Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Srpski MUP i Federalna služba obezbeđenja Rusije, koja važi za najtajniju organizaciju u toj državi, potpisali su sporazum o saradnji i zajedničkom delovanju, o kome se ovih dana raspravlja u Skupštini Srbiji.
Mada se najveći deo tog dokumenta odnosi na bezbednosnu zaštitu štićenih ličnosti i objekata, nije jasno kojim će sve tajnim podacima Rusi imati pristup.
Sporazum koji se nalazi na dnevnom redu Skupštine potpisan je još u maju prošle godine, ali je tek sada došla na red njegova ratifikacija u parlamentu. Srpska opozicija upozorila je da je u najmanju ruku reč o neobičnom sporazumu, koji bi u stvarnosti mogao da ugrozi nacionalnu bezbednost.
Neki njegovi delovi mogli bi da budu problematični – razmena tajnih podataka, unutrašnja bezbednost i borba protiv kompjuterskih napada.
Krenimo redom… Sa kim je MUP zapravo potpisao sporazum?
Najtajnija organizacija u Rusiji
Federalna služba bezbednosti (FSO) nije bilo kakva služba u Rusiji. Na papiru nema status tajne, ali je u stvarnosti najtajnija specijalna organizacija u Ruskoj Federacija. Zatvorenija je čak i od Federalne službe bezbednosti.
FSO je potekla iz Devetog direktorata KGB-a, još iz vremena Sovjetskog saveza. Njen primarni zadatak joj je bezbednost ruskog predsednika Vladimira Putina, ali se stara i za bezbednost sudija, ministara, visokih zvaničnika, a neretko i zaštićenih svedoka.
Javnost ne dobija nikakve izveštaje o operacijama FSO, a ono što se zna iz pisanja ruskih medija mahom je šturo štivo koje se ne dopunjuje već godinama. Upravo zbog duboke tajnosti neretko ih nazivaju „duhovima“. Pretpostavlja se da ima oko 50.000 uniformisanih pripadnika, kao i nekoliko hiljada onih koji rade u dubokoj tajnosti.
Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za „Blic“ da je saradnja između MUP-a i FSO-a već postojala, kao i da nije čudno što sarađuju, jer se radi o organima koji se bave bezbednosnom zaštitom štićenih lica i objekata.
– U MUP-u postoji Jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, ali su ovlašćenja FSO mnogo šira u odnosu na pandan u Srbiji. Ipak, neobično je što je MUP potpisnik međunarodnog sporazuma, jer to uglavnom čini Vlada. Nije jasno ni zašto je odlučeno da se potpiše obavezujući međunarodni ugovor, i to za tako specifičnu oblast kao što je bezbednosna zaštita štićenih lica i objekata, koja se uglavnom reguliše tehničkim dokumentima – kaže Đorđević.
Stefanović: Sporazum neće ugroziti bezbednost Srbije
Predstavljajući ovaj sporazum u parlamentu, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović nije baš odgovorio na sve dileme koje su se tim povodom pojavile u javnosti. Stefanović je rekao da će on doprineti „približavanju i boljoj i kvalitetnijoj saradnji tih institucija“.
– Predmet saradnje sa Federalnom službom obezbeđenja Rusije, koja se ne nalazi u sastavu ruskog MUP-a, je saradnja sa vrhunskim stručnjacima u oblasti bezbednosti, zaštite štićenih lica i objekata, razmena informacija u toj oblasti, zajednička obuka, korišćenje materijala, tehničkih i prevoznih sredstava, opreme, oružja i sredstava za vezu prilikom obavljanja poslova bezbednosti i zaštite- naveo je Stefanović i dodao „da je ovaj sporazum u skladu sa domaćim zakonodavstvom“.
Kojim informacijama će Rusi imati pristup?
Međutim, ono što je ključno pitanje – da li će ta saradnja otići „predaleko“? Sporazum sa FSO predviđa i razmenu informacija koje se odnose na štićene ličnosti i objekte, obezbeđenje unutrašnje bezbednosti, kao i zajedničke aktivnosti za neutralizaciju kompjuterskih napada na državne informacione resurse koji su od vitalnog značaja!
Đorđević navodi da Rusija i Srbija moraju da obezbede razmenu tajnih podataka da bi ovaj sporazum bio primenljiv u praksi, ali ističe da iz tog dokumenta nije jasno kojim će podacima ruska strana imati pristup i šta će se konkretno razmenjivati.
– Ova tema je osetljiva zbog interesa nacionalne bezbednosti. Pojedine oblasti saradnje u sporazumu su preširoko postavljene. Sporazumom se omogućava da MUP i FSO razmenjuju informacije o pitanjima od zajedničkog interesa, što je zaista beskrajno – zaključuje on.
Nije jasno ni na šta se odnosi bezbeđenje unutrašnje bezbednosti. U tekstu sporazuma navodi se da se samo da je to „stanje efikasne zaštićenosti Strane od spoljnih i unutrašnjih pretnji koje omogućava sposobnost suprotstavljanja različitim faktorima koji je ugrožavaju“.
– Ta oblast je preširoko definisana i praktično može da podrazumeva sve oblasti saradnje predviđene sporazumom i više od toga. To može da ili da dovede do praktičnih problema u saradnji ili je cilj sporazuma bio nešto sasvim treće, pa je namerno ostavljeno tako široko. Takođe, zaštita od kompjuterskih napada spada u domen mera preventivno-tehničke zaštite, ali ovde nisu u fokusu samo štićeni objekti, već svi državni informacioni resursi od vitalnog značaja, što je daleko širi pojam – zaključuje Đorđević i dodaje da se time ne bavi samo MUP.
