Ruska pravoslavna crkva praktično je prekinula diplomatske odnose sa Vaseljenskom patrijaršijom. To se moglo i očekivati, nakon što je patrijarh Bartolomej poslao svoje legate – egzarhe u Ukrajinu koji će pripremiti teren za davanje autokefalnosti jednoj od nekanonskoj crkava na teritoriji RPC izazvala šokirala je ceo pravoslavni svet.
RPC više neće učestvovati u strukturama na čijem čelu se nalazi vaseljenski patrijarh, niti će ga pominjati u svojim molitvama, odlučio je Sinod RPC u petak na vanrednoj sednici, nakon što se patrijarh Vartolomej protiv svih kanona koji su vekovima važili u pravoslavnom svetu umešao u unutrašnje stvari autokefalne Ruske pravoslavne crkve.
Odluku patrijarha Vartolomeja već su osudili jerusalimski patrijarh, Poljska i Beloruska pravoslavna crkva, a očekuje se i sazivanje velikog sabora pomesnih crkava koji će raspravljati na tu temu.
Sputnjik je potražio mišljenje sveštenika RPC, istoričara religije i politikologa… Pitali smo ih kakve posledice još može imati nekanonska odluka Vaseljenske patrijaršije i da li smo na pragu novog raskola pravoslavne crkve.
Aleksandar Ščipkov, zamenik predsednika Odeljenja Sinoda Moskovske patrijaršije za saradnju sa javnošću i medijima:
Patrijarh Vartolomej je opsednut idejom istočnog papizma. On sanja da postane jedini poglavar celog vaseljenskog pravoslavlja, kao što je slučaj sa Rimokatoličkom crkvom… Ukrajina je kanonska teritorija Moskovske patrijaršije. Prema pravilima Drugog vaseljenskog sabora, episkopi nemaju pravo da ulaze na tuđu teritoriju bez dozvole. U ovom slučaju dva egzarha, Danil i Ilarion su poslati u Kijev bez dogovora sa patrijarhom Kirilom i mitropolitom Onufrijem. To je direktno kršenje drevnih pravila. Zato ja to ocenjujem kao direktnu objavu rata.
Aleksandar Volkov, portparol patrijarha moskovskog i cele Rusije:
Treba razumeti da mi ne govorimo o nekim političkim promenama, promenama vladajuće partije, već o sudbinama miliona vernika koji svakodnevno idu u crkvu i koji će se u tom slučaju suočiti sa teškim situacijama u budućnosti. Možemo pretpostaviti da će se ljudi naći u nezamislivoj poziciji u realizaciji svojih verskih sloboda. Da će se ljudi koji nisu spremni da prihvate situaciju koju nameću ukrajinske vlasti i spoljne sile, naći van pravne ravni, van polja religijskih sloboda. Plašimo se da to može biti početak nekog novog progona crkve i vernika po principu: „Ko nije s nama“, taj je protiv nas, što je potpuno nedopustivo. Do poslednje sekunde ćemo verovati i nadati se da će zdrav razum u svim glavama prevladati.
Vsevold Čaplin, protojerej Ruske pravoslavne crkve (lični stav):
Pravo je vreme za odlučne akcije koje će sprečiti dalje bezakonje. Očigledno da je i Ruskoj i Srpskoj crkvi objavljen hibridni verski rat i potrebno je napokon prevladati tu inerciju diplomatije osmeha i grljenja sa Vaseljenskom patrijaršijom koja truje našu veru i crkvenost već skoro 100 godina. Ona sve više ide putem jeresi. Tu jeres treba osuditi, treba je odseći od tela pravoslavne crkve. I umesto tih jeretika uspostaviti u Konstantinopolju novu, pravu Vaseljensku patrijaršiju. Ukrajinskom narodu treba jasno reći da je Vaseljenska patrijaršija jeretička i da ne treba ići u njihove crkve. Potpuno je moguć i potreban međucrkveni sud nad Vaseljenskom patrijaršijom, nad tom jeresi istočnog papizma.
Pravoslavni filozof Arkadij Maler:
Konstantinopolj može početi beskonačno da odlaže tomos, da nas sve vreme drži na nišanu, vodi rat živaca, dok mi sa njima nećemo održavati odnose. To može trajati dugo vremena, decenijama. Mi ćemo uspostaviti sa njima odnose tek kada oni povuku ekzarhe i zvanično objave da nemaju nameru da daju autokefalnost Ukrajini. Za njih je to vrlo ozbiljna situacija, iako sa strane može da izgleda da su oni ravnodušni. Nije im prijatno, niti žele da ih polovina čitave svetske pravoslavne pastve (vernici RPC) ignoriše. Oni će se uvrediti, međutim, sami su započeli taj rat. Pošto nisu potpuno samostalni, pošto iza njih stoji američki lobi, oni će ih slušati i pokušati da izađu iz vode maksimalno čisti.
Jurij Tabak, istoričar religije:
U toku je nekanonski presedan u istoriji crkve. Za autokefalnost se može obraćati kanonska crkva, a ona se nije obraćala. Jedina kanonska crkva je Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije, obe druge crkve kijevske patrijaršije su nekanonske. Druge crkve ih nisu priznale…
RPC ima jake veze sa drugim crkvama i može da pokrene političke akcije i na marginama da razgovara sa drugim crkvama, dogovarajući se sa njima da i oni prekinu odnose sa Vaseljenskom patrijaršijom i možda formiraju neku novu zajednicu pravoslavnih crkava, zbog narušavanja istorijskih pravila od strane Vaseljenske patrijaršije. U svakom slučaju, to neće biti skoro. Situacija je vrlo ozbiljna i na kraju može dovesti do izmene čitave pravoslavne, crkvene zajednice.
Roman Silantjev, istoričar religije:
Ovo će srušiti ceo sistem kanonskih granica kanonskih teritorija i Ruska pravoslavna crkva će, na primer, dobiti pravo da formira svoje opštine na teritoriji koja je ranije kanonski pripadala Vaseljenskoj patrijaršiji. Ne isključujem da tu organizaciju, uzimajući u obzir pravac kojim se kreće, proglase jeretičkom. Nije samo da se RPC ne sviđa njen stav. Ne mislim da može doći do nekog raskola kao što je to bio onaj iz 1054. godine, jer Konstantinopolj ima mali broj vernika. Tim pre što na Vartolomejevo mesto može da dođe neki drugi patrijarh.
Andrej Suzdaljcev, politički ekspert:
Krše se apsolutno svi kanoni. Na kraju se to može okrenuti verskim ratom. Negde će zapleniti imovinu, negde oduzeti ili uništiti crkve Moskovske patrijaršije i zameniti ih konstantinopoljskim, odnosno autokefalnim. U tome je stvar. I neće svi pristati na to. Time se raspiruje pravi verski rat uoči predsedničkih izbora u Ukrajini.
Pavel Salin, politički ekspert:
U ovom trenutku je malo verovatan verski konflikt, jer ima malo ljudi u Rusiji i Ukrajini kojima je religija na prvom mestu. Međutim, svašta može da se desi. Na primeru Donbasa vidimo da rat može da bukne tamo rat gde se najmanje nadamo.