Obrad Kesić, analitičar iz Vašingtona otkriva koji su Trampovi prvi koraci prema Srbiji i svetu..

Politički analitičar iz Vašingtona o potresima posle dolaska Donalda Trampa na čelo SAD, najavljenoj saradnji sa Moskvom, novom “shvatanju” Balkana…

Važno je da prepoznamo da je izbor Donalda Trampa za predsednika SAD izuzetno značajan momenat za američku spoljnu politiku, i da svet koji smo mislili da razumemo, sada moramo da preispitamo, jer se on naglo može promeniti. U roku od deset meseci, godinu dana, može se dogoditi zaokret u SAD, posebno prema Rusiji. To otvara priliku za Srbiju i Republiku Srpsku.

Ističe ovo, u intervjuu za “Novosti”, Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, opisujući atmosferu u američkoj prestonici kao napetu. Elita je, kaže, u šoku, mediji su u šoku, takozvani eksperti su u šoku. Ali, znatan deo naroda nije u šoku. Obični ljudi našeg porekla i Amerikanci republikanci, bili su uvereni da on dobija, osim u slučaju da ih pokradu.

* Među ključnim državama za pobedu Donalda Trampa su Ohajo i Pensilvanija, u kojima živi dosta naših sunarodnika u SAD. Kakvo je bilo njihovo raspoloženje?

– Naši ljudi su 100 odsto verovali da glasaju za budućeg predsednika, i svi su čekali do jutra rezultat. Srbi su kao zajednica, zbog negativnog imidža Hilari i Bila Klintona preko 90 odsto glasali za Donalda Trampa, uključujući i one demokratskog opredeljenja. Neke demokrate nisu glasale za Trampa, ali ni za Klintonovu. Samo je oko pet odsto naših ljudi glasalo za Hilari.

* Da li tako visoko poverenje iskazano Trampu može biti praćeno i realnim očekivanjima da i u odnosu SAD prema Srbiji dođe do nekih pomaka?

– Imamo tri jaka aduta koji bi mogli da ukazuju na to. Prvi je to što će Rudi Đulijani, koji poznaje Srbiju i ima dobro mišljenje o premijeru, imati vodeću ulogu u administraciji. Senku bi mogla samo da predstavlja njegovo nedavno pojavljivanje u Klintonovoj fondaciji, kojom je Trampova administracija odlučna da se bavi preko Ministarstva pravde. Drugi adut je to što je poznato da su Srbi u Americi glasali za Trampa, čak su američki mediji prikazivali kako ga Srbi u Srbiji podržavaju. Najzad, ključni Trampovi ljudi vezani za spoljnu politiku, kao što je ambasador Džon Bolton, bili su kritični prema agresivnoj američkoj politici uslovljavanja prema Srbiji i Republici Srpskoj. General Majkl Flin imaće rukovodeću političku funkciju, a on je jedan od velikih kritičara američkog bespotrebnog mešanja u ratove na Balkanu, narušavanja spremnosti vojske i otvaranja vrata terorizmu da uđe u Evropu i napadne Ameriku 11. septembra. Dakle, postoje ljudi u administraciji koji nisu opterećeni ratovima, time ko su dobri, a ko loši momci iz rata, već gledaju američki interes. Oni proučavaju kako se Amerika našla u situaciji mešanja u građanske ratove i izabrala, možda, pogrešnu stranu.

Očekujete li da bi i po pitanju Kosova moglo da dođe do nekih promena?

– Koliko su Srbi bili protiv Hilari Klinton, toliko su Albanci i Bošnjaci bili za nju. To će, svakako, da bude opterećenje za odnose Sarajeva, Tirane i Prištine sa Vašingtonom. U kontaktu sa ljudima koji su vezani za Trampovu kampanju vidimo da postoji spisak ljudi koji su radili protiv njega, kritikovali ga, vređali, i nisu ga podržavali. To se odnosi i na svet. Na tom spisku su gradonačelnik Londona, Pariza, bivši predsednik Meksika, Edi Rama, koji je Trampa nazvao budalom.

