Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ukoliko bismo duže vreme ostali bez interneta, simbolički bi to bio kraj svojevrsnog duhovnog ropstva ali bi veliki broj ljudi u prvo vreme proživljavao apstinencijalne krize kroz kakve prolaze narkomani i alkoholičari, smatra klinički psiholog Aleksandra Janković.
Prekid rada pojedinih društvenih mreža u ponedeljak psihološki je bio dramatičan i izgledalo je kao da je mnogim korisnicima prosto oduzeo deo života, ocenjuje Jankovićeva.
Podsećamo, Fejsbuk i druge platforme te kompanije – Instagram, Mesindžer i Votsap, bile su nedostupne skoro šest sati u nekim delovima sveta.
Međutim, bez obzira na psihološku krizu zavisnika od mreža, Jankovićeva smatra da bi oni sami povremeno trebalo da sebi uvedu „pad interneta“, odnosno da odrede sebi nekoliko sati dnevno koje bi provodili bez mreža i virtuelne komunikacije, „jer je ovo stvarno postalo ropstvo“.
„Ovo je bukvalno svojevrsno duhovno ropstvo gde je vaša sloboda uskraćena time što ste je predali u ruke nečemu ili nekome“, ocenjuje Jankovićeva.
Kraj digitalnog ropstva – početak apstinencijalne krize
Međutim, veliki broj ljudi takav hipotetički scenario ne bi dočekao uz pesmu i igru slaveći oslobađanje od digitalnog ropstva. Prvo bi usledila apstinencijalna kriza koja bi za mnoge ljude bila
nepodnošljiva zato što su navikli da svoje vreme strukturišu tako što su na nekoj od mreža ili na internetu, ističe Jankovićeva.
„Za početak, ljudi bi bili prilično usplahireni i možda bi tada morali da potraže nekog ko je takođe zavisnik i ko se nalazi u apstinencijalnoj krizi da razmene iskustva i da se jedno drugom požale. To bi za početak bilo jako dobro. Bilo bi dobro da se konačno komunicira uživo“, kaže sagovornica Sputnjika.
Ona smatra da je prilično mala verovatnoća da ostanemo duže vreme bez mreža ili interneta i dodaje da je problem digitalnog sveta što je sloboda definisana na sasvim drugi način, odnosno kao „sloboda za greh i pogrešno, a ne sloboda od greha ili lošeg“.
Zavisnost od interneta kao zavisnost od alkohola i droga
Veliki broj zavisnika od raznih supstanci tvrdi da je to njihova sloboda i njihov izbor, da droge i alkohol uzimaju zato što su tada kreativni, zanimljiviji i drugima i sebi samima, a to važi i za zavisnike od interneta, naglašava Jankovićeva.
„Možda ne bi trebalo seći stvari tako radikalno ali bilo bi dobro, baš zbog ponovnog osvajanja slobode koju smo izgubili prisustvom na mrežama, da napravimo lični napor ili eksperiment da neko vreme svojevoljno ne budemo na mrežama i malo se odmaramo“, kaže ona.
Prema njenim rečima, broj zavisnika od interneta stalno se povećava, a ta zavisnost više ne pogađa samo mlađu populaciju već i sve veći broj „vremešnijih ljudi“. Zavisnost od virtuelne realnosti im pomaže da prevaziđu ovu realnost u kojoj žive i u kojoj postoji obilje problema.
Mladi – zavisnici kontrolisane komunikacije
Mladi ljudi danas su skoro zaboravili kako se komunicira bez telefona i sve više svoj život u velikom delu koncipiraju tako da u njemu preovlađuju virtuelni kontakti i komunikacija uz sve moguće opasnosti, navodi Jankovićeva i kao primer navodi veliki broj žrtava raznih izazova na Tik toku. Međutim, društvene mreže su postale njihov svet u kome se dobro snalaze.
„Ovde je komunikacija kontrolisana, a oni imaju utisak da ne može ništa posebno da ih povredi jer ništa lakše: kad vam se neko ne sviđa možete da mu napišete svašta ili jednostavno da ga blokirate. E sad, u životu je nešto teže blokirati ili izbrisati one ljude koji vam se ne dopadaju ili kažu nešto drugo od onog što vi mislite tako da je to sada na zabrinjavajućem nivou, pogotovo što situacija nikako ne ide na ruku onima koji smatraju da bi bilo bolje da komuniciraju uživo“, zaključila je Jankovićeva.
