VAŠINGTON POTEGAO SVOJE POSLEDNJE ORUŽJE- POČINJE ODLUČUJUĆI RAT

U više navrata, u raznim analizama o raznim temama, naveli smo kako SAD neće koristiti vojnu silu u suočavanju sa svojim geopolitičkim protivnicima.

Trenutno je to moguće samo u Persijskom zalivu, ali ne kao planirani rat, nego više kao posledica niza nepredviđenih događaja, koji bi doveli do sukoba i eskalacije rata sa katastrofalnim posledicama. Čak se više ne planiraju i ne sprovode Obojene revolucije, barem ne intenzitetom kojim su podsticane proteklih dvadeset godina, sve do poslednje uspešno sprovedene u Ukrajini.

Neko će reći da su poslednje sprovedene u Makedoniji i Jermeniji, ali bi to bilo samo delimično tačno. U Makedoniji je “Šarena revolucija” bila samo dao velikog sklopa aktivnosti, dok je Nikol Pašinjan, koji je dugotrajnim protestima došao na vlast u Erevanu, potpuno neutralizovan i ne predstavlja nikakvu opasnost u smislu promene spoljnopolitičkog kursa Jermenije.

Našavši se u bezizlaznoj situaciji, po pitanju statusa globalnog hegemona, vlasti u Vašingtonu su posegle za sankcijama, kaznama, carinama i ostalim alatima trgovinskog i ekonomskog rata koje primenjuju protiv svih zemalja koje ne slede njihov diktat.

Na udaru su deklarisani neprijatelji poput Irana, Venecuele, Sirije i Severne Koreje, ključni geopolitički rivali u globalnoj areni, Kina i Rusija, ali i konkurentske sile među saveznicima, pre svega Nemačka i zemlje Evropske unije koje gravitiraju oko Berlina. Ako svima dodamo zemlje koje su zahvaćene sekundarnim sankcijama, nije pošteđen niko. SAD su se povukle na poslednju liniju odbrane

Nakon svim zamislivih i nezamislivih zakona i izgovora, pod kojima Vašington može da objavi rat suverenim zemljama, ne tako davno  usvojen je Zakon za suzbijanje neprijatelja sankcijama (CAATSA). Međutim, on očito nije bio dovoljan za napade na suverene zemlje i sada je najavljen novi zakon prema kom SAD sebi daju za pravo da kažnjavaju druge zemlje zbog navodnog manipulisanja njihovim valutama.

Zapravo, same Sjedinjene Države su glavni kriminalac, što je činjenica koju ne treba obrazlagati. U doba trenutnog slabljenja valuta zemalja u razvoju, Amerikanci su prvi zadali udarac Huaweiju. Koliko je puta ruska rublja dotakla dno pod uticajem američkih sankcija? Na početku se strmoglav pad činio katastrofalnim za Ruse.

Srećom, Vladimir Putin je na čelo Centralne banke Rusije postavio Elviru Nabiulinu, koja je ostavila plutajući kurs rublje, valuta je oslabila i podstakla domaću proizvodnju i izvoz, a posebno supstituciju uvoza. Ono što je trebalo da oslabi Rusiju ojačalo je ekonomiju i finansijski bilans zemlje, što se, paradoksalno, dogodilo zahvaljujući agresiji Zapada.

SAD nisu mogle da kazne Rusiju zato što je ostavila rublju da slobodno tone u odnosu na dolar. Nisu imali zakon. Ali će se sada i to promeniti, iako neće imati puno veze sa Ruskom federacijom, koja ima vrlo malu trgovinsku razmenu sa Sjedinjenim Državama. Ali se zakon dizajnira za čitav svet.

Američko ministarstvo trgovine predložilo je uvođenje carina za robu iz zemalja koje veštački umanjuju  vrednost svoje valute u odnosu na dolar. Naravno, da li je depresijacija izazvana namerno ili je posledica  spoljnog pritiska na valutu, uopšte nije važno. Ako to šteti američkim interesima, optuženoj zemlji će se uvesti carine.

Prema rečima američkog ministra trgovine, Vilbura Rosa, ova inovacija će“stranim izvoznicima jasno pokazati da ministarstvo trgovine može nadoknaditi štete za američku industriju od deviznih subvencija u inostranstvu”.

