja plovila. Konkretno, američki časopis The National Interest je u izdanju iz 2015. godine napisao sledeće: „Ruska korveta naoružana sa sa osam krstarećih raketa „Kalibr“, biće u stanju da izvede razorniji napad od neuporedivo većeg broda kao što je to npr. američka fregata „Oliver Hazard Perry“ koja se nalazi u naoružanju RM SAD.
Povećana nervoza povodom nove ruske doktrine u izgradnji savremenih plovila, mogla se uočiti i u listu Forbes: „Nove borbene mogućnosti ruske flote će ozbiljno ograničiti slobodu manevra mornarice SAD i NATO-a, što će zahtevati višestruko uvećanje troškova u odbrambenom budžetu ovih zemalja.
Čak će i mali ruski patrolni brodovi, dakle oni kojima to do sada nije bio ni približan zadatak, imati sposobnost dalekometnog devastirajućeg napada upotrebom velikog broja krstarećih raketa „Kalibr“ i ostalog visokopreciznog oružja“.
Očekuje se da će „Uragan“ i „Tajfun“ ući u sastav Baltičke flote naredne godine. Trenutno se u različitim fazama izgradnje nalazi još šest malih raketnih brodova klase „Karakurt“ i to: „Štorm“, „Škval“, „Burя“, „Ohotsk“, „Musson“ i „Passat“. U planu je da započne gradnja još deset brodova ove klase, koji će se sklapati u sankt-peterburskog zavodu „Pella“, feodosijskom zavodu „More“, Zelendolskom brodograđevinskom zavodu, kerčenskom preduzeću „Zaliv“ i Amurskom brodograđevinskom zavodu.
Takva preraspodela posla na više brodograđevinskih preduzeća, uz jednostavnost u konstrukciji i malim dimenzijama klase „Karakurt“ u odnosu za standardne brodove, stvoriće nadprosečan tempo u njihovoj proizvodnji. Gotovo da je izvesno da će posle završetka naredne faze opremanja ruske vojske, koja će trajati u periodu od 2018-2025. godine, ruska mornarica izaći jača za celu flotu brodova klase „Karakurt“.
Pogledajte video:
