Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Lider demokratske manjine u američkom Senatu Čak Šumer želi da trenutni šef osoblja Bele kuće Mik Malvani i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton svedoče protiv predsednika Donalda Trampa u istrazi o opozivu.
U pismu koje je uputio Senatu, odnosno lideru republikanaca Miču Mekonelu u nedelju, Šumer je predložio da Malvani i Bolton dobiju sudski poziv, a da uz njih dvojicu bude pozvan i Malvanijev savetnik Robert Bler, kao i zvaničnik za budžer Majkl Dafi.
Kako je naveo, ovi svedoci znaju „direktno koje su bile odluke administracije“, a koje se odnose na optužbe protiv Trampa.
Pismo je adresirano na Miča Mekonela i u njemu se traži da četiri osobe budu pozvane da svedoče. Obe strane bi potom trebalo da ispituju svakog od njih po četiri sata.
Rekao je da je otvoren za mogućnost da čuje još svedoka, dok su Mekonel i drugi republikanci predložili da se saslušanje skrati i da bude bez svedoka.
Očekuje se da će glasanje u Predstavničkom domu u punom sastavu da se održi u sredu, a ako optužbe tamo budu prihvaćene onda sve ide u Senat.
Šumer navodi da bi suđenje pred Senatom moglo da počne već 7. januara.
Da podsetimo, demokrate optužuju Trampa da je zloupotrebio ovlašćenja time što je u telefonskom razgovoru u julu pitao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da pokrene istragu protiv Džoa Bajdena, Trampovog rivala, kao i da je opstrusiao Kongres.
Tramp negira optužbe i sve vreme istragu o opozivu naziva „zaverom protiv njega“.
Šta sve Bolton zna?
Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je u oktobru naveo da se bez sudskog naloga neće pojaviti pred Predstavničkim domom Kongresa da svedoči protiv Trampa.
Sudski nalog na kraju možda zaista bude upućen Boltonu, a advokat koji zastupa bivšeg američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Čak Kuper rekao je u jednom trenutku da bi Bolton mogao da bude ključni svedok.
Džon Bolton mogao bi da bude najopasniji svedok jer je upravo on učestvovao u nekim od ključnih događaja koji se sada pominju u istrazi o opozivu Trampa. Bolton je podneo ostavku u septembru na zahtev predsednika, a zbog neslaganja oko prekida pregovora sa talibanima.
Na primer, Bolton je prisustvovao 10. jula sastanku u Beloj kući sa ukrajinskim zvaničnicima. Američki ambasador u EU Gordon Sondland rekao je Ukrajincima da Tramp želi „politički motivisanu istragu“ u zamenu za sastanak u Beloj kući. Bolton je odmah prekinio razgovor i informisao Fionu Hil, tadašnju direktoru Nacionalnog bezbednosnog saveta za ruska i evroazijska pitanja, piše „Biznis insajder“.
Takođe, Bolton je navodno bio i protiv poziva koji je Tramp obavio sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, jer se pribojavao da će predsednik zaista da iskoristi svoju poziciju za lične razloge, to se na kraju i dogodilo.
Takođe, Bolton bi mogao da bude i „noćna mora za Rudija Đulijanija“.
Bolton je Trampovog ličnog advokata, koji je predvodio ono što su svedoci nazvali „nelegalnim kanalom spoljne politike prema Ukrajini“ kao „ručnu bombu“.
Boltonov advokat je takođe početkom novembra rekao da je verovatno da njegov klijent zna čak i više od onoga što je već otkriveno.
(Telegraf.rs/N.Z.)