“Strani narodi više neće moći da koriste monetarnu politiku na štetu američkih radnika i preduzeća”,  izjavio je Ros za CNBC, koji sav gori od brige za američke radnike.

Udar na “saveznike” i “partnere”

Ministarstvo sada mora samo da definiše kriterijume za podcenjivanje nacionalnih valuta svake zemlje na svetu, ali među prvima na popisu za proveru nisu Kina ili Rusija, već nove carine prete Japanu, Južnoj Koreji, Indiji, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Ranije je Ros saopštio da u Vašingtonu sumnjaju da se manipulacijom nacionalnih valuta služi 12 zemalja, ali njihov broj bi mogao da se poveća na 20. Među njima su, osim navedenih, Rusija, Vijetnam, Tajland, Indonezija, Irska i Malezija.

Nedostatak Kine na ovom popisu je lako objasniti. Trgovinski rat protiv azijskog diva je već u toku, a carine na kinesku robu su već uvedene. Tu SAD-u ne trebaju novi alati, dovoljni su stari.

Nova inicijativa Ministarstva industrije i trgovine Sjedinjenih Američkih Država će verovatno oživeti zbog rastućih međunarodnih trgovinskih kontradikcija. Sjedinjene Države već dugo praktikuju usvajanje ekstrateritorijalnih zakona.

Pooštravanje uvoznih carina za brojne zemlje koje su optužene za manipulisanje kursom značilo bi proizvoljnu regulaciju uslova bilateralne trgovine tako da pogoduju američkim interesima. U ovom slučaju prigovori američkih trgovinskih partnera neće imati nikakvo značenje, jer je problem u tome što je američki dolar vodeća valuta međunarodnih plaćanja. Stoga će sve zemlje koje imaju znatnu trgovinu sa Sjedinjenim Državama biti pogođene carinama.

To bi Trampu trebalo da pomogne da ubije dve muve jednim udarcem. S jedne strane želi brzo i jednostavno da prilagodi trgovinu američkim interesima, dok s druge strane želi da utiče na monetarnu politiku zemalja koje su formalno nezavisne od Sjedinjenih Država.

Naravno, sve to protivreči temeljnim načelima međunarodne trgovine i pravilima Svetske trgovinske organizacije, ali za Donalda Trampa to uopšte nije problem. On čak ne isključuje povlačenje Sjedinjenih Država iz WTO.

Što se tiče Rusije, kao što smo rekli, američke vlasti imaju malo argumenata za optužbe o manipulaciji rubljom, koju je guvernerka Nabiulina namerno ostavila sa slobodnim kursom.

Međutim, Sjedinjene Države nikada nisu prestale da sprovode napade protiv Rusije i samo im treba novi izgovor za napad. Ukrajinski faktor ne postoji, adut sa svemoćnim ruskim hakerima je već odigran, avionska nesreća nad Ukrajinom i priča o Skripalima su isceđeni do zadnje kapi.

Kriterijumi za kažnjavanje

Ranije je američko ministarstvo finansija istaklo tri kriterijuma po kojima se zemlja može svrstati u “zlonamerne manipulatore valuta”.

Prvo, to su obim i učestalost valutnih intervencija koje sprovode monetarne vlasti pojedine zemlje. Drugo, vrednost viška izvoza nad uvozom zemlje. Treće, važnost zemlje za spoljnu trgovinu Sjedinjenih Država.

U Rusiji izvoz u svet premašuje uvoz, a  2018. se gotovo udvostručio. Ruske robe u inostranstvo je prodato za 450 milijardi dolara, a Rusi su kupili strane robe za 238 milijardi dolara. Međutim, činjenica da je trgovinski bilans Rusije bio pozitivan znači da je bio dobar i za rusku makroekonomiju. Rusija zarađuje više novca nego što troši na kupovinu uvezene robe. Naravno, to stvara uslovan višak valute unutar zemlje, što utiče na kurs rublje, ali bilo bi čudno da ruske vlasti uvedu ograničenja ruskom izvozu i osude se na gubitak samo zato što to Vašington želi.

