13 godina posle ulaska, otkrivamo kako je zaista Sloveniji u Evropskoj uniji…
Sloveniju često spominjemo kao primer uspešne evrointegracije u našem regionu. „Blic“ je bio u poseti Ljubljani kako bi istražio koliko se Slovenija promenila od ulaska u EU i šta su joj evrointegracije donele.
Većina ljudi sa kojima smo pričali, kao i poslednje ankete pokazuju da je pripadnost EU učinila da se Slovenci osećaju bezbedno. Ipak, najočiglednija razlika u Sloveniji od ulaska u Uniju jesu poboljšanje infrastrukture, ekonomska ulaganja, otvaranje ka globalnom tržištu, ali i rast svesti o očuvanju životne sredine.
Najbolji primer za to je Ljubljana, koja je prošle godine postala Zelena prestonica Evrope.
Ovaj grad je veoma čist ne samo zbog kazni za zagađivanje već i zbog toga što se deca u ranom uzrastu uče važnosti ekologije.
Ipak, ova država se i danas, 13 godina nakon ulaska u Evropsku uniju, suočava sa brojnim problemima. Ana Bojinović Fenko, profesorka međunarodnih odnosa na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani, kaže da je ulazak Slovenije u EU toj zemlji doneo mnogo dobrih stvari.
– Teško je odvojiti šta se desilo samo zbog toga što je Slovenija sada članica EU, a šta su posledice nezavisnosti. Definitivno, nivo ekonomskog razvoja je bolji i ljudi žive bolje sada, ali ne možemo reći da je to samo zbog EU, to proističe i iz generalne globalizacije i prilikama slovenačkih preduzeća na globalnom tržištu.
Ljudi mogu da se kreću u Šengenskoj zoni, da nađu posao u EU, to su neki direktni uticaji Unije. Pre nego što je Slovenija proglasila nezavisnost, ona je imala cilj da postane član EU. To se dešavalo paralelno pa je tranziciju u ekonomskom i političkom smislu teško odvojiti od procesa približavanja EU – kaže profesorka.
Međutim, članstvo u EU ima i svojih loših strana.
Ono što je slovenačko društvo očekivalo od EU je bilo pomalo naivno, da će biti samo med i mleko i samo olakšice za naše društvo.
Na nivou države Slovenija ima više prilika, u spoljnoj politici, na primer, jer ona je mala, ne može sama da uspostavi bezbednost i treba da bude ekonomski otvorena. Tako da, na nivou države, nema toliko očiglednih negativnih posledica, ali ih ipak ima.
Na primeru ekonomske krize se pokazalo da politički sistem EU i ECB nisu baš radili u korist svih država EU, već samo za one velike. Pokazalo se da postoji unutrašnja nejednakost država – rekla je Fenko.
Što se tiče problema nezaposlenosti, poslednji podaci pokazuju stopu od 10,2 odsto, prema čemu je Slovenija bolja od Srbije (13 odsto), ali se ipak nalazi ispod trenutnog proseka za EU (8 odsto).
– Članstvo u EU je donelo više prilika za mlade, da studiraju i rade, ali ne za sve. Oni koji su manje obrazovani imaju prilike samo u lokalnom društvu i za njih EU znači dolazak drugih ljudi koji imaju iste veštine kao i oni – i tako oni gube. Dakle, postoje i grupe koje su gubitnici globalizacije. Međutim, to se dešava i sa nekim preduzećima. Ranije su bila državna, sad se privatizuju i moraju da budu konkurentna.
U Sloveniji privatizacija nije bila kao u drugim zemljama centralne Evrope, kao u Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i Poljskoj, gde su brzo otvorili tržište, nego je to išlo usporeno, sa zadrškama. Slovenija se plašila da će domaće firme biti brzo prodate stranim firmama i da država neće dobiti ništa od toga. To je išlo suviše sporo, a sa EU regulacijama država više ne sme da pomaže preduzećima, tako da je i to neka prepreka na nivou države jer ona nema više instrumenata za pomoć svojim firmama – kaže Fenko.
Spoljna politika
Svoju spoljnu politiku Slovenija uglavnom usklađuje sa EU.
– Slovenija nema otvorenih sukoba u spoljnoj politici. Ono što je opterećuje jesu pitanja vezana za raspad Jugoslavije i raspodele imovine. Iz vremena osamostaljenja Slovenije proističe i problem izbrisanih koji se još uvek rešava.
Postupci oko Ljubljanske banke i ljudi koji su ostali bez novca zbog nje, kao i nesuglasice sa Hrvatskom oko granica takođe predstavljaju opterećenje Sloveniji, ali države mogu da žive u miru i pored tih otvorenih pitanja.
Sloveniji su od suštinske važnosti dobri odnosi sa zemljama bivše Jugoslavije – rekla je profesorka Fenko.
Slovenija i druge zemlje EU
Iako je prosečna plata u Sloveniji, koja iznosi oko 1.000 evra (2004. bila je oko 700 evra), za naše pojmove velika, činjenica je da život u Sloveniji nije jeftin i da taj iznos ne obezbeđuje luksuzan život. Na vrhuncu ekonomske krize, Slovenija je dosta stradala. Između 2009. i 2013. godine imala je drugo najveće povećanje siromaštva u EU, lošija od nje je bila samo Grčka.
Najugroženija je Savinjska regija, gde se nalaze gradovi kao što su Celje i Laško. Međutim, evrointegracije su omogućile Slovencima da putuju po EU pa i da traže bolje plaćene poslove. Mnogi mladi Slovenci tako odlaze da žive u Austriju i Nemačku gde prihvataju i poslove za koje su prekvalifikovani, ali imaju bolju zaradu.
Prema poslednjim anketama, većina ispitanika i dalje podržava EU i oseća se kao njen građanin, ali većina smatra i da se Unija trenutno nalazi na prekretnici i da ne izgleda kao da ide u dobrom smeru.
(Blic)