DEMOGRAFSKA KATASTROFA U HRVATSKOJ: „Sve što je valjalo već je OTIŠLO IZ ZEMLJE, ono što je ostalo NE ZNA I NEĆE DA RADI“

Iako je gotovo 200.000 ljudi na berzi rada, hrvatski poslodavci muku muče tražeći radnike koji znaju i žele da rade. Vlada u Zagrebu donosi neke mere, ali bez obzira na to ljudi i dalje odlaze.

Hrvatska rapidno gubi stanovništvo, a velikom većinom odlaze ljudi u naponu radne snage, oni koji imaju veštine koje lako mogu da unovče u inostranstvu i da nađu posao. Ono što je još gore za demografsku sliku te zemlje, jeste to da odlaze čitave porodice. Hrvatska već sada beleži alarmantan pad broja novorođene dece.

Svi se slažu da bi ta kriza trebalo da bude tema broj jedan, ali dok političari govore o npr. „stvaranju uslova za povećanje plata“, oni ne pominju da bi to moralo da znači i smanjivanje potrošnje države, dakle manje zaposlenih u državnoj upravi, manje službenih automobila, sekretara i sekretarica, savetnika i savetnica, reorganizaciju teritorijalnog ustrojstva zemlje, efikasnije pravosuđe, kao i reformu školstva.

Sve su to suviše krupni zalogaji, a o situaciji svedoči i nedavna dramatična ostavka državnog sekretara za demografiju, dr Marina Strmote, izvedena teatralno, pred kamerama. Šta god mislili o njegovom potezu, on pokazuje da je stanje u Ministarstvu za demografiju, porodicu, mlade i socijalnu politiku – očajno.

Nestala generacija

– Imam osećaj da je cela jedna generacija nestala. Neće imati ko da radi, jednom kad mi odemo u penziju – kaže za DW Nikola Kovačević, vlasnik automehaničarskog servisa „Rubor“ u Zapruđu, u Novom Zagrebu.

Taj preduzetni četrdesettrogodišnjak godinama muku muči da pronađe radnu snagu, iako nudi pristojnu platu i uslove. Odlazak lekara već je postao opšte mesto, kao i odlazak građevinaca, ali Hrvatskoj sve više nedostaje stručnjaka i majstora svih vrsta – automehaničara, kuvara, konobara…

– Dajem oglase na ’MojPosao’, preko Fejsbuk-stranice i preko Zavoda za zapošljavanje. Preko berze su znali da mi pošalju imena i po sedam ljudi koji su trebalo da dođu na razgovor, pa se nije pojavio nijedan – priča Kovačević.

– Jednom su mi se preko berze javila dvojica – jedan nije ni došao, a drugi jeste, ali samo po potvrdu da je bio na razgovoru kako bi zadržao status nezaposlene osobe zbog zdravstvenog osiguranja. A novac zarađuje radeći na crno – Kovačević kaže da je znalo da mu se dogodi i to da se novi ljudi jednostavno ne pojave na dan kada bi trebalo da počnu da rade.

Astronauti na mešalici

Nedavno je pravu medijsku senzaciju izazvao oglas jednog zadarskog građevinskog preduzetnika koji je napisao da traži astronaute i psihijatre za rad na mešalici. U razgovoru za DW, on objašnjava da je oglas objavio frustriran činjenicom da mu se na oglase za majstore zidare, armirače i drugo javljaju ljudi koji ne znaju da rade.

– Kad čuju za dnevnicu od 400 kuna svi znaju sve – a ne znaju. Sve što je valjalo otišlo je napolje – kaže Zadranin, koji ipak nije hteo sa imenom da izađe u javnost, jer je, kaže, ionako imao dovoljno problema s viralnom objavom na Fejsbuku.

