Nekadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević lično je 2. aprila 2001. napisao istražnom sudiji Okružnog suda žalbu na rešenje o pritvoru zbog optužbi da je zloupotrebljavao službeni položaj, čiji sadržaj sada prvi put javnost ima priliku da vidi.
Milošević je, posle višednevnog odbijanja da se odazove sudskom pozivu zbog zloupotrebe službenog položaja uhapšen u državnoj vili na Dedinju 1. aprila 2001. godine.
U žalbi Milošević navodi da u rešenju o sprovođenju istrage piše da je najviše funkcionere i potpredsednike Savezne vlade Nikolu Šainovića, zaduženog za privredu, i Jovana Zebića, zaduženog za finansije, kao i direktora Carine Mihalja Kertesa, podstrekivao da nezakonito pribavljaju drugima korist i to “od 1994. pa do 5. 10. 2000. godine”.
„Ti „drugi“, u čiju se korist radilo sve ovo vreme, isključivo su napa država i narod, odbrana i bezbednost naše zemlje i naše privrede. Na saslušanju kod istražnog sudije, u prisustvu okružnog javnog tužioca i svog branioca, verujem da sam objasnio da su se razgovori kod mene, u svojstvu predsednika Srbije, sa državnim funkcionerima koji pokrivaju ekonomski sektor Savezne vlade odnosili na potrebu podrške ekonomskim zadacima Srbije, u vreme početka sprovođenja antiinflacionog programa 1994. a ne na bilo kakva „nagovaranja“ i zloupotrebu službenog položaja„, piše Milošević.
On je pisao da su ti zvanični razgovori bili „odgovorno razmatranje najvažnijih pitanja za opstanak zemlje u uslovima totalnog embarga i rata preko Drine, u kom smo pomagali svoj narod“.
„Što se tiče sredstava trošenih za oružje, municiju i ostale potrebe Vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, ti se izdaci nisu mogli iz razloga državnih interesqa, kao državna tajna, prikazivati u Zakonu o budžetu, koji je javni dokument. Isto se odnosi na izdatke za opremanje snaga bezbednosti i posebno specijalnih antiterorističkih snaga „od igle do lokomotive“ – od lakog naoružanja i opreme do helikoptera i ostalih sredstava koja i danas stoje tu gde su“, piše Milošević i dodaje da “rešenje o pokretanju istrage odaje utisak da se neko, i to u ovom slučaju šef države, bavio nagovaranjem najviših funkcionera da nešto ukradu ili potroše za lične stvari”.
„Što se tiče novca za SPS, želim da skrenem pažnju na činjenicu da su i nikola Šainović, i Dušan Matković, i Mihalj Kertes i drugi, kao visoki funkcioneri partije, prikupljali novac za partiju i da mi nije poznato da su ti ljudi bilo šta ukrali ili proneverili. Naprotiv, verujem da nisu“, navodi Milošević, kao i da se on „nije bavio pitanjem partijskih finansija“.
„Istovremeno, naglašavam da nikad nisam ni koristio ni jedan dinar, niti jedno materijalno sredstvo partije, niti bilo koje vozilo partije. Nikada, ni direktno, ni preko nekog drugog lica, nisam primio nikakav novac za moje lične potrebe. Osim plate, sve vreme na funkciji predsednika SRJ, drugih primanja nisam imao“, istakao je Milošević.
(Kurir)