Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
„Mora da se odvoji moja lična ideja i politika. Ja im ne bih dao ni pedalj, kao što sam rekao to je najveća pljačka u 20. veku, ali pošto mi imamo mnogo motiva koji nas vraćaju u budućnost, imamo mnogo motiva da verujemo da je Kosovo bila civilizacijska tačka, što možemo da detektujemo preko iskopina“, kaže reditelj Emir Kusturica.
„Pošto to nije naše zašto nam ga otimaju. Ako gubimo postrojenja, struju koju smo mi proizvodili. Ja mislim da je pravo rešenje ono što je u Južnoj Americi odredio predsednik Urugvaja Muhika – rešenje je u traženju rešenja. Mi imamo situaciju gde oni imaju lične karte, granice, carine, taj posao je odavno obvavljen, ali postoji i Rezolucija 1244 i nada da vlast neće priznati Kosovo i dati im stolicu u UN“.
Emir Kusturica je govorio i o protestima „Pravda za Davida“ u Banjaluci. On kaže da se u javnosti jedan detalj malo koristi, a to je da je Tužilaštvo u Banjaluci još 28. juna izdalo nalog policiji da istraži ubistvo Davida Dragičevića.
„Neko ko zna da je to ubistvo, a ne čini ništa, on je taj koji je taj okidač pokrenuo. Ako Tužilaštvo izađe s idejom da je neko ubijen, ne postoji drugi način nego da se traga po onim tragovima do kojih je Tužilaštvo došlo. Neko je udario na kult deteta i pokrenuo okidač i Tužilaštvo nije uspelo da ga uvede u postupak. Postoje razni načini da se utvrdi istina – ekstremni i politički. Istraga treba da se vodi bez opterećenja koje javnost stavlja, ovde je sve obrnuto“.
Kusutrica naglašava da su zakon i pravda dve kategorije koje nemaju ništa zajedničko, dodajući da je i Dodik rekao da će sa Dragičevićima da ode pred Tužilaštvo ako se ništa ne desi.
„Ali, glavni saradnik Stanivukovića je dao izjavu da su krenuli na RTRS i da je bio u planu pokušaj svrgavanja vlade. Nikakav problem nemam s protestima dok jedan ne kaže da je bila ideja da svrgu vladu te večeri. Ja poštujem osećanja, ali pokušavam da unesem par činjenica.Taj skup nikad nije bio dozvoljen. Policija nije morala da ih rastera iz porte crkve, ali i oni imaju 200 i nešto dana da skup nije prijavljen“.
Reditelj smatra da je Dodik neko ko se svojim jezikom usprotivio „stranim ambasadama“ i da ga je to održalo na vlasti.
Govoreći o protestima u Beogradu, Kusturica je rekao da je to protest, „koji ima komunalno opravdanje“ i da se on mnogo više koncentrisao na porteste u Francuskoj, gde Žuti prsluci imaju spisak zahteva.
„Imamo vrlo jasnu listu zahteva, među kojima dominira ideja o visini ličnog dohotka, penzije, protive se prodaji nacionalnih dobara. Počeli su od cene goriva, ali su imali konkretan povod. Ja taj povod kod nas vidim kao literarnu formu, da li ima masu da postane politička sila“.
Zašto bismo zaboravljali istoriju
Srbija je u 20. veku i ranije počela da reaguje, kaže Kusturica i dodaje da smo posle ustanka usvojili trobojku i tada proizveli – Prvu srpsku revoluciju.
„Dvesta godina kasinije mi jedini imamo trobojku i ostajemo verni praznačenju onoga iz Francuske revolucije – sloboda, jednakost, bratstvo. Prva država na Balkanu je Srbija i nisu džabe dolazili Hrvati da se dive toj državi jer nisu imali svoju. Zašto bismo mi zaboravili svoju istoriju, ne da je koristimo protiv nekoga, nego da je znamo“.
Kusturica smatra i da su nam Rusi uvek bili saveznici, što ne znači da su nam uvek i bili prijatelji.
„1876. kada je oslobođena Srbija, nama je došlo 1.000 Rusa koji su nam pomogli. Savezništvo zapadnjaka se u Prvom svetskom ratu pokazalo se kao teško, kada nam je trebao kredit Britanci su nas ucenili davanjem Makedonije Bugarima, onda je Klemanso shvatio da je trebalo probiti Solunski front. Rusi su nam uvek bili saveznici, što ne znači da su nam uvek bili prijatelji“.
Nikad nisam bio protiv Zapada, kaže Kusturica i dodaje da na Mokroj gori pokušava da primeni sve ono što je tamo naučlio.
„Važno je biti svoj a ta cena je visoka, ovo što ja kažem nema političku dimenziju nego istorijsku“.
O neprijateljima…
Kako kaže, dobar deo života je proveo radeći i svaki dinar zarađeni sproveo u destinaciju, a onda se prebacio na Andrić grad.
„Onda sam nailazio na razna spoticanja, kulturna politika se vodi bez obzira što novca nema, samo što ja u tom procesu nisam učestvovao, sem jednog ministra koji me je molio da uzmem pare za „Život je čudo“. To su tako ti tipovi koji su od mene hteli da naprave velikog neprijatelja i uspevaju u tome, nerazumna je ta mera u kojoj se ponašaju kao da sam ja izneverio neku mladu, normalniji uslovi bi doveli i do normalnijeg diskursa“.
Abdulah Sidran je izjavio da je „Emir Kusturica poginuo još 1994. kao i da ga „menja“ dvojnik po imenu Pantelija Milisavljević“.
„On to osvežava što mu je džep prazniji i što je veći kokuz on se mene seti, njegovo sećanje je manje važno od toga da ja živim na brdu i u vazdušnoj banji delujem kao čovek koji nije poginuo, jer da sam poginuo, on ne bi mogao da dođe kod mene da mi traži lovu za operaciju katarakte“.
(N1)