* Znači li to da bi moglo biti novina i u odnosima prema Republikci Srpskoj?

– Imam indikacije da postoji veliko razumevanje za Republiku Srpsku, čak se ozbiljno razgovara kako da se BiH izvuče iz krize. Izneli smo ideju o zatvaranju kancelarije visokog predstavnika, kao jednog od ključnih motora koji stvara krize.

* Obamin slogan su bile “promene”, a Tramp ih, čini se, zaista donosi?

– Ljudi su frustrirani. Porastao je broj ljudi koji i ne traže posao, jer su bez nade. Jedan odsto bogatih na kraju Obaminog mandata još su bogatiji nego što su bili kad je ušao u Belu kuću. On je izneverio jedno od ključnih obećanja da će pravednije da raspodeli bogatstvo. Imamo najsporiji ekonomski rast od Drugog svetskog rata, a bolje plaćeni poslovi napuštaju Ameriku. Ta frustracija je ključ za razumevanje za šta su ljudi glasali – za promene i protiv Hilari.

* Zbog čega Klintonovoj nisu pomogli ni ogromna podrška elite, ni dolari?

– Republikancima su među demokratama na meti baš Klintonovi, koji su u politici 30 godina. Biračima je smetalo što su se obogatili, dok su se hvalili da nikad nisu vodili biznis. Bil Klinton je najbogatiji bivši predsednik u modernoj istoriji SAD. A Hilari je i sama sebi neprijatelj. Deluje hladno, sve kalkuliše, nema harizmu.

* Trampovi stavovi izazvali su pometnju u svetu, jer sve okreće “naglavačke”?

– Ono što je Tramp spontano govorio o nuklearnom oružju, raskidanju sporazuma sa Iranom, deportacijama, ne možemo da shvatimo ozbiljno. To je i sam brzo korigovao. No, ono što je više puta ponavljao tokom kampanje, moramo da shvatimo ozbiljno. Obećao je tri stvari. Prva je potpuna normalizacija odnosa sa Rusijom i izgradnja partnerstva s Moskvom po pitanju Bliskog istoka, Sirije, odnosa sa Kinom, politike prema Evropi. Druga je preispitivanje odnosa prema NATO, koji je do sada bio nedodirljiv, uprkos dugom nezadovoljstvu SAD prema saveznicima zbog nedovoljnog ulaganja u odbranu. Treća tačka, izuzetno važna i za Srbiju, jeste najava novih trgovinskih sporazuma sa regijama u svetu.

* Dok najavljuje zaokret SAD prema Rusiji, Tramp je vrlo kritičan prema EU?

– Evropa nema visok prioritet na Trampovoj globalnoj listi. On Evropu vidi, kako je rekao, kao “bolesnika” zapadnog sveta, zbog migranata, ekonomskih problema, konfrontacije s Rusima, podrške ratovanju u Siriji, rušenja vlasti u Libiji, smatra da su doprineli proširenju pretnje radikalnog islama. Ako Britanci i Nemci budu određivali kriterijume, što se tiče odnosa SAD i Rusije, to bi moglo dodatno da zategne odnose i napravi konfrontaciju sa novom administracijom u Vašingtonu. Ako to ne budu činili, strahovaće da će svaki dogovor biti na njihovu štetu. Ipak, ako Evropa bude mudra, može da prepozna interes u boljim odnosima Vašingtona i Moskve.

* Ima li Tramp neku “nevidljivu” podršku za tako hrabre zaokrete?

– Tramp je pokazao izuzetnu odlučnost za izgradnju boljih odnosa sa Rusima. Nikad nisam video u Americi kandidata sa ovoliko hrabrosti kada je spoljna politika u pitanju. Toliko hrabrosti u SAD ima ili čovek koji je potpuno naivan, ili onaj koji ne duguje establišmentu ništa. Izvesno je da je sada prvi put izabran predsednik koji nije imao neku političku funkciju, i zato ništa ne duguje establišmentu.

