Šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu – koji je danas nastupio pred Savetom Federacije (gornjim domom nacionalnog parlamenta) – jedan od senatora postavio je dva pitanja: „U Makedoniji je faktički počela nova obojena revolucija.
Po ukrajinskom scenariju, samo što je u početnoj fazi. Nije li došlo vreme za aktivnije suprotstavljanje obojenim revolucijama u Evropi?
Zar ne bi baš u početnim fazama takvih državnih prevrata trebalo uključivati međunarodne mehanizme poput OEBS-a i Saveta bezbednosti UN da obojene revolucije ne bi postale uobičajena praksa smene državne vlasti?“.
Lavrov je odgovorio podrobno. Njegov odgovor prenosimo u celini:
Potpuno sam sa vama saglasan. Nas sve to veoma zabrinjava. Makedonski događaji se prilično grubo usmeravaju izvana.
U toku su pokušaji da se vlada Nikole Gruevskog optuži za nekompetentnost i za to da ne izvršava svoje obaveze pred stanovništvom, a pripisuje mu se i mnogo šta drugo.
Ali, iza svega toga je želja da se na njega utiče zbog odbijanja da se priključi sankcijama protiv Rusije.
Mi pouzdano znamo da su takvi pritisci na njega vršeni i u vez s tim što je u svoje vreme podržao Južni tok, aktivno računajući na taj gasovod u makedonskom interesu.
Sada on pokazuje spremnost za saradnju povodom realizacije drugih varijanti za isporuke energenata iz Rusije na jug Evrope, uključujući Turski tok.
Veoma je žalosno i opasno što se u dostizanje cilja podrivanja vlade Gruevskog pokušava uključiti albanski faktor.
Pre više godina tamo su bile oštre protivrečnosti među Slovenima i Albancima. Tada je bio zaključen Ohridski sporazum koji je povratio mir i saglasje.
Kada smo mi potom – u kontaktima sa Evropskom unijom – pokretali pitanje prava Rusa i ruskojezičnih u Estoniji i Letoniji, pitali smo ih: „Zašto ste podržali Ohridski sporazum i dali Albancima u Makedoniji prilično ozbiljan obim prava, a ne možete da učinite to isto za Ruse u Estoniji i Letoniji?“.
Odgovor nismo dobili. Dobro je ipak što je konflikt u Makedoniji bio razrešen.
Sada su u toku razgovori da Makedoniju treba još više „federalizovati“, napraviti od nje „gipku federaciju“, možda i „konfederaciju“. Iznose se čak i ideje da se ona kao veštačka država raskomada – da se deo da Bugarskoj, a deo Albaniji.
Bez pominjanja Makedonije, premijer Albanije je, u širem okviru, isturio parolu „Velike Albanije“. U Tiranu putuju lideri albanskih partija u Makedoniji i tamo dobijaju instrukcije.
Paralelno sa tim, američki ambasador u Skoplju sebi priziva lidere makedonskih partija i opozicije.
Krajem aprila je bilo organizovano putovanje (po Makedoniji) predstavnika OEBS-a i niza zapadnih zemalja i EU. Došli su u Skoplje, proglasili se za „OEBS misiju“ i pri tom iznosili neke recepte i ispostavljali zahteve Gruevskom.
Da se takva samovolja ne bi ponavljala, zamolili smo sedište OEBS-a, generalnog sekretara i predsednika OEBS – aktuelnog ministra spoljnih poslova Srbije Dačića – da utvrde šta se dogđalo i da nas obaveste kako se tako nešto uopšte moglo dogoditi.
Imajući na umu broj tih posrednika samozvanaca, juče sam – istupivši u Komitetu ministara Saveta Evrope – predložio da generalni sekretar SE, možda zajedno sa generalnim sekretarom OEBS-a, poseti Skoplje, da porazgovara sa svim akterima tamošnjih procesa i da iznese svoje preporuke koje bi razmotrile međuvladine skturkture.
Mi sve što se događa shvatamo veoma ozbiljno. Smatram da ste u pravu i da nadalje treba delovati onako kako ste rekli, a možda i operativnije, preticati događaje i tražiti da međunarodne organizacije upućuju (u Makedoniju) nezavisne eksperte, predstavnike sekretarijata koji bi onda referisali o svemu.
Da bi se odluke donosile kolegijalno i u legitimnim strukturama, a ne ispod tepiha.
(Fakti.org)