Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Odluka Donalda Trampa da napusti nuklearni sporazum sa Iranom je već dala Rusiji značajnu prednost zahvaljujući dramatičnom porastu cena nafte. Ali ona će biti mnogo veća ako Evropa ne podrži ratove sankcija koje su podstakle SAD, smatra Maksim Rubčenko, i kako su to prognozirali ruski analitičari.
Donald Tramp je izrazio želju da napusti iranski sporazum tokom izborne kampanje. Dakle, kada je pre mesec dana predsednik najavio da SAD neće produžiti ovaj dokument, malo njih je sumnjalo da neće. U aprilu su cene nafte porasle za 14%, dostigavši nivo od pre 4 godine, 75 dolara po barelu.
Rubčenko veruje da sve zavisi od toga kako će Vašingtonove akcije uticati na iranski izvoz nafte, s ozbirom da je iranski nuklearni sporazum vratio Teheran na tržišta nafte. Iran sada proizvodi oko 3,8 miliona barela dnevno, sa 2 do 2,5 miliona barela koji se izvoze.
Eksperti smatraju a postoje tri moguća scenarija. Prvi je onaj u kom Tramp smanjuje iransko prisustvo na globalnom tržištu zbog novih sankcija i povećava cenu na 85-90 dolara po barelu.
Prvo, ovo će usporiti ekonomski rast Kine, s obzirom da je Peking globalni konkurent Vašingtonu.
Drugo, to bi poslužilo kao motivacija za povećanje eksploatacije nafte iz škriljaca u SAD.
Treće, pogoršanje geopolitičkih tenzija će povećati interes investitora za dolare, što će dovesti do toga da SAD smanje vrednost njihovog javnog duga.
Četvrto, najbolji američki “prijatelji“ bi takođe bili u prednosti, kaže Rubčenko. Saudijska Arabija se nada da će gurnuti Iran u stranu na tržištima nafte tako što će povećati svoju prodaju i smanjiti budžetski deficit.
Zbog OPEC sporazuma, saudijsko istraživanje je skoro 700 hiljada barela manje nego pre dve godine i stoga bi zemlji bilo veoma drago da ima priliku da to povrati.
Istovremeno, Izrael, koji je zapravo Trampu dao izgovor za prekid sporazuma u izradi izveštaja o iranskom navodnom “tajnom“ programu o nuklearnom oružju, stiče ozbiljne vojne i političke prednosti.
Prema tome, po mišljenju Rubčenka, očekivano je da će, izgubivši lavovski deo naftnog profita, Iran smanjiti svoje prisustvo u Siriji i Libanu. Po našem mišljenju, iako je to sigurno dimenzija Teheranovog donošenja odluka, to ga ne definiše. Prisustvo Irana u Siriji i Libanu je na mnogim nivoima investicija unapred, u smislu stabilnosti, finansijski, istorijski i ideološki. Zbog toga se Rubčenkova procena ovde čini problematičnom.
Međutim, i u svakom slučaju, većina stručnjaka veruje da je potpuna restauracija režima sankcija protiv Teherana gotovo nemoguća. Jedan od dokaza ovoga je reakcija Evrope na nedavnu Trampovu odluku: na taj način lideri Francuske, Nemačke i
Velike Britanije ubrzano oplakuju pogrešan korak američkog predsednika i odbijaju da se pridržavaju njegovog stava.
Jasno je da su sanckije u suprotnosti sa interesima evropskih kompanija, jer su najveći potrošači iranske nafte, na primer, francuski Total i italijanski Eni.
Prema tome, analitičari veruju da će Tramp verovatno uskoro promeniti svoju igru, naročito jer je već govorio o spremnosti Vašingtona da preispita dogovor.
Najverovatniji scenario je da Tramp pozove Iran i drue potpisnike da zaključe novi dokument ili uspore poziciju u odnosu na evropske kompanije koje posluju sa Teheranom. U suprotnom je “pobuna“ Evrope neizbežna, kaže stručnjak.
Međutim, čak iako Evropa podrži SAD i izađe iz sporazuma, što je malo verovatno, Vašington i njegovi saveznici će teško postići prednosti koje traže. Ispostavlja se da, pored evropskog kontinenta, Iran prodaje naftu i mnogim azijskim zemljama, uključujući i Kinu. Oni će sigurno ostati van američkog “bojkota.“
Najkatastrofalniji scenario je početak stvarnog vojnog sukoba u regionu Persijskog zaliva.
Neki analitičari ne isključuju to da Tramp možda neće biti ograničen samo na ekonomske sankcije i da će preći na “vruću“ fazu konfrontacije. Izrael, sa svoje strane, takođe može doprineti vatri.
U svim ovim scenarijima, položaj iranskih konzervativaca je sklon obnovi nuklearnog programa, a to povećava mogućnost stvarnog vojnog sukoba između SAD i Irana, uz učešće Izraela.
U stvari, može se zaključiti da je pogoršanje odnosa između Teherana, Vašingtona i Evrope povoljno za Rusiju.
Rastuće cene nafte obezbeđuju novu dobit i smanjuju potrebu za uvođenjem novih taksi. Štaviše, ova situacija može dovesti do toga da Evropa odbije da podrži dodatne sankcije protiv Rusije.
Webtribune.rs
