Britanska obavještajna služba navodno je upozorila premijerku Terezu Mej da Rusija šalje vojnike i oružje u Libiju kako bi se zemlja severne Afrike pretvorila u “novu Siriju”.
Prema istim izvorima, Moskva bi mogla preuzeti kontrolu nad obalom severne Afrike, i tako pokrenuti novi talas imigranata koji prelaze Mediteran. Ove optužbe će verovatno dodatno pogoršati odnose između Rusije i Velike Britanije, jer napetosti već odavno dolaze između ove dve zemlje, prenosi Press TV.
Prema izveštaju britanskog lista “The Sun” u ponedeljak, “desetine” oficira iz ruske vojne obaveštajne službe i pripadnika specijalnih snaga, već su raspoređeni u Libiju po nalogu ruskog predsednika Vladimira Putina.
Britanski novinari tvrde da je preuzimanje kontrole najvećeg ilegalnog puta za ulazak u Europu najveći cilj Moskve.
Oni pišu da ruska vojska već deluje u dve baze u lukama Tobruk i Benghazi u Libiji pod okriljem ruske privatne vojne agencije Vagner. U tim izveštajima se tvrdi da će Rusija u Libiji razmestiti baterije svojih protivbrodskih raketa Kalibar i sisteme S-300.
“Ono što Putin radi u Libiji posledica je njegovog uspešnog scenarija u Siriji” – tvrdi jedan vladin izvor, na koji se list poziva.
Sagovnornik britanskog lista dalje navodi da operacija Rusije u Libiji predstavlja udarac na zapadnu demokratiju i da je skandalozno odsustvo reakcije zapadnih država.
Ovakav izveštaj je izazvalo uzbunu među članovima parlamenta u Velikoj Britaniji, pa su pojedini zastupnici pozvali na vladinu akciju.
“Izuzetno je zabrinjavajuća činjenica da Rusija želi otvoriti novi front protiv Zapada u Libiji, ali to ne bi trebalo biti iznenađenje” – izjavio je predsednik poverenštva za spoljen poslove Tom Tugendhat.
“Potreban je koordinirani odgovor vlade jer je destabilizacija subsaharske Afrike blisko povezana s nacionalnom bezbednosti Velike Britanije” – dodao je.
List dalje navodi da je operacija moskve dogovorena sa libijskim generalom Halifom Haftarom. Međutim, Kremlj demantuje tvrdnje da ima snage na terenu u toj zemlji.
Haftar, koji vodi Libijsku nacionalnu armiju i kontroliše najveći deo Libije. On je jedan od bivših oficira libijskog vođe Muamera Gadafija, ali je kasnije zamenio strane i otkazao mu poslušnost. Libija je suočena sa haosom jer je ustanak i vojna intervencija NATO-a rezultirala padom Gadafija 2011. godine.
Zemlja bogata naftom bori se već 7 godina sa haosom i pojavom robovlasništva koje je došlo u zemlju nakon dolaska NATO-ove “demokratije” i smene režima.