AMERIKA NA IVICI GRAĐANSKOG RATA: Traži se hapšenje Kisindžera! Evo šta se dešava…

Patrijarh američke spoljne politike, „strateg i mudrac“ Henri Kisindžer našao se na udaru antitrampovske medijske kampanje. Sada je upravo Kisindžer, koga je do sada bilo nemoguće javno blatiti u uglednim američkim medijima, proglašen tvorcem najstrašnijeg zločina u američkoj politici — zavere Kremlja i Donalda Trampa.

Agencija Blumberg objavila je skandaloznu istragu u kojoj se tvrdi da je upravo siva eminencija američke politike bio taj oko koga su se okupljali učesnici „ruske zavere“: Donald Tramp, Džared Kušner (zet američkog lidera), ruski ambasador Sergej Kisljak, pa čak i Marija Butina uhapšena u SAD.

Bilo je nemoguće i zamisliti da bi se neko odlučio da u taj skandal uvuče čoveka Kisindžerovog renomea. To se, međutim, dogodilo i predstavlja vrlo ozbiljan signal da se američko društvo i politička elita nalaze na ivici građanskog rata, te da nikakva nepisana pravila više ne važe, smatra Ivan Danilov, autor bloga „Krimson alter“.

Neprikosnovenih više nema i ako se nakon Blumbergovog spina tim specijalnog tužioca Roberta Milera zvanično zainteresuje za Kisindžera, to će značiti da je u Americi danas moguće baš sve, pa čak i nasilan sukob pristalica establišmenta i Trampovih istomišljenika, ocenjuje Danilov.

U svim periodima postojale su figure koje ne podležu kritici — plemenski starci, mudraci, savetnici koje niko nije dirao čak ni u vreme ozbiljnih unutarpolitičkih i međusobnih sukoba. A ako se odjednom pokrene hajka na priznate neutralne autoritete i zaslužne starešine, znači da će biti nevolje.

Važno je shvatiti, napominje Danilov, da je sam Kisindžer figura koja uvek treba da bude iznad svega, jer svi učesnici u političkoj borbi razumeju vrednost postojanja nekih snaga koje sebi mogu da dozvole da misle decenijama unapred i da pljuju na trenutnu političku ili elektoralnu konjunkturu.

Upravo zahvaljujući tako mudroj konfiguraciji američke političke elite tandem večno sukobljenih Bžežinskog i Kisindžera uspeo je da osigura, na primer, postojanost američke spoljne politike prema Kini, počevši od Niksona, zaključno s Obamom.

Amerika menja predsednike, ali politiku ne

Vladimir Putin je čak objašnjavao evropskim novinarima da se američki predsednici menjaju, a politika ne zato što je određuju ljudi s aktovkama i u tamnim odelima koji se ne menjaju nakon izbora.

Blumbergov spin se zasniva na nekoliko ozbiljnih optužbi na račun Kisindžera, koji je i pre toga razljutio mnoge u SAD svojim sastancima s Putinom i Trampom, kao i navodnim pokušajima da uz pomoć američkog predsednika organizuje antikinesku alijansu u kojoj bi učestvovala Rusija.

„Odnosi Kušnera s grupom povezanom s Rusijom počeli su od Kisindžerovog ručka“, navode američki novinari. Pozivajući se na sopstvene informacije Blumberg saopštava da je u martu 2016. godine Trampov zet Džared Kušner dobio zvanični poziv na ručak od Centra za nacionalne interese (analitičkog centra koji se zalaže za pragmatično-konstruktivne odnose s Rusijom). Na tom sastanku, održanom u „Tajm Vorner centru“ na Menhetnu, Kušnera su navodno upoznali s Kisindžerom koji je tom svetskom događaju prisustvovao zahvaljujući svom statusu počasnog predsednika Centra.

Kušner se upoznao i s Dmitrijem Sajmsom, rukovodiocem Centra, s kojim je kasnije organizovao programski spoljnopolitički nastup kandidata Donalda Trampa.

Kao inkriminišuće okolnosti za organizaciju čiji je pokrovitelj Kisindžer, a rukovodilac Sajms, navedeno je upravo to što je ona imala veze s Marijom Butinom, optuženom da je pokušala da „prodre“ u važne američke nekomercijalne organizacije i da utiče na njih.

I ne samo to, bez obzira na to što je Sajms i drugim predsedničkim kandidatima nudio da nastupe na platformama njegovog centra, nijedan od njih osima Trampa nije na to pristao, verovatno zbog toga što nisu želeli da se povezuju s organizacijom koju Blumberg naziva proruskom, napominje Ivanov.

Autor bloga smatra da pretpostavka o tome da bi struktura kojoj je pokrovitelj Kisindžer (jedan od glavnih američkih stratega u periodu Hladnog rata i koautor Niksonove antisovjetske alijanse s Kinom) mogla da bude proruska organizacija može biti logična samo u Kafkinom romanu. To, ipak, ne smeta američkim novinarima da razbacuju upravo takve optužbe.

Kao otežavajuća okolnost navedeno je upravo to što je Kisindžerov centar organizovao nastup na čijim se marginama Džared Kušner navodno upoznao s tadašnjim ruskim ambasadorom u SAD Kisljakom. Centar ga je, navodno, zamolio za sledeću uslugu: da iskoriste Ambasadu Ruske Federacije u SAD kao nezvanični (van kontrole američkih specijalnih službi i diplomata) kanala za direktnu komunikaciju Trampovog tima s Kremljom.

Posebnu pikanteriju u ovoj situaciji predstavlja činjenica da, ako se već Kisindžer optužuje za stvaranje uslova za zaveru Trampa i Kremlja, onda na razgovor u FBI obavezno treba pozvati Hilari Klinton i njenog muža, navodi Ivanov.

Stvar je u tome, kako objašnjava bloger, što Kisindžer ima poseban status — nije republikanac, nije demokrata, već je patrijarh američke politike. Tokom niza godina porodica Klinton je provodila svoje zimske raspuste zajedno s Kisindžerom i njegovom ženom u vili u Dominikanskoj Republici.

Sama Hilari Klinton je tokom izborne kampanje izjavljivala ne samo da joj je njegovo mišljenje važno, nego se i ponosila činjenicom da je nekada hvalio njen rad kao državne sekretarke SAD.

Kisindžer je čak pomerio svečano obeležavanje svog 90. rođendana, kako bi klan Klintonovih mogao da prisustvuje prazniku. I taj čovek s velikim vezama, nepokolebljivim statusom i kolosalnim zaslugama za SAD, bačen je medijima da ga rastrgnu, uz optužbu da je, praktično, izdao državu (ili, makar, doprineo tome), navodi Ivanov.

Autor smatra da je „svet američke politike sišao s uma“. Da bi se „domogao Trampa“ i oduzeo šansu za normalizaciju američko-ruskih odnosa, uticajni deo američkog establišmenta spreman je da položi politički leš Kisindžera na oltar borbe protiv ruske pretnje.

„S jedne strane, to može da nam laska. S druge strane, kada se nuklearna država urušava i kada se u njoj ruši odavno postavljen politički sistem, to ni sa čim dobrim ne može da se završi. Naravno, unutrašnji sukob u slučaju njegovog prelaska u formu građanskog rata nanosi kolosalnu štetu samim SAD, ali to predstavlja rizik i za druge zemlje, u manjoj ili većoj meri. Svetski hegemon doživeo je razdvajanje ličnosti, ponaša se razuzdano i prilično je opasan. Njegovo obuzdavanje moraće da bude stvar kolektivnog napora, a razgovori na tu temu nisu čak ni počeli“, zabrinuto zaključuje Ivan Danilov.