Dr NELE KARAJLIĆ o Trećem svetskom ratu, Srbiji, Rusiji, EU, Republici Srpskoj…

Izgleda da je na vidiku globalni fajront. Ne zna se šta će biti za dva meseca, a kamoli za dve godine. Sukob Zapada i Istoka, Severa i Juga, krsta i polumeseca, „s400″ i „peršinga“, „suhoja“ i „fantoma“, Dostojevskog i Darta Vejdera, terorizma i renesanse, sve karte su pobacane po stolu…

Tako dr Nele Karajlić, roker i nadrealista, pisac našeg bestselera „Fajront u Sarajevu“ opisuje haos na svetskom „talonu“.

Šta nama može treći svetski rat kada smo preživeli apokalipsu devedesetih?

– Takav sukob ne bi imao nikakvog smisla, ali me je toga najviše strah. Naša je civilizacija odavno izgubila smisao, pa bi jedan kvalitetan treći svetski rat bio samo logičan nastavak tog kontinuiteta. Ali izgleda da je sila jezik kojim se služi istorija. Svedoci smo kako svet brzo menja mišljenje kad su Rusi digli avione nad Sirijom. Čak i one zemlje koje su sa sladostrašću priznale Kosovo počele su da razmišljaju o tome da li je pametno da prime Kosovo u Unesko…

Kud ćemo dalje, ako opet bude „fajront“?

– Ja se nadam da neće biti fajronta, ali i ako ga bude, Srbi imaju onu šljivu iz predskazanja mojih kolega Tarabića, pa lepo jