Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Zoran konstatuje da se ne plaši nastavka procesa koji se vodi protiv njega, ali i da jedva čeka da se vrati u studio i nastavi s komponovanjem
Prošlo je 365 dana od hapšenja Zorana Marjanovića (40), prvoosumnjičenog za ubistvo supruge pevačice Jelene Krsmanović Marjanović (33), koji je odlučio da posle godinu dana progovori, dok na slobodi čeka početak suđenja, nakon što mu je Apelacioni sud ukinuo pritvor 12. jula.
Protivljenje tužilaštva na odluku suda da Zoran izađe iz Centralnog zatvora bilo je uzaludno, a advokati Marjanovića uložili su žalbe na rešenje kojim je potvrđena dopunjena optužnica, koja njihovog klijenta tereti za svirepo ubistvo supruge.
Zoran konstatuje da se ne plaši nastavka procesa koji se vodi protiv njega, ali i da jedva čeka da se vrati u studio i nastavi s komponovanjem.
Prošlo je godinu dana od vašeg hapšenja, po čemu ćete pamtiti taj period?
– Kroz drugačiju prizmu gledam na svet oko sebe. Shvatio sam da je ljubav početak i kraj svega. Danas se u svetu zapostavljaju emocije koje pokreću svako ljudsko biće. Gubitak Jelene je za mene najveći udarac koji sam doživeo u životu i pritvor mi nije ništa u odnosu na to. Moja najveća muka je što nje više nema i što mi dete raste bez majke. Takođe, mnogo me je pogodilo što je moj saradnik Saša Milošević preminuo dok sam bio u zatvoru. Znam da će sve što mi se događa proći i ne plašim se nastavka suđenja, jer sam siguran u svoju nevinost. Verujem u srpsko pravosuđe. Bog je veliki.
Da li ste u kontaktu s porodicom svoje pokojne supruge?
– Nisam u kontaktu s njima. Tačnije, ni sa kim ne komuniciram, osim sa članovima najuže porodice. Lako ćemo uspostaviti kontakte sa svima, samo je potrebno vreme. Prošao sam kroz veliku muku i trpeo ogromnu nepravdu, nisam u stanju da se družim ni sa kim, osim da vreme provodim sa ćerkom.
Nada Topčagić je izjavila da je sada pravi trenutak da završite duet na kojem su radile vaša supruga i ona, neposredno pre Jeleninog ubistva. Da li ste spremni za taj posao?
– Komponovanje mi mnogo nedostaje i ono je bilo moj izduvni ventil od 16. godine. Voleo bih da se vratim u studio, ali rane su mi još sveže. Siguran sam da ćemo završiti pesmu, kada dođe vreme za to. Iako vrlo cenim Nadu i njenog supruga Zlatka, ipak mislim da sada nije pravi trenutak, ali za nekoliko meseci mislim da bismo mogli da radimo na tome. Ostalo je samo da ja odsviram neke instrumente.
Čuo sam da je Nada rekla da bi novac od pesme poklonila Jani, ali zaista nema potrebe za tim. Ima Jana dovoljno svega. Muzika u meni budi uspomene i, iskreno, ništa drugo i ne znam da radim, osim da komponujem. Trenutno iz filozofskog ugla gledam na muziku i u meni postoji neka vrsta inspiracije, ali, ipak, nisam se još usudio da se vratim poslu.
Kakav ste tretman imali u Centralnom zatvoru?
CZ može slobodno da se meri s evropskim zatvorima. Pohvalio bih sve zaposlene u njemu jer o svakom zatvoreniku vode računa. To nije zatvor kakav smo viđali u filmovima i kao što je bio devedesetih godina. Sve je na najvišem nivou i apsolutno nisam imao probleme dok sam boravio u pritvoru.
Kako provodite vreme nakon izlaska iz zatvora?
– Sve sam podredio ćerki Jani, koja je centar moga sveta. Budući da je krenula u školu, redovni radimo domaće zadatke, a trudimo se da slobodno vreme provedemo što kvalitetnije. Ako se i budem vratio komponovanju, tim ću se isključivo baviti noću, nakon što uspavam Janu.
