Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Donald Tramp je protiv Irana upotrebio istu taktiku koju je koristio u svojim poslovnim ratovima. Sadašnji predsednik SAD je još još 2011. rekao: “Uzvratite ljudima.
Ako vas preveslaju, vi njih preveslajte 10 puta više”. Pitanje je samo da li će ono što “pali” kod drugih biznismena upaliti i protiv Irana, piše Blumberg.
Napad projektilima na američke baze u Iraku bio je neposredni odgovor Irana na ubistvo „omiljenog“ generala, lidera specijalne jedinice Kuds u okviru Revolucionarne garde koju su Sjedinjene Američke Države proglasile terorističkom organizacijom.
Ovaj napad je naizgled bio simbolički – bez štete i žrtava. Ali, to na duže staze ne znači da Iran neće ponovo da udari, isprovocira eskalaciju i naruši američki položaj na Bliskom istoku.
Tramp je uleteo u dilemu s kojom su se suočavali i drugi američki lideri – kako se boriti protiv neprijatelja koji podbada i provocira metodama kao što su gerilske taktike, terorizam i plaćenicima, a protiv kojeg bi bilo nesmotreno preduzeti veću akciju? Ričard Nikson se žalio sedamdesetih da je siromašni severni Vijetnam, vojno snabdeven od strane Sovjetskog saveza, napravio od Amerike “jadnog, bespomoćnog džina” u Jugoistočnoj Aziji.
Poput severnog Vijetnama, i Iran stručno igra ulogu slabije strane.
SAD krive Sulejmanija za smrt 603 vojnika ubijenih u Iraku od 2003, napade dronom na saudijska naftna postrojenja u septembru prošle godine, napad dronom u decembru u kojem je poginuo američki ugovarač, a četvoro njih ranjeno, kao i za invaziju šiitskih militanata na američku ambasadu u Bagdadu na novogodišnje veče.
Upad u ambasadu usledio je nakon vazdušnih udara SAD na militantske lokacije nakon ubistva ugovarača.
„Mi smo svi Sulejmani“ – protest u Pakistanu nakon ubistva generala Povrh svega, Iran je obezbeđivao sredstva i oružje grupama koje se bore protiv američkih saveznika, uključujući Hute u Jemenu, Hezbolah u Libanu i Siriji, te Popularne mobilizacione snage u Iraku.
Izgleda da je Sulejmani prešao Trampovu crvenu liniju kad je napao ambasadu, što je oživelo uspomene na 444-dnevnu opsadu američkog predstavništva u Teheranu 1979-1981, što je Džimiju Karteru upropastilo reizibor.
Ubistvom Sulejmanija poslat je snažan signal da će Iran trpeti posledice za svoje akcije, čak i ako pokuša da sakrije svoju odgovornost.
Sličan recept preteranih pretnji sledio je i američki saveznik u regionu Izrael, koji je napravio praksu od toga da žestoko uzvraća neprijatelju za njihove napade.
Nakon serije raketnih napada Hamasa iz Gaze, premijer Benjamin Netanijahu je u decembru 2008. naredio invaziju u kojoj je ubijeno preko 1.000 Palestinaca.
„Mislim da je ono što su Amerikanci uradili bilo senzibilno i da je sačuvalo njihovu moć zastrašivanja“, kaže Rej Takej iz Saveta za spoljne odnose.
Ali, ubistvo Sulejmanija osim što je oživelo stare, stvorilo je i nove pretnje.
Iran je napustio svoje granice bogaćenja uranijuma, jedan od poslednjih delova nuklearnog sporazuma iz 2015.
Iračani koji su donedavno protestovali protiv prisustva Irana u zemlji sada demonstriraju protiv SAD, a irački parlament je neobaveznim glasanjem pozvao američke trupe da se povuku iz zemlje.
Američka koalicija protiv Islamske države obustavila je svoju obuku i akcije protiv džihadista u Iraku radi zaštite svojih baza. Iran će možda osmisliti druge načine da uzvrati SAD, poput sajber napada na američku infrastrukturu.
Tramp je nepromišljeno izjavio na “Tviteru” da će napasti lokacije važne za iransku kulturu, što bi SAD stavilo na isti nivo s talibanima koji su razneli 1.700 godina stare statue Bude, ili islamskog grupom koja je uništila džamije i crkve.
Ovakav potez bi takođe predstavljao kršenje međunarodnog Zakona o oružanom konfliktu. Ali, Tramp je možda naneo dugotrajnu štetu ovom izjavom.
„SAD su decenijama gradile međunarodni pravni poredak, a sada rizikuju da ih obeleže kao divljačku naciju“, kaže Jens David Ohlin, prodekan Pravne škole Kornel.
Tramp čak odbija navode da je on taj koji dovodi tenzije do eskaliranja. Ali, eskaliranjem situacije kako bi se ona smirila je rizičan posao.
Teoretski, eskalatorska strategija kojom se protivnik jednom ubedi da se povuče može propasti kad se to ponavlja, jer daje vreme neprijatelju da apsorbuje udarce i izgradi protivnapad. A kako ocenjuje Blumberg, teokratsko vođstvo Irana igra na duge staze.
„Ako ste obraćali imalo pažnje na Iran poslednjih 40 godina, znate da se oni nikad neće saviti pod tom vrstom pritiska. Upravo je suprotno“, ističe penzionisani pukovnik Danijel Dejvis.
Iran je nedugo nakon ubistva Sulejmanija na čelo Kudsa postavio njegovog dugogodišnjeg zamenika Esmaila Ganija, koji je pod američkih sankcijama zbog finansiranja iranskih plaćenika.
Diplomata Entoni Kordsman kaže da je nemoguće predvideti kako će se razviti bilo koja strategija. Ili je Trampova eskalacija uspela, ili će to biti poslednje pre nego što SAD napuste Irak, ostavljajući vakuum koji će verovatno ispuniti Iran.
„U tom slučaju, ljudi koji su ubijeni ostvariće na kraju najveću pobedu“, istakao je Kordsman.
(Blumberg)
