Američki predsednici su odavno razradili stratešku viziju koja će voditi njihovu spoljnu politiku, fokusirajući se na određenog neprijatelja ili pretnju, bez obzira da li se radi o komunistima, arapskim nacionalistima ili „nasilnim džihadistima“.
S obzirom da je komunizam poražen, arapski nacionalizam u krizi, a „sunitski džihadisti“ u begu, administracija Donalda Trampa je u Iranu otelotvorila svog neprijatelja, piše Al Džazira.
Oslanjanje na S. Arabiju i Izrael – kratkovido
Posle godine konfuzije i neizvesnosti, revidirana američka doktrina usmerena na Bliski istok, ali s direktnim implementacijama za Jugoistočnu Aziju, Evropu i Rusiju, napokon dobija svoj pravi oblik.
Predsednik „za velike dogovore“ je konačno odbacio „loše ispregovarani“ iranski nuklearni sporazum kako bi izvršio pritisak za postizanje sveobuhvatnijeg sporazuma, koji omogućava inspekcije bilo gde i bilo kada u Iranu i koji garantuje da Teheran nikada ne dođe na korak od programa nuklearnog oružja.
Nikada.
Nakon decenija obostrane demonizacije, Iran lako postaje zlikovac u priči o „Velikoj Sotoni“ – rulja koja pali zastave, ajatolasi strogog lica, ideološko krilo osovine zla. Za njih, navodno, umerena vlada Hasana Rohanija može ponekad biti taktična i pragmatična, ali i dalje ostaje deo iranske diktature.
Saudijska Arabija, Trampov najnoviji najbolji prijatelj, najentuzijastičnija je pristalica napora usmerenih protiv Irana – možda i više od Izraela. Rijad je iskoristio Trampovo spoljnopolitičko uverenje i pohlepu da podstakne i namami novog predsednika protiv Irana sa stotinama milijardi dolara vrednim ugovorima.
Malo je poznata činjenica da su Saudijska Arabija i Izrael posle 11. septembra 2001. godine nagovarali na napad na Iran, umesto na Irak. Kada su napori prema Bagdadu dobili na zamahu, dvoje neočekivanih saveznika su se zalagali za proširenje „rata protiv terorizma“ na Iran, kako bi se „odsekla glava zmiji“. Ali, američki debakl u Iraku ne samo da je sprečio SAD da nametne promenu režima u Iranu, već je, u stvari, ojačao uticaj Irana u Iraku i u celom regionu.
SAD neće ostaviti Rusiju i Iran da dominiraju
Trampova doktrina se oslanja na američku vojnu nadmoć i ekonomsku superiornost, što znači subvencionisanje i podržavanje američke industrije oružja. Kao komandujući američki trgovac, Tramp je u prioritete stavio jačanje američkog izvoza oružja, čak i ako to dovede do nove trke u naoružanju i potencijalno do razornijih ratova na Bliskom istoku i šire.
Oslanjanje na Saudijsku Arabiju i Izrael će se pokazati kratkovidim, pogotovo jer je Trampova administracija već otuđila evropske saveznike, zapretivši sankcijama svakom ko bude sarađivao sa Iranom. Suočavanje s Iranom neće se završiti dodatnim američkim sankcijama, sigurno ne bez sekundarnih sankcija evropskim, kineskim i ruskim kompanijama koje posluju sa Iranom. To će otvoriti put za potpunu međunarodnu krizu, krizu koja bi mogla izolovati SAD, a ne Iran.
Trampova Amerika neće odustati od Bliskog istoka. Ako ste mislili da je Obamina doktrina zamislila isključivanje američkog učešća na Bliskom istoku, razmislite ponovo. SAD neće ostaviti nestabilan region da Rusija i Iran njime dominiraju, zaključuje Al Džazira.