Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Novopečeni političar Sergej Trifunović u brojnim intervjuima koje je davao u poslednje vreme, logično, bio je pitan i za stav o Kosovu i Metohiji.
Za nekog ko pledira da sutradan možda bude u vlasti, očekuje se da ima mišljenje o ovoj za mnoge Srbe vrlo bolnoj temi.
Nudimo vam dva odgovora koje je glumac na privremenom radu u politici dao na ovu temu, zaključke donesite sami.
Najpre pitanje iz intervjua koji je Trifunović dao upravo Espresu:
Kosovo. Da si u prilici da ga rešavaš i da danas pregovaraš sa svim tim ljudima koji dolaze recimo Vučiću na kanabe, šta bi rekao? Kako bi razmrsio tu stvar?
– Tu nema šta da se razmrsi.
Ostaje u Srbiji? Ne ostaje u Srbiji? Naše je? Nije naše?
– Ma ljudi, je li vaše? Je l naše? Čije je?
Ja te to pitam.
– Evo, ja tebe pitam. Dakle, ta teritorija je oteta. Okupirana. Nema šanse da mi tu teritoriju možemo da vratimo. Vojnom silom, pregovorima, ničim. Ono čime jedino možemo da se bavimo, pošto smo recimo protiv politike razgraničenja, možemo da radimo tamo da tom našem narodu bude što bolje.
I da živimo u miru s nekim Albancima, koji o Tačiju i Haradinaju misle sve što ja mislim o Vučiću. To sam rekao i gospodinu Dejvidu, dakle, sve je okej, ja bih pregovarao s bilo kim, ja se sigurno neću zalagati, niti bih, da Kosovo dobije stolicu u UN… Dok to ne urade Rusi, dok to ne urade, ne znam, Slovaci, ima tu više sila.
Zašto nas terete da mi to priznamo? Zašto da mi verifikujemo nešto što je oteto? Ali neću se boriti i neću glaviti da tu ne znam šta. Ja ću se truditi da bude najbolje moguće. Dakle, da ti ljudi žive u pomirenju, da ti ljudi prosto imaju suživot.
Jer pritom naravno, to sam i tamo izgovorio, dakle, kao neko ko je napravio humanitarni fond da leči decu, ja ne bih mogao da pregovaram s nekim ko je klao decu. Dakle, dovedite neke momke koji nisu kriminalci, kao što to Tači i Haradinaj sigurno jesu, pa onda možemo da pričamo o nečemu.
U intervjuu Jutarnjem listu slični odgovori:
Što s Kosovom?
– Nedavno sam imao sastanak s političkim savetnikom u američkoj ambasadi. Sastali smo se u hotelu Hilton. Razgovarali smo o Kosovu i rekao sam mu: “Gospodine, vi ste oteli Kosovo. Kosovo nije naše. Mi se ne možemo tući s vama da vratimo Kosovo, to je nemoguće”. Tu postoji puno političkih faktora. Na Kosovu se radilo decenijama. Očajna politika dovela je do toga da je Kosovo izgubljeno zauvek. Tu, osim Velikog Trnovca, najveće tvornice droge, i Trepče, ozbiljnog rudnika, nema puno. Mi ne možemo vratiti Kosovo, ali nismo ni za razgraničenje, to je potpuna budalaština.
Mi smo za to da se pomogne tim Srbima koji žive tamo tko zna koliko stoleća. Kosovo je kolevka Srbije, oko toga nema spora. Odeš u Prizren, videćeš Dušanov grad, Bečku patrijaršiju, manastire. Ne može se pritiskati Srbiju da prizna Kosovo. Pritiskajte Rusiju, Španiju, Kipar, Slovačku, Brazil. Neka Indija prizna Kosovo.
Uostalom, kakav je to način? Prvo ste nam uzeli Kosovo, sada hoćete da ga priznamo. Istom sam tom savetniku rekao: “Nemojte mi reći da je Kosovo izgovor za sve ostalo, za nesređeno sudstvo, školstvo, prodaju zemlje na sve moguće načine”. Kosovo je uzeto i gotovo.
Hm, možda je stvar vizure. Možda ti isti, na koje vi računate, računaju na Vučića da će rešiti problem Kosova i onda se dopuštaju razne druge stvari. To smo već videli.
– Da, Evropa i svet računaju da će im Vučić priznati Kosovo i to im je rešenje po sistemu ključ u ruke. Zato ih nije briga što radi po Srbiji i sa Srbijom. Onog momenta kada je Tadić izašao i rekao: “S ovima se ne može pregovarati”, pao je. Cela Srbija je talac Kosova. Odeš li na Kosovo, tamo je sasvim druga vizura.
Kosovo ima, navodno, najbolji ustav u Evropi. Ali, on se ne primenjuje. Postoje Albanci koji o Haradinaju i Tačiju misle isto što i ja o Vučiću, da su kriminalci. Kosovo je moneta za potkusurivanje i održavanje ovog područja u nestabilnosti. Ono se ne može vratiti. Ali, ja želim da ovih 7 miliona i 125 hiljada Srba, koliko ih ima prema poslednjem popisu, živi normalno.
(Espreso)
