AMERIKANCI POSLALI PORUKU VUČIĆU: ZNA ON ŠTA GA ČEKA!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zna da dogovor sa Prištinom neće biti popularan, ali je vredan političkog bola, izjavio je američki senator Ron Džonson.

Džonson je u intervjuu za Glas Amerike rekao da je upravo razgovarao sa državnim sekretarom Majkom Pompeom, kome je preneo Vučićev poziv Donaldu Trampu da poseti Srbiju, a preneće mu, kaže, i lično kada ga bude video.

Ističe da je Trampu već preneo prethodne Vučićeve pozive, a na pitanje hoće li američki predsednik doći u Srbiju, odgovara:

„On je veoma zauzet, ali je izrazio svoju podršku Srbiji i Kosovu da dođu do sporazuma i ostave problem iza sebe“.

Džonson kaže da veruje da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači voljni da reše odnose Beograda i Prištine i da, kako kaže, shvataju da dogovor do kojeg dođu možda neće biti kratkoročno popularan.

Kod Vučića primarno ceni to što želi da reši problem Kosova, što bi, kako kaže, mogao reci i za Tačija.

„Imaju dobru volju za to, ali istovremeno prepoznaju da je reč o veoma teškom pitanju. Nadam se da će ta njihova rešenost ipak biti dovoljna za neki napredak“, rekao je Džonson u odgovoru na pitanje kakav je njegov utisak, dali je Vučić spreman na kompromis.

Džonson, koji se sa srpskim predsednikom video nedavno na GLOBSeC forumu u Bratislavi, smatra da takse, koje je Priština nametnula na robu iz centralne Srbije, iako kratkoročno mogu delovati kao dobra ideja i efikasno se koristiti kao adut, dugoročno predstavljaju dodatni porez koji plaćaju stanovnici zemlje koja tu meru uvodi.

„Dakle, dugoročno tarife ne koriste Kosovu. Ono što bih želeo da obe strane shvate je sledeće: uveli ste tarife, privukli ste pažnju javnosti, ali sada treba da krenete dalje i da ozbiljno pristupite rešavanju ovog dugoročnog problema – kako bi Kosovo moglo da bude priznato i kako bismo došli do mirnog rešenja“, naveo je Džonson, koji je i predsedavajući pododbora za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju u senatskom Odboru za spoljne poslove.

Inače, Džonson je prošle godine dva puta boravio u Beogradu. Upućeni tvrde da Džonson važi za umerenog republikanca, koji ima pozitivan stav o Srbiji. On je biznismen iz Viskonsina, koji je pre manje od decenije stupio na vašingtonsku političku scenu.

Upitan da li SAD mogu, na neki način, da ohrabre Srbiju da se vrati dijalogu u ovim okolnostima, Džonson kaže da „SAD podržavaju obe strane i daju im prostor da reše problem“.

Amerika, ističe, ne želi ništa da nameće bilo kojoj strani.

„Ponovo ću reći: dugoročno, tarife plaća narod zemlje koja ih uvodi i iskreno rečeno, mislim da nisu ni politički održive – jer sve poskupljuje. Nadam se da je ovo privremena situacija i da će biti ublažena – da će tarife biti manje rigidne, oslabljene ili ukinute. To će koristiti građanima Kosova i nastavku razgovora“, naveo je.

Nada se da će nakon samita u Parizu, početkom jula, dijalog Beograda i Prištine biti ponovo pokrenut i ističe da, ako je Pariz dobra polazna tačka – on to podržava.

O međusobnom priznanju na koje poziva Priština, Džonson kaže da je to „krajni cilj i razlog zbog kojeg Kosovo učestvuje u dijalogu“.

Tvrdi da razume da je to politički teško za predsednika Vučića, koji, kako kaže, mora da pokaže građanima Srbije da je i Kosovo pravilo neke ustupke.

Kao primer je naveo Prespanski sporazum između Grčke i Makedonije koji je, kaže, bio je politički nepopularan u obe zemlje, ali su lideri bili hrabri.

„Mislim da je ista situacija sa Vučićem i Tačijem. To su dvojica lidera koji shvataju da dogovor do kojeg dođu možda neće biti kratkoročno popularan, ali se nadam da će, kao što vidimo u slučaju ulaska Severne Makedonije u NATO, u kratkom periodu pošto postignu sporazum, osetiti da je vredno sveg političkog bola kroz koji prolaze“.

Misli i da će, kako kaže, kada se sve završi, ljudi pitati zašto se nije rešilo ranije zbog koristi koju će imati u saradnji sa EU i zapadnim partnerima.

„Rusija zvuči zavodljivo, ali ne nudi ništa u smislu dugoročne političke stabilnosti i ekonomskog prosperiteta“, tvrdi Džonson.

Na pitanje da li je to što Bela kuća već treći put u proteklih sedam meseci poziva Beograd i Prištinu da postignu sporazum, poruka da proces polako privode kraju, Džonson kaže:

„To pokazuje želju Amerike da snažno podrži Srbiju i Kosovo da dođu do sporazuma, pokazuje podršku Bele kuće, a ne pretnju nekakvim rokovima. Ta podrška će ostati i pošto se postigne sporazum. Znači, kada preduzmete teške političke korake – Amerika, a nadam se i Evropa, će biti tu uz vas i ti teški koraci će se isplatiti. Dok se ne postigne dogovor, nijedna zemlja neće biti dovoljno stabilna da bi privukla investitore. Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je to važno za ekonomski prosperitet obe zemlje“.

Povodom različitih stavova američkih zvaničnika o razgraničenju kao modelu rešenja, Metu Palmera i Džona Erata, na primer, Džonson kaže da kao član Kongresa može samo da iznese svoje mišljenje.

„Verujem da administracija poručuje da Srbija i Kosovo treba sami da se dogovore. Mi obema zemljama dajemo prostora da postignu sporazum i lično mislim da nema crvenih linija niti ideja o kojima ne treba razgovarati“, rekao je senator.

S druge strane, kaže, jasno mu je zašto ljude brine korekcija granica zbog potencijalnog domino efekta.

„Ali, na kraju se sve svodi na lidere i građane Srbije i Kosova koji treba da nađu rešenje koje Amerika i Evropa treba da podrže“, zaključio je Džonson.