Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Solunski front, kasni septembar 1916. godine. Oporavljena Vojska Kraljevine Srbije – koja žarko želi da krene put otadžbine što pre ali koja je svesna prepreke na tom putu – posmatra nemačke i bugarske avione kako ponovo bombarduju drugi najvažniji grčki grad, te našu i francusku artiljeriju koja granatama pokušava da ih obori.
Jedan drugopozivac pljuje na zemlju i proklinje te kukavice koje ne smeju da siđu s oblaka i bore se kao muškarci. On ne zna da se u našoj kuhinji kuva ista takva zaprška za bugarsku čorbu.
29. septembra francuski major Rože Vitra, komandant srpskog ratnog vazduhoplovstva, traži dobrovoljce za samoubilačku misiju o kojoj ne sme da detaljiše. Javljaju se potporučnik Branko Naumović (još uvek avijatičarski đak) i francuski kaplar Moris Roajabl, koji je dodeljen srpskoj vojsci. Nakon toga im se saopštava o čemu se radi: sutra idu da bombarduju Sofiju, a nakon toga će ka Rumuniji, na sigurno, ako prežive.
Sa aerodroma u Mikri kraj Soluna, u 7:15 časova ujutru 30. septembra, poletela su u avionu “farman 42″, dva srpska, od otadžbine zaboravljena, heroja, jedan Srbin i jedan Francuz.
Posle dva sata leta (oko 9:15 časova, kada je i objavljen ovaj tekst), stižu na nebo iznad bugarske prestonice. Četrdeset protivvazdušnih topova pokušava da obori avion, ispaljujući oko 800 šrapnela. Tri uspevaju da oštete krilo i trup, ali avion nastavlja da leti i da se održava na oko 3.000 metara visine.
Naumović i Roajabl ispuštaju na Sofiju sve četiri bombe teške po 20 kilograma koje su sa zemljom sravnile dve kasarne. Građanstvo je u panici, materijalna i ljudska šteta ogromna.
Prvi srpski naoružani avion „blerio XI“ nazvan „Oluj“. Za mitraljezom „švercloze M.08“ sedi Milutin Mihailović, pilotira Miodrag Tomić. Fotografija iz maja 1915. godine. Foto: Wikimedia Commons/Muzej vazduhoplovstva – BeogradPrvi srpski naoružani avion “blerio XI” nazvan “Oluj”. Za mitraljezom “švercloze M.08″ sedi Milutin Mihailović, pilotira Miodrag Tomić. Fotografija iz maja 1915. godine. Foto: Wikimedia Commons/Muzej vazduhoplovstva – Beograd
Kreću u povlačenje pod punim gasom i pod artiljerijskom vatrom koja ne jenjava i koja je sve preciznija. Utekli su njima, ali ih je odmah napalo pet bugarskih lovaca, po dva “fokera” i “albatrosa” i jedan “L. V. G.”. Oko dvadesetak minuta se Naumović za mitraljezom bori protiv njih, oštećujući jednog “fokera” i “L. V. G.”, prinudivši ih da se prizemlje. Onda ostaje bez municije.
Tada se na sprski avion okomio nemački narednik Vagner u preostalom “fokeru”, približivši se toliko blizu da su mogli da se raspoznaju. Naumović iz revolvera puca ka njemu, a zatim okreće i mitraljez, pokušavajući da blefira, ali Vagner, nakon što je usporio, uskoro shvata šta se dešava.
Pridružuje mu se bugarski pilot, pa iz ova dva aviona kreće mitraljeska paljba koja ranjava Roajabla u ruku, ali ovaj još petnaestak minuta uspeva da izmiče na sever. Onda jedan metak buši rezervoar, benzin kreće da curi, krilo i trup su u fronclama, Naumović je onesvešćen, i naš “farman” počinje da ponire, oko 45 kilometara severno od “mesta zločina”.
Ipak, Roajabl vešto uspeva da prizemlji aeroplan (kako smo u to vreme nazivali avione) na neku ledinu, dok jedan od njegovih gonilaca, onaj u “albatrosu”, lomi svoju letelicu na neravnom terenu.
Naumović i Roajabl padaju u zarobljeništvu u kome će ostati do kraja rata, dok zaprepašćeni Bugari broje 142 rupe od šrapnela. Ipak, uspeh misije je bio potpun. Nemci i Bugari se više nisu usuđivali da bombarduju Solun, a neprijateljska štampa je akciju nazvala “Grom nad Sofijom”.
Naumović se posle oslobođenja vratio u otadžbinu, i bio vazduhoplovni oficir-pilot, a zbog ove akcije na nebu iznad Bugarske, vojvoda Živojin Mišić izdaje 27. septembra 1919. godine pohvalnu naredbu koja je pročitana pred svim jedinicama Vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Šta reći nego: neka im je večna slava i hvala!
Pogledajte video:
(O. Š., Telegraf)