Dakle, ne mora ni da postoji direktna bilateralna trgovina sa Sjedinjenim Državama. Dovoljno je da trgovinski bilans neke zemlje šteti američkom poslovanju.

Centralna banka Rusije aktivno sprovodi devizne intervencije, a pozitivan platni bilans prelazi tri odsto BDP-a. Samo prošle godine je obim kupovine valuta iznosio 4200 milijardi rubalja. Međutim, sa stanovišta Banke Rusije, nije potrebna nikakva intervencija za manipulaciju kursa.

“Centralna banka kupuje valutu za Ministarstvo finansija samo u okviru budžetskog pravila, koje je osmišljeno kako bi se osigurala nezavisnost ekonomije od cena nafte i nije usmereno na održavanje određene stope kursa rublja. Nema apsolutno nikakvog razloga da nas optužuju da manipulšemo kursom”, izjavila je guvernerka Banke Rusije Elvira Nabiulina u intervjuu za Izvestiju.

U okviru budžetskog pravila superprofiti se iz robnog izvoza ne troše, nego se akumulišu kao rezerve i idu u Nacionalni fond. Reč je o “sigurnosnom jastuku” koji će Rusima pomoći da prebrode još jednu krizu u globalnoj ekonomiji koju prati pad cena nafte.

Zaključak je da su svetske cene nafte nešto na šta Rusija ni na koji način ne može da utiče i da se može samo pripremiti za pogoršanje situacije u svetu u kom su novi obrti iza ugla, temeljeni na cikličkoj prirodi svetske ekonomije koju otprilike svakih deset godina pogodi recesija. Pitanje je samo kada će se ona dogoditi.

Prema američkoj logici, Rusija i sve druge optužene zemlje moraju da potroše sve petrodolare koji ulaze u zemlju. To bi u početku čak moglo da podstakne rast i doprinese blagostanju stanovništva, ali kad izbije kriza ne bi bilo spasa.

Prema poslednjem kriterijumu Vašington će izuzetno teško moći da optuži Rusiju, zemlju s kojom nema ozbiljnu trgovinu. Istina, trgovinski promet Ruske Federacije s Amerikancima, uprkos svim agresijama i sankcijama, raste i dalje. Prošle godine je porastao za gotovo osam odsto i bilateralna trgovina je iznosila 25 milijardi dolara. S druge strane, iako Rusija ima pozitivan trgovinski bilans generalnoo, ako gledamo trgovinu sa Sjedinjenim Državama, tamo je izvoz gotovo jednak uvozu, svako po 12,5 milijardi dolara.

Štaviše, za Rusiju su SAD partner koji ipak zauzima sedmo mesto po udelu u ruskoj trgovini, ali je Rusija kao trgovinski partner Sjedinjenim Državama od malog značaja. To ozbiljno smanjuje rizik od početka trgovinskog rata sa Rusijom, ali za Moskvu Vašington ima poseban pristup sankcijama.

Kina, kao najveći trgovinski partner Sjedinjenih Država, već je pretrpela udar iz inostranstva u obliku carina na kinesku robu i udara na Huawei. Peking je nekoliko puta optužen za manipulaciju valutom. Ali tako se bilo koja, izvozno orijentisana zemlja na svetu, može smatrati manipulatorom valute, jer je takvim zemljama slaba lokalna valuta uvek profitabilna.

To je, na primer, slučaj sa svim zemljama koje proizvode naftu. Ruske naftne kompanije pokazale su se najprofitabilnijima u svetu nakon pada rublje prethodnih godina, kažu analitičari FxProa.

Svaku depresijacija juana Tramp doživljava kao pokušaj potkopavanja američke ekonomije, da se u SAD proda više robe i time poveća trgovinski deficit zemlje. Kurs juana se formira na aukcijama unutar zemlje, a njih kontroliše Narodna banka Kine i maksimalno dopušteno odstupanje od prosečne dnevne vrednosti je dva odsto.

Koje su metode manipulacije valutama u rukama suverenih država?

Do 2007. godine Kina i Rusija su aktivno popunjavale zlatne i devizne rezerve, čime su držale stopu kursa, ali je ta praksa ostala u prošlosti. Ranije se nešto slično moglo videti u Japanu.

