Vašingtonski samit NATO, posvećen 70-godišnjici alijanse, bio je zamišljen kao epohalni događaj sa svečarskim zdravicama i nabrajanjem uspeha. A nije bilo tako jer je među učesnicima protrčala crna mačka po imenu „Rusija“.
Počelo je od susreta američkog državnog sekretara Majka Pompea sa šefom španske diplomatije Žozepo Borelom. Tu je zavarničilo, ali prvo malo `konteksta`.
Iako je Španija u Centralnoj i Južnoj Americi bila kolonizator – danas joj većina bivših kolonija ništa posebno ne zamera. Jedino je predsednik meksika nedavno tražio od Madrida da se izvini za agresiju od pre pola milenijuma.
Sama Španija se prema latinoameričkim zemljama odnosi kao prema mlađim sestrama, a delikatno se drižći i kao njihov pokrovitelj. Poseban odnos ima prema Venecueli jer je prebogata naftom, a Španija nema svoje „crno zlato“.
Zato je Venecuela za zvanični Madrid i špansku naftnu kompaniju Repsol jedna od prioritetnih `tačaka` na globusu.
Upravo to nije po volji Vašingtona. Zato je Pompeo od Borela zatrtažio da Španija svojim naftnim kompanijama naloži da prekinu biznis sa „Madurovim režimom“.
Borel je – na Pompeovo iznenađenje – mekim rečima odbio da obeća da će Madrid postupiti po zahtevu Amerikanaca. Faktički mu je poručio: Sjedinjene Države su naš partner i prijatelj, ali su nam nafta i profit važniji.
Ovo je imalo nastavak na vašingtonskom samitu zapadne vojne alijanse, na kojem su se Pompeo i Borel još očevidnije razišli. Ali, ne više samo povodom „Madurove nafte“.
Pompeo je na samitu ocenio da je rusko (vojno) prisustvo u venecueli neprihvatljivo jer Moskva „Madurov režim podržava u ime istih ciljeva u ime kojih pruža pomoć režimu Bašara Asada u Siriji“.
Posle tih njegovih reči, Rusija je postala glavna tema samita i cele debate o zapadnom `pojačavanju pritiska na Venecuelu`.
Pompeo je nastojao da obezbedi da se Venecuela nađe pod surovom kontrolom zemalja koje čine NATO, ali je formalni dogovor o tome na samitu izostao.
Borel je upozorio da Venecuela nije članica NATO i da minitri okupljeni na samitu nemaju osnova da se njome uopšte bave.
To je Pompea veoma iznerviralo, a stvari su se dodatno zaoštrile zbog toga što je Repsol potpisao memoranduma o namerama sa najvećom ruskom privatnom naftnom kompanijom NOVATEK. Tim dokumentom je španski gigant sebi rezervisao isporuke ruskog tečnog gasa u narednih 15 godina. Po najmanje milion tona godišnje.
Pompeo je naprosto pobesneo. Tiradu je završio porukom koja nije bila namenjena samo Borelu: „Rusija mora napustiti Venecuelu“.
Španski ministar mu mirnim tonom ukazao da Rusija ima u Venecueli samo sto svojih oficira i vojnika i da ne predstavljaju opasnost ni za koga. Dodao je:
„Čak i ako ih u Venecuelu dođu još tri ili četiri stotine – ni to neće biti razlog za uznemirenje i strah“.
Državni sekretar SAD je `proključao` nakon što mu je španski ministar spočitao:
„Uostalom, ovo je forum NATO. Ovo nije četovanje o problemima celog sveta. Naša alijansa nema vojni kontigent u Venecueli, a to znači da nema smisla ni da se ovde bavimo bilo čime što je povezano sa tom zemljom“.