Bugari spremaju katastrofu u Srbiji: Ugroženo Vlasinsko jezero, otvaraju 8 rudnika blizu naše granice!
Vlasinsko jezero i njegova okolina mogli bi postati predmet ekološke katastrofe usled zagađenja rečnog toka Jerme, iz pravca obližnje države Bugarske zbog otvaranja osam rudnika, od kojih će tri biti površinska.
Stručna javnost iz obe zemlje zabrinuta je zbog plana otvaranja rudnika zlata i srebra, svega dvadesetak kilometra od graničnog prelaza Strezimirovci. Plan podrazumeva otvaranje osam rudnika, od kojih će tri biti površinska, a preostalih pet pod zemljom. Takođe, predviđena je izgradnja dva jalovišta kao i postrojenja za koncentraciju rude.
Stručnjaci upozoravaju da će radom otvorenih rudnika u bugarskom selu Erul, koje se nalazi u blizini srpske granice u oblasti Pernik, otpad kontaminiratu reku Jermu i uništiti sav živi svet.
Borislav Sandov, iz Balkanske mreže, Evropskih zelenih, kaže da rudnici zlata i srebra zagađuju vodu i to ne samo površinske već i podzemne tokove.
– Najveća opasnost dolazi od upotrebe velike količine cijanida za proces izdvajanja plemenitih metala iz rude u jalovištu, koji se smatra za izuzetno kontroverzan proces u mnogim zemljama. Koliko sam upoznat sa planom, predviđeno je da se miniranjem razbijaju stene, što je izuzetno opasno, jer je u planini pronađeno prisustvo uranijuma. Sa eksplozijom imaćete radioaktivnu prašinu koju će vetar nositi svuda unaokolo, i od koje nema adekvatne zaštite za živi svet – pojašnjava on za Jugmediu.
Reka Jerma izvire na Vlasinskoj visoravni, nedaleko od Vlasinskog jezera u opštini Surdulica, a zatim na graničnom prelazu, u selu Strezimirovci, prelazi u Bugarsku gde protiče jednim delom, a zatim se ponovo sliva u Srbiju i uliva se u Nišavu.
Plan otvaranja rudnika trenutno se nalazi u fazi usaglašavanja procene uticaja na životnu sredinu kako i nalaže bugarski zakon pre nego država da odobrenje za eksploataciju. Prema obavezama koje proističu iz ESPOO konvencije, Bugarska je dužna da o planu otvaranja rudnika na svojoj teritoriji obavesti drugu državu zbog mogućnosti da realizacija projekta ima negativan uticaj na životnu sredinu te zemlje, u ovom slučaju Srbije, što je i učinila.
Međutim, prema dostupnoj dokumentaciji od 6.jula 2015. godine, tadašnja ministarka Snežana Bogosavljević Bošković obaveštava svoju bugarsku kolegenicu Ivelinu Vasilevu da Srbija neće učestvovati u samoj proceni ali da očekuje konačnu odluku o projektu sa posebnim osvrtom na usvojeni model monitoringa reke Jerme u njenom toku prema Srbiji.
Dimitur Vasilev, bugarski biologičar i hemičar, kao i član pokreta bugarske “Bez cijanida” sa druge strane pojašnjava da su samo određene hemikalije označene svojim naučnim simbolima, dok su brojne komponente iskazane pod nekim šiframa, te se stiče utisak da kompanije ipak nešto prikriva.
U odgovoru dobijenom iz Ministarstva pljoprivrede i zaštite životne sredine kaže se da reka Jerma , u vanrednim okolnostima (u slučaju udesa) može da donese zagađenje u Srbiju, jer je kolektor voda iz svih malih, stalnih i povremenih vodotokova u okruženju budućeg postrojenja, a čiji tok se kratko posle postrojenje vraća u granice Srbije.
– Samo u slučaju akcidenta možemo govoriti o narušavanju ekoloških uslova bilo gde, pa i na Vlasini – piše u dopisu, a zatim se navodi:
– Ne očekuje se da će, u normalnom radu, a saglasno detaljima u navedenom dokumentu, uključujući i mere zaštite životne sredine koje su obavezujuće za nosioca projekta, rudnik i postrojenje za koncentraciju rude i floatacijsko jalovište, usloviti zagađivanje životne sredine u pograničnom području u Srbiji.
U dokumentu koji je potpisala Snežana Bogosavljević Bošković piše, međutim, da moguće negativne posledice od prašine i buke u najbližem graničnom pojasu sa Srbijom neće biti vidljive zbog planinskog terena u šumske vegetacije, koje će služiti kao prirodna barijera.
(Telegraf.rs / jugmedia.rs)