ČOVEK KOJEG CELA SRBIJA VOLI : Stolar Mile otkriva šta svako od nas treba da uradi DA BI NAM „SVANULO“!

Milorad Mile Jurković je čovek za kojeg zna cela Srbija, a pritom nije ni političar, ni estradna ličnost. On je „samo“ zanatlija koji je rešio da nas uči dobroti.
Čuveni Stolar Mile iz Rakovca postao je poznat kada je otpočeo sa poklanjanjem stolica – hranilica za decu.

Za portal Dnevno.rs kaže da je bio revoltiran preskupom opremom za bebe pa je odlučio da na svoj profil na Fejsbuku postavi stolicu koju je i ranije pravio za svoje prijatelje.

Oglasio je da su stolice besplatne i da će napraviti kome god da trebaju. Do sada ih je napravio i podelio ukupno 915!

Kakav je osećaj kada isporučite hranilicu nekoj mladoj porodici?

Taj osećaj treba doživeti i ne može se opisati… Svaka ta stolica nije samo poklon nego je smatram i ključem mnogih domova u kojima sam sada drag gost. Kad god sam u prilici obiđem neke porodice, pogotovo sa više dece.

Pomažete i starijima, ali i osobama sa invaliditetom i posebnim potrebama. Kakav utisak stičete, kome je pomoć napotrebnija, kojoj grupaciji?

Nažalost, danas je svima potrebna pomoć. Osobe sa invaliditetom, pogotovo deca, totalno su “zaboravljeni” od strane našeg društva…

Setimo ih se samo kad neko nešto objavi i tada nam je svima žao, ali veoma brzo zaboravljamo… Ja ne zaboravljam – u tome i jeste suština… Do sada sam napravio i 7 stolica za decu sa posebnim potrebama.

Na starije smo zaboravili kao da nas ničemu nisu naučili, a naučili su nas da živimo…

Danas stariji teško žive jer sam se susretao sa bukvalno očajnim penzijama od 6-8.000 dinara. Odlučili smo da i njima pomognemo popravkom već starog nameštaja koji oni nisu više u mogućnosti da kupe…

Svirate u tamburaškom orkestru „Ansambl Šik“ i čak ste i tu pokazali humanost, svirajući besplatno na proslavama rođenja. Kako ste se odlučili na to i kakva je situacija, ima li sve više takvih svirki?

Kolege iz orkestra su, kada su videli šta radim, poželele da učestvuju ali nisu “vični” ovom zanatu, pa smo krenuli u akciju sa ovim što znamo – sviramo rođenja dece potpuno besplatno i ima dosta poziva, mada vidim da je ljude bukvalno sramota i da pitaju, a sramota je ukrasti.

Vi ne radite sami, svesredno vam pomažu i deca. Netipično je, reklo bi se, za tako mlade da rade – i to u dobrotvorne svrhe, ali u vama vide odličan primer. Kako biste nadahnuli druge ljude da krenu vašim putem i da se posvete pomaganju drugima?

Cela porodica je u ovome – supruga Aleksandra, sin Stefan i ćerka Gordana… tu su i kumovi Nikola i Bata, tu su i komšije, prijatelji pa sada i ljudi sa stranice koji su se priključili jer su videli da ne pričamo prazne priče nego jednostavno rečeno – radimo…

Ne treba nikoga posebno savetovati da uradi nešto, dovoljno je da se okrene oko sebe… Niko ne zna ni da li mu komšija danas ima za hleb. Kod nas je ponos jači od molbe i prevlada da se ne bi čovek sramotio… E, tu treba primetiti i pomoći jer oni kojima najviše i treba obično ćute i trpe.

Mnogi smatraju da na čelu Srbije treba da se nađe humanitarac i dobrotvor nalik vama. Šta biste prvo uradili kad biste postali predsednik Srbije?

Država zna šta je najbolje za njenu decu… Ja nisam političar i ne želim da se humanitarstvo upliće sa državnim pitanjima. Oni će već naći način kako da pomognu, a dok oni ne nađu ja pomažem ovako…

(Dnevno.rs)