Na obale Sirije stigao britanski špijunski avion za upravljanje raketnim udarom..

Britanski avion za vazdušnu špijunažu i upravljanje vatrom Sentinel R1 – uzletevši iz avio-baze „Vodington“ u Engleskoj – stigao je pred obale Sirije.

Primećen je istočno od Krita, a leteo je prema obalama Sirije.

Nejasno je da li je sletao u britansku bazu „Akrotiri“ na Kipru ili je imao zadatak da se odmah postavi između tog ostrva i sirijskog vazdušnog prostora. Radi „uzimanja“ koordinata za moguće raketne udare po Siriji.

Velika Britanija je od 12. aprila zatvorila vazdušni prostor oko svoje „Akrotiri“ – kako je saopšteno – „u vezi s predstojećim povećavanjem vojnih aktivnosti“. Sasvim konkretno: vazdušni prostor uz južnu obalu Kipra proglašen je „opasnim za civilnu avijaciju“. Od površine mora do 9.150 metara visine.

Dolazak Sentinel R1 podjednako je zainteresovao i vojni vrh u Damasku, jer bi usmeravao desetine i stotine ispaljenih raketa iz istočnog Mediterana na vitalne objekte Sirije, i rusku komandu u Damasku i u bazama Hmejmim i Tartus.

Inače, već je počelo „crtanje“ – kako bi mogao da izgleda sudar između ruskih i američkih (britanskih i francuskih) ratnih brodova u istočnom Mediteranu u koji će stići i udarna grupa američkih ratnih brodova na čelu sa nosačem aviona „Hari Truman“.

Već se stiglo i do pitanja: mogu li Rusi potopiti „Trumana“?

Bivši komandant ruske Crnomorske ratne flote – admiral Vladimir Komojedov – ukazao da je „u teoriji“ moguće otopiti nosač aviona i jednom jedinom moćnom raketom poput nadzvučne krstareće rakete „Kalibar“, ali i odmah naglasio da je za garantovani uspeh potrebno formirati grupu od ratnih brodova, podmornica i aviona koja će dejstvovati sinhronizovano.

Rusija trenutno u Mediteranu ima oko 15 ratnih i pomoćnih brodova. Glavne među njima su fregate „Admiral Grigorovič“ i „Admiral Esen“, naoružane „Kalibrima“, podmornice klase „Varšavjanka“ i „Štuka“ koje su takođe naoružane „Kalibrima“ koje mogu gađati i brodove i ciljeve na kopnu.

„Esen“ ima i druge protivbrodske rakete dometa 300 kilometara.

Na sirijskoj obali su postavljeni sistemi „Bal“ sa protivbrodskim raketama H-35 „Uran“, dometa 120 kilometara, i „Bastioni“ čije rakete „Jahont“ imaju domet do 300 kilometara.

Ruske krstarice „Moskva“ i „Petar Veliki“ naoružane su krstarećim raketama „Granit“ dometa 700 kilometara.

Komojedov smatra da sve to nije dovoljno da se uništi američka udarna grupa oko „Trumana“ oko kojeg je desetak razarača, fregata i podmornica… Sa stotinama lansirnih rampi za rakete različite namene.

Admiral Komojedov tim povodom ukazuje:

„Svaka udarna grupa SAD oko nosača aviona ima širinu odbrane do 1.500 kilometara, a naši brodovi i podmornice raspolažu raketama dometa 300-500 kilometara. Takve udarne grupe u stanju su da – uz pomoć Avaksa – otkrivaju protivnika i uništavaju ga sa bezbednog rastojanja. Naši brodovi, u svakom slučaju, nisu pretnja takvoj grupi jer ih ona ne bi, naprosto, pustila dovoljno blizu“.

Komojedov smatra da najveće šanse protiv američkih udarnih grupa imaju ruske podmornice klase „Antej“ naoružane raketama „Granit“. Međutim, i njima je neophodno da ne budu otkrivene prerano i da istovremeno dejstvuje nekoliko da bi mogle da ispale potreban broj raketa.

Komojedov priznaje: udarna grupa oko „Trumana“ može biti atakovana i pogođena, ali teško uništena…

Ukoliko ne bi u operaciju bila uključena i ruska strateška avijacija sa krstarećim raketama dometa preko 1.500 kilometara. A i avioni poput britanskog Sentinel R1.

Sve ovo američko-rusku pomorsku bitku ne čini mnogo verovatnom.

(Fakti)