Danas centralna banka bilo koje zemlje, smanjenjem kamatnih stopa, može smanjiti kamate na nacionalnu valutu i pada prinosa na obveznice. Valutne intervencije, bez obzira u koju svrhu se sprovodile, takođe utiču na lokalnu valutu.

Ali to se smatra normalnom praksom. Držati kurs pod kontrolom, uprkos impresivnom trgovinskom višku, je gotovo pravilo, iako je u određenom smislu veštačko stvaranje konkurentske prednosti za domaće proizvode.

Strogo govoreći, takozvane valutne manipulacije nezavisnih država nisu i ne mogu biti manipulacije. Suverena zemlja ima puno pravo da reguliše kurs svoje nacionalne valute, a i ako je potrebno da ga reguliše činiće to vođena vlastitim interesima, a ne interesima Vašingtona.

Prema tome, Optužbe protiv bilo koje zemlje da manipuliše deviznim kursevima su zapravo optužbe zbog sprovođenja nezavisne ekonomske politike. Drugim rečima, navodne “manipulacije” drugih zemalja s vlastitim kursevima su za Sjedinjene Države samo dobar izgovor za proizvoljnu regulaciju uslova i obima međusobne trgovine.

Bolje rečeno, Sjedinjene Države će kazniti druge za ono što same, bez imalo srama, rade decenijama.

SAD same manipulišu dolarom

I Donald Tramp aktivno manipuliše dolarom. Američki predsednik želi razvoj proizvodnje u zemlji i rast izvoza američke robe, a za to mu treba slab dolar. Tramp kroz objave na Twitteru  i raznima izjavama vrši pritisak na  FED, pokreće trgovinske ratove i pokušava da utiče na naftne kvote i OPEC, a više puta je pokušavao da manipuliše kursom dolara. Ispostavilo se da nije baš bio uspešan, ali to je druga priča.

SAD često manipulišu dolarom i uvođenjem različitih oblika sankcija protiv neželjenih zemalja. Sjedinjene Države prestaju da servisiraju bilo kakve bankovne operacije u dolarima ili samo zaprete da će uvesti te mere, čime istog trenutka utiču na valute “neprijateljskih” zemalja

Na primer, prošle godine u aprilu, nakon američkih sankcija protiv kompanije Olega Deripaske, rublja je počela oštro da slabi. Od avgusta je započeo novi krug depresijacije rublje, a opet su bile odgovorne SAD. Tako je rublja, koja ima slobodan kurs, reagovala na pretnju novim sankcijama protiv Rusije.

Slučaj Turske je takođe evidentan primer američke manipulacije valutom. Takođe zbog pretnji sankcijama i raznim drugim oblicima pritiska  turska lira je prošle godine potonula, ali je Centralna banka Turske s nekoliko intervencija uspela da vrati kurs i prihvatljive okvire. Ali, gubici su bili enormni, a sve je posledica novog spoljnopolitičkog kursa Ankare.

Danas su, zbog eskalacije trgovinskog rata, globalna tržišta ponovo pod pritiskom, a sva valutna tržišta u nastajanju su u “crvenom”. Rusija nije izuzetak, iako rublja izgleda bolje od mnogih drugih valuta ona ipak postupno slabi. Tako Sjedinjene Države nesvesno pomažu devalvaciju ruske valute, čime ruski izvoz na svetskim tržištima postaje konkurentniji.

Trampovi pokušaji da  oslabi dolar nisu uspeli. Ali zašto bi Tramp to učinio, ako može da okrivi druge zemlje za manipulaciju i učini ono što misli da je korisno za američku ekonomiju.

Ali, hoće li novi talas carina koji bi trebalo da preplavi Japan, Južnu Koreju, Indiju, Nemačku, Švajcarsku, Rusiju, Vijetnam, Tajland, Indoneziju, Irsku, Maleziju i druge, bez Kine, koja ima “poseban tretman”, sigurno biti vetar u leđa američkoj ekonomiji i trgovinskom bilansu? Tramp je uveren da hoće, ali istovremeno proglasiti rat čitavom svetu ne deluje baš kao odluka mudrog državnika.

(logicno.com)