RAZOTKRIVEN AMERIČKI PLAN ZA RAZBIJANjE REPUBLIKE SRPSKE: PRVO BAZA U BRČKOM, A ZATIM…

Svim dosadašnjim pokušajima Vašingtona da razvlasti Republiku Srpsku, Banjaluka je odolela. Sada se razmišlja i o vojničkoj opciji u vidu vojne baze u Brčkom. Probni balon na tu temu pustila je američka NVO „Atlantski savet“.

Izvršni potpredsednik „Atlantskog saveta“ SAD Dejmon Vilson izjavio je u intervjuu za „Dnevni avaz“ da bi SAD u Brčkom mogle da otvore svoju veliku vojnu bazu, čime bi pokazale da im je i dalje u interesu prisustvo u ovom delu Evrope.

Potvrdu oceni da će Balkan biti među prioritetima administracije SAD on vidi i u tome što će pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Ves Mičel odmah nakon Nove godine doputovati na Balkan, mnogo ranije nego što je planirano.

Vilson kaže da će se već pre samita NATO-a u julu naredne godine videti neke konkretne akcije po pitanju nove strategije za Balkan.

Šta će Amerikancima još jedna vojna baza u BiH, pored one u Tuzli, zašto baš u Brčkom i koliko je izvesna ta nova strategija?

Sagovornici Sputnjika, spoljnopolitički komentator lista „Politika“ Miroslav Lazanski i analitičar iz Republike Srpske (RS), politikolog Velizar Antić slažu se u oceni da je logično da eventualna vojna baza bude instalirana baš u Brčkom koji je važna geostrateška tačka za celovitost RS.

Lazanski napominje da je Brčko distrikt, neka vrsta enklave između dva dela Srpske.

„Tu čak ne mora da postoji neka velika baza. Dovoljno je da imate četu, 150 vojnika, i vi ste nedodirljivi. Niko ne sme na vas da ide, a možete da prihvatite savezničke snage iz Hrvatske koja je članica NATO-a. Oni bi samo prešli preko mosta, ušli u Brčko i razdvojili RS na dva dela, sve uvijeno u oblandu savezničkih odnosa“, objašnjava ovaj komentator.

Samo u tome je značaj Brčkog za američku vojnu bazu, što na dva dela razdvaja teritoriju RS i ništa drugo. To je, kako ističe, jasna poruka Vašingtona Banjaluci koja malo šta može da uradi ako SAD odluče da se tu instaliraju.

Brčko je, podseća on, distrikt koji ima svoje zakone, svoje institucije. I uvek može da pozove na svoju teritoriju neku stranu vojnu silu. Suvereni su u donošenju takve odluke.

On, međutim, kao i Antić, podseća da je „Atlantski savet“, koji se na tu temu oglasio, ipak samo jedna nevladina organizacija (NVO).

To što se oni hvale kako su privukli pažnju administracije u Vašingtonu ocenom da su se SAD „povukle u drugi red i dopustile Rusima da započnu neke podle igre u regionu, zbog čega SAD moraju tamo da se vrate“, Lazanski smatra da treba pripisati karakteru te organizacije.

„Ja prvo tu ’Atlantski savet‘ ne bih uzimao kao zdravo za gotovo u odnosu na stav Pentagona, Stejt departmenta i Bele kuće. On po principu svog bitisanja mora biti radikalniji od svih tih zvaničnih institucija, jer na osnovu toga dobija pare. To je NVO i oni ako nisu radikalni u svom atlantizmu i amerikanizmu, gube razlog postojanja“, objašnjava Lazanski.

Sa skupa koji je krajem prošle nedelje održan u Vašingtonu na kojem su učestvovali šefovi diplomatija država Balkana, koji je organizovala upravo ta NVO, najopasnija poruka za Lazanskog, jeste ta što je vlastima u Srbiji stavljeno u zadatak da mediji sliku NATO-a u srpskoj javnosti pokušaju da prikažu pozitivno.

„To je ono što je neverovatno. To ni nacisti nisu radili preko Radio Beograda u Drugom svetskom ratu. Dakle, američki stav i američko mišljenje o NATO-u moraju da preovladavaju u srpskim medijima i to je zadatak koji srpska vlast treba da ispuni. Neverovatno bezobrazno. To je jedan nastavak imperijalne politike i to može samo da izazove bes i odijum srpske javnosti“, ističe komentator „Politike“, koji na kraju ipak zaključuje da je dobro da su istrčali sa svim planovima, ciljevima i zadacima.

I Antić kaže da je sa Brčkom stvar više nego jasna i logična jer je on „meki trbuh“ RS. Ono je i ničije i svačije. Distrikt sa svim svojim institucijama koje funkcionišu za sebe.

On, ipak, smatra da je pravljenje američke, odnosno NATO baze u tom mestu, što bi RS definitivno podelilo na dve teritorije, daleko od realnosti u ovom trenutku.

„Ipak će se za to pitati ljudi iz samog Brčkog i ljudi u RS, tako da mislim da su to više neke želje i neke potencijalne pretnje tipa: ’E, može vam se i ovo desiti‘. Tako da ne verujem da će do toga sada doći. Mislim da su to za sada neki ’probni baloni‘, da se vidi kako će ko da reaguje na takvu ideju“, kaže Antić.

On napominje da ni BiH nije u NATO-u i da su tek počele priče da li je to potrebno ili nije.

„Ne ide to baš tako lako, da neko dođe i kaže: ’Hoćemo bazu baš u Brčkom‘“, dodaje politikolog iz Banjaluke.

Ipak, bez volje naroda, smatra Antić, to neće moći da ide, pogotovo što je u poslednjih godinu-dve poprilično zategnuta atmosfera i politički, pa, dodaje on, samo fali još jedna takva tema.

I on smatra da su SAD sklonile oko sa ovih prostora, zabavljeni zbivanjima u Siriji, Iranu, Iraku, Severnoj Koreji, zaglavljeni u Avganistanu, ali ne deli mišljenje da su se tu Rusi ubacili.

„Mislim da SAD u ovom trenutku nije neki interes ovde i to da su se povukli se oseća. Ali ne vidim da su Rusi ušli. Nije to baš tako“, ističe on.

A o tome ima li i zvanično nove američke strategije za Balkan verovatno će se znati uskoro, tokom posete Mičela ovom regionu.

Zasad se, manje-više, mudro ćuti. Saopštenje Ambasade SAD u Beogradu povodom najava „Atlantskog saveta“ više je sakrivalo, nego razotkrivalo.

Samo je lakonski konstatovano da „mnoge akademske i istraživačke institucije u SAD svakodnevno učestvuju u javnim raspravama o spoljnopolitičkim pitanjima, da one pomažu javnosti i kreatorima politike da bolje shvate važna pitanja, ali da nemaju formalnu ulogu u kreiranju zvanične američke politike“.

Dakle, ne mora da znači, ali može da bude.