* Može li bez podrške tog establišmenta, ipak, sve to da sprovede?

– Više od sedamdeset procenata veterana podržalo je Trampa. Pentagon je uz njega, jer je američka vojska, koja ratuje od 2001. godine, u krizi. Postoji želja da se završi sa tim ratovima. Svedočenja vojnih načelnika u Kongresu govore da nisu sposobni da vode dva rata istovremeno protiv dve ozbiljne vojske. To govori o krizi vojske. Vojni establišment ga je podržavao. Što se tiče obaveštajnog establišmenta, to je uvek povezano sa vojnim. Ali, oni su ipak bili i podeljeni, jer su Klintonovi gradili establišment, pogotovo u Stejt departmentu.

* Da li bi Tramp sada mogao da napravi veliku “čistku”?

– Trampova kampanja pravi spiskove neprijatelja, ali on ima i dva problema. Dolazi na mesto predsednika sa više ljudi koji imaju negativno nego pozitivno mišljenje o njemu. Čak i među njegovim glasačima četvrtina ima negativno mišljenje, samo što još gore misle o Hilari! Biće, stoga, veliki izazov da uspostavi autoritet i bude efikasan. Drugi problem je u Kongresu, gde će imati problem sa svojom strankom. Prvi test je da li će Pol Rajan ponovo biti izabran za predsedavajućeg donjeg doma. Ako ga Tramp podrži, znači da pravi kompromis sa establišmentom, a ako ne, ulazi u borbu sa sopstvenom strankom, sa neizvesnim ishodom.

* Jedna od glavnih optužbi protiv Trampa je da je nepredvidiv, i kao takav nepodoban za glavnokomandujućeg koji nosi “nuklearni kofer”?

– Jedan čovek ne može spontano da odluči o bombardovanju, to postoji samo na filmu. Postoje procedure koje omogućavaju kontrolu sistema. To ne znači da on ne bi mogao da upotrebi nuklearno oružje nižih razmera. Neki vojni stručnjaci smatraju da takva mogućnost može da bude ozbiljno upozorenje teroristima.

DOBRO POZNAJE NAŠ REGION

* IMAJUĆI u vidu da je nova prva dama Slovenka, Tramp svakako poznaje naš region?

– Uvek je lakše imati saradnju sa nekim ko zna gde je Slovenija, Srbija, Bosna, jer u Americi to nije uobičajeno. Često, kad kažem da sam Srbin, komentarišu da im je žao što se u mojoj zemlji ratuje, misleći da sam iz Sirije… Koliko Trampa to poznavanje regiona vezuje za nas, ili stvara neku simpatiju, nisam siguran, ali u suštini on svakako nije opterećen negativnim imidžom prema Srbima. To je korak napred, nova nada. Tramp je nekako ponovo animirao i našu zajednicu u Americi.

PORODICA

* TRAMPOVA porodica je vrlo brojna. Koliko se oslanja na nju?

– Ljudi koji ga poznaju i druže se sa Trampom kažu da je porodičan čovek. Koliko poverenja ima u decu pokazuju vodeće uloge koje im je dao u kampanji. Neki misle da će bar jedno od dece da dobije neku funkciju u administraciji. Ja nisam siguran, jer vidim da namerava da oni preuzmu odgovornost za biznis. Predsednik, inače, ima samo zakonsku obavezu da lično ne vodi biznis, ali zakon ništa ne govori o članovima porodice. To je potencijalno opasan “oblak” koji će da ga prati.

SRBI KOD TRAMPA

* POSTOJE nagoveštaji da će u Trampovom timu biti dvojica Amerikanaca srpskog porekla?

– Reč je o osobama koje nisu poznate široj javnosti, ali ih znaju oni koji prate njihovu uspešnu karijeru. Radi se o dve osobe koji imaju dobre veze sa ljudima koji su podržavali Trampa politički, iz republikanske stranke. Mislim da postoji ozbiljna šansa da se bar jedno od njih nađe na važnoj funkciji u novoj administraciji.

Dubravka Savić (Novosti.rs)