Kaže i da znaju da mu se žale ljudi koji su otišli u inostranstvo da spavaju po osmorica u sobi, bez kuhinje, i da rade od jutra do sutra. Kad oduzmu najam sobe i troškove, ispada da im je plata kao u Hrvatskoj. Ali on ih, kaže, ne prima natrag. „Ako si mi otiša’, ja te više ne primam, to je dišpet.“

On još uvek traži ljude, jer mora da odbija poslove zato što nema radnike. Pozdravlja najavu vlade Hrvatske o pojačanom lova na rad na crno. „Danas je bolje biti ilegalan, nego legalan. Ako dođe inspektor, ilegalac samo kaže: ’Neću da razgovaram s vama’, pokupi se i ode s gradilišta. Ja moram da postavim tablu na gradilište s imenom investitora i izvođača radova i, ako nešto ne valja, inspektor odmah piše kaznu.“ Za to vreme, dodaje, grupe radnika iz Bosne i Hercegovine nude građevinske usluge u oglasima, bez firme, bez poreskog broja, bez poreza.

Mere koje su dobre…

Na naš upit o toj temi, Hrvatski zavod za zapošljavanje (HZZ) nije odgovorio. Ali kabinet ministra rada i penzionog sistema Marka Pavića jeste. Ministar se pohvalio rekordno niskom nezaposlenošću i povećanjem zaposlenosti, kao posledicama rasta BDP, ekonomskog oporavka, poreskih reformi i turističkom sezonom.

Za mere obrazovanja nezaposlenih osoba za zanimanja koja nedostaju na tržištu rada, vlada je obezbedila 200 miliona kuna, a HZZ pokušava da nezaposlene usmeriti ka turizmu u kojem vlada velika nestašica radnika, napisali su još iz Ministarstva. Osim toga, vlada je povećala kvote za zapošljavanje stranaca u zanimanjima u kojima vlada nedostatak radnika. Dozvoljeno je zapošljavanje 22.000 stranih radnika: u građevini (10.770), turizmu (4.660), brodogradnji (1.408), a ove je godine prvi put dozvoljen i uvoz radne snage za pomoćna zanimanja u turizmu i ugostiteljstvu.

Hrvatsko udruženje poslodavaca (HUP) podržava povećanje kvota za uvoz strane radne snage, ali naglašava da je to „vatrogasna mera“ kojom se pokušava da premosti problem nedostatka kvalifikovane radne snage. „HUP smatra da je potreban sveobuhvatan i sistematski pristup smanjenju troškova poslovanja, smanjenju parafiskalnih nameta i svih drugih opterećenja koja otežavaju svaki daljnji ekonomski rast. Za dugoročno rešenje problema zapošljavanja neophodno je sprovesti sveobuhvatnu reformu obrazovanja, koja je ključna za restrukturiranje čitavog sistema koji bi trebalo da pratiti potrebe privrede“, ukazuju iz Udruženja poslodavaca.

… i mere koje su smešne

Drugim rečima, treba uraditi i više i bolje. A o tome koliko su vladine mere polovične, svedoči i šef jednog restorana u Zagrebu.

On na topli obrok koji bi dao svojim radnicima mora da plati sva davanja, jer je to „plata u naturi“, dok za sezonce na moru nije. Vladina mera, naime, ne važi za Zagreb u kojem je prošlog leta ugostiteljima bilo nemoguće da pronađu radnike. „Ja želim radniku da dam topli obrok, ali sam kažnjen ako to uradim. Ne mogu to da uknjižim ni kao reprezentaciju, ali ako iznajmim jahtu na nedelju dana i pravim se da sam poveo poslovnog partnera, to mi se priznaje kao trošak u stopostotnom iznosu.

Posebno je besmislena mera kojom je država odlučila da dâ olakšicu na doprinose poslodavcu koji je radnika držao godinu dana na minimalcu. „Ja sam kažnjen jer sam ljudima davao veću platu i pri tome je isplaćivao po zakonu, sa svim davanjima“, zaključuje naš sagovornik.