Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Apelacioni sud u Torinu je 13. januara 2020. potvrdio odluku iz 2017. godine kojom je utvrdio da je bivši radnik kompanije Telecom Italia oboleo od akustičnog neuroma (benignog tumora u uhu) usled upotrebe mobilnog telefona.
Ovo je šesti put da je italijanski sud potvrdio uzročnu vezu između upotrebe telefona i tumora mozga, uključujući odluke Visokog suda Italije.
Apelacioni sud je doneo svoju odluku nakon pregleda dokaza i nakon što je dobio mišljenje dva veštaka imenovana od strane suda. Stručnjaci su sud usmerili u studije koje su pokazale da pojedinci koji razgovaraju telefonom u proseku 30 minuta dnevno tokom najmanje 10 godina povećavaju rizik od razvoja tumora glave.
Nakon razmatranja ovih dokaza, Apelacioni sud u Torinu izjavio je: “Postoje čvrsti elementi za potvrđivanje uzročne veze između izlaganja osobe radiofrekventnim talasima iz mobilnih telefona i bolesti koja je nastala”.
Presudno je to što je sud u Torinu rekao da su studije koje je pružila odbrana – a koje negiraju uzročno-posledičnu vezu – uglavnom finansirane od strane industrije i, prema tome, trebalo bi da imaju manju težinu zbog sukoba interesa.
Studije članova Međunarodne komisije za zaštitu od jonizujućeg zračenja (ICNIRP) i Naučnog odbora Evropske komisije za nastajanje i novootkrivene zdravstvene rizike (SCHENIHR) takođe trpe zbog sukoba interesa, prema sudu u Torinu, jer se ove organizacije takođe finansiraju od industrija.
Međunarodni projekat EMF-a Svetske zdravstvene organizacije (VHO) i mnoge zemlje širom sveta usvojile su preporuke ICNIRP-a koje finansira industrija, kao svoje smernice za bezbednosti. Stoga su ove izjave suda – koje pozivaju na uticaj finansiranja od strane industrije i sukob interesa – izuzetno značajne.
Odluka suda u Torinu potvrdila je odluku suda Ivera iz 2017. Roberto Romeo, star 57 godina, koristio je svoj telefon tri do četiri sata svakog radnog dana, tokom 15 godina. Dijagnostikovan mu je akustični neurom 2010. godine, a akustični nerv je morao da mu bude uklonjen.
Ranije sudske odluke
Akustični neuromi su tumori koji se razvijaju na glavnom nervu koji vodi od unutrašnjeg uha do mozga. Ovaj nerv utiče na ravnotežu i sluh. Pritisak na akustični nerv može uzrokovati gubitak sluha, zvonjenje u uhu i nestabilnost, povremeno takođe ometajući rad mozga.
Prvom presudom, koju je doneo sud u Bresciji 10. decembra 2009. godine, a koju je Visoki sud Italije potvrdio 2012. godine, dodeljeno je obeštećenje finansijskom menadžeru industrijskog postrojenja, Marsoliniju, koji je razvio tumor nakon korišćenja mobilnih i bežičnih telefona pet do šest sati dnevno tokom 12 godina.
Marsoliniju je dijagnostikovano da ima benigni tumor na trigeminalnom nervu, koji kontroliše mišiće lica i facijalne ekspresije. Kao i u Torinu, sud u Brescii ignorisao je studije koje finansira industrija – proglasivši ih pristrasnim – i umesto toga se oslanjao na stručno mišljenje švedskog profesora, specijaliste za onkologiju i epidemiolog raka, sa „usmerenim interesovanjem za faktore rizika životne sredine za razvoj raka“.
Sledeću (treću) odluku o povezivanju korišćenja telfona i akutne nervne bolesti doneo je sud u Firenci u aprilu 2017. Sud u Firenci naredio je INAIL-u da isplati nadoknadu prodavcu koji je razvio akustični neurom nakon što je koristio telefon dva do tri sata dnevno na poslu 10 godina.
Rizici radnog mesta
30.januara 2019. italijanski sud u gradu Monca presudio je da je izlaganje zračenju mobilnog telefona izazvalo akustični tumor mozga radnika aerodroma. Zaposleni je za svoj rad koristio mobilni telefon više od 10 godina.
Nakon što mu je dijagnostikovan akustični neurom u 2010. godini, proglasili su ga za 68% invalida i trajno nesposobnim za rad. Godine 2014. prijavio se na INAIL tvrdeći uzročnu vezu između izloženosti radijaciji na radnom mestu i akustičnog neuroma i zatražio je da mu se tumor prizna kao posledica radnog mesta.
Sud u Monci se složio da ga je tumor trajno onesposobio i presudio da je to posledica radnog mesta. Kad se odbrana žalila na odluku, italijanski Vrhovni sud je podržao.
U periodu od 1994. do 2010. godine rad na aerodromu ga je izložio visokim nivoima radiofrekventnog i mikrotalasnog zračenja iz raznih antena i visokofrekventne opreme. Pored toga, obavljanje njegovog posla zahtevalo je korišćenje mnogobrojnih uređaja koji emituju radijaciju, uključujući mobilne telefone.
Držeći telefon na levoj strani glave, zaposleni je koristio Siemens DECT (bežični) telefon, Nokia i kasnije Samsung duže od četiri sata dnevno, pri čemu su telefonske sesije trajale i do 45 minuta. Nekoliko puta su zaposleni i njegove kolege prijavljivali poslodavcu visoke nivoe elektromagnetnih polja (EMF-a) i zračenja, tražeći da se mere EMF-ovi i zračenje, ali ljudi na višim pozicijama su ignorisali ove zahteve.
U italijanskom pravnom sistemu sudije mogu da imenuju tehničke stručnjake koji se nazivaju sudskim tehničkim stručnjacima (CTU).
U slučaju Monca, stručnjaci i tehnički savetnici delegirani da procene slučaj sproveli su istraživanje akustičnoig neuroma i faktora rizika.
S obzirom da su odredili trajanje izlaganju, vrstu uređaja koji se koriste, vrstu patologije i pregledom literature, oni su utvrdili da su dokazi dovoljni za uzročno-posledičnu vezu, čak i ako ne postoje apsolutno uverljivi naučni dokazi.
Takođe su se pozvali na odluku suda u Bresciji i studije koje su citirane u toj odluci. Njihov zaključak je bio da je razvoj neuroma levog slušnog nerva povezan sa radnim mestom zaposlenog i da je tumor uzrokovao smanjenje mentalnog i fizičkog zdravlja zaposlenih.
Stoga su italijanski sudovi, za svaki slučaj, utvrdili da radiofrekvencija i mikrotalasno zračenje koje emituju mobilni telefoni mogu izazvati akustično-neuromski tip moždanog tumora. Važnost ovih odluka ne sme se potceniti, posebno imajući u vidu da sudovi priznaju da, kada je izlaganje elektromagnetnom zračenju neophodan deo posla, akustični neurom predstavlja rizik radnog mesta.
Webtribune.rs
