Beograđanki R. B. u banci tvrdili da je podigla oročen novac. Slučaj je prijavila policiji, a kad im je zapretila medijima, naprasno su joj se izvinili i isplatili sve do zadnjeg dinara.
Ovo se dešava u svim bankama, samo što se na sve načine prikriva kako im ne bi bio narušen ugled, tvrdi visokopozicionirana bankarska službenica.
Redakciji Zaštitnika potrošača obratila se R. B. iz Beograda i otkrila da joj je iz banke nestalo 4.500 evra koje je dala na štednju.
– Pre pet godina oročila sam 4.500 evra, na period od dve godine. Žena sam u godinama, živim sama i novac sam odnela u banku jer me je strah da ga držim u kući. Nisam to uradila kako bih profitirala, jer znate i sami, kamate su su minimalne. Od tog novca podigla sam samo kamatu, ostalo sam ostavila u banci. Zatim sam 2015. godine potpisala novi ugovor sa bankom i oročila još 4.800 evra, ali ovog puta na 12 meseci. Prethodnu štednju nisam podizala – započinje priču gospođa R. B., koja je ceo slučaj bila prinuđena da prijavi policiji i tužilaštvu.
Kada mi je istekao taj drugi ugovor od godinu dana, tačnije u februaru 2016, otišla sam da podignem sav novac, i prvu i drugu štednju, ali su mi rekli da postoji samo ova poslednja, iz 2015, od 4.800 evra, a da je prethodni ugovor realizovan i da mi je novac isplaćen.Bila sam u šoku – ko je mogao da podigne moj novac. Više puta sam odlazila u banku, obraćala im se pismeno i usmeno, ali nikakvog pomaka nije bilo. Po savetu advokata, slučaj sam prijavila policiji. Povremeno sam se informisala dokle su stigli. Rečeno mi je da je prosleđeno tužilaštvu, a kada sam kontaktirala sa njima, rekli su mi da moram da sačekam da dođem na red – kaže R. B. i dodaje:
– Žena sam u godinama, ali to ne znači da sam izgubila razum. Pretpostavljam šta se desilo u mom slučaju, a kako su mi rekli u policiji, nisam jedina. Verovatno je neko od njihovih službenika video da niko ne dolazi po novac dugo nakon isteka roka, sagledali su moje godine i pretpostavili da više nisam među živima, a niko se drugi ne interesuje za te pare. Ali neću odustati, isteraću ovaj slučaj do kraja – odlučno je pre desetak dana ispričala ova Beograđanka.
Ovaj slučaj je dobio epilog pre pet dana, kada su R. B. i njenog advokata pozvali u banku i isplatili joj novac, ali bez objašnjenja kako je došlo do greške. Zanimljivo je da se to dogodilo nakon što ih je obavestila da se obratila medijima i da će ceo slučaj biti iznet u javnost.
Klijenti imaju pravo da tuže banku
Advokatica S.G. poručuje onima koji su oštećeni na ovaj način da, bez obzira na to što im banka nadoknadi štetu, mogu da tuže banku koja je odgovorna za bezbednost novca koji joj je dat na poverenje.
– Ovakvih slučajeva je bilo i biće jer je kaznena politika prema počiniocima vrlo blaga. Ima onih ljudi koji su spremni da odleže dve-tri godine u zatvoru i da nikada ne vrate ono što su ukrali. Istina, zakon propisuje kaznu do 10 godina zatvora, ali sudska praksa pokazuje da se uglavnom izriču kazne do tri godine. S druge strane, banke bi morale da imaju strožu kontrolu nad zaposlenima, kao i da dobro provere koga zapošljavaju. Jer, osim što pretrpe finansijski gubitak, na taj način gube poverenje kod klijenata, koji imaju puno pravo da podnesu tužbu. Zato nije ni čudo što uvek pokušavaju da zataškaju ovakve slučajeve – poručuje advokatica.