AGROMAFIJA HARA ITALIJOM: Mafijaši prešli na poljoprivredu, zarađuju milijarde evra i niko ne može da ih zaustavi

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis Crush

Agromafije su u Italiji “okrenule” prošle godine 21,8 milijardi evra u svom biznisu, 5,8 milijardi odnosno tridesetak posto više nego godinu dana ranije, objavljeno je juče u Rimu u Raportu #Agromafie 2017, koji je peti po redu.

Taj izveštaj svake godine zajednički pripremaju konfederacija direktnih poljoprivrednika Koldireti, istraživački institut Eurispes, kao i Opservatorija organizovanog kriminala u poljoprivredi i prehrambenom sistemu.

Po tom izveštaju, agromafija je trenutno najprofitniji, najbrže rastući segment organizovanog kriminala u Italiji, u veoma oštroj konkurenciji raznovrsnih italijanskih mafija, kao i dugo ukorenjenih inostranih mafija (poput ruske, kineske, ali i multietničke balkanske).

Istraživači tvrde da je opseg tog kriminalnog biznisa veliki, jer nisu uspeli da prate finansijske operacije „off shore“, gde su uplate u celini obavljane izvan Italije.

Ispod radara je ostalo i „pranje“ kriminalno stečenog novca investiranjem u inostrane fondove, zatim legalno slanje gotovine kroz „money transfer“ (skup, ali ipak jeftiniji od oporezivanja) itd, prenosi maslina.slobodnadalmacija.hr.

Poznatih italijanskih poljoprivrednih proizvoda ima toliko mnogo da se kriminalna udruženja, a ponekad i pojedini klanovi, bave samo određenim proizvodima.

Agromafijaškim biznisom se bave vodeći klanovi klasičnih mafija: Piromali drže razgranatu ilegalnu trgovinu mesom, Mateo Mesina Denaro (trenutni „šef šefova“ Koze nostre) operiše na tržištu maslinovim uljem, Kasaleški klan distribuira bivolsku mocarelu, porodica Rina (Koza nostra iz Korleonea) predvodi zelenu mafiju voća i povrća.

Klanovi – tvrdi Koldireti – uslovljavaju tržište jer utvrđuju cene otkupa, drže monopol na prevozu i distribuciji, kontrolišu lance supermarketa, prednjače u izvozu genuine i lažne italijanske prehrambene proizvodnje. Najjače uporište su restorani, pa se tvrdi da mafija poseduje više od 5.000 ugostiteljskih objekata, uglavnom u Rimu i Milanu.

Zarada se stiče ilegalnom ispašom, krađom letine, falsifikatima (klasika je ubacivanje hlorofila u ulje da bi se napravilo „ekstradevičansko“), podvaljivanjem nekvalitetnih sastojaka umesto kvalitetnih (npr. uvoznim maslinama umesto domaćih), ucenama i reketom, ali i klasičnim kriminalnim metodama, među kojima prednjače krađe traktora, kombajna i onih poljoprivrednih mašina, pa nafte, bakra, kao i gotovih proizvoda (od limuna do lešnika, od ulja do vina).

Krađe velikih razmera (celih tovara ulja ili voća, ili čak celih stada) uništavaju konkurenciju, prvo male i srednje proizvođače.

(Telegraf.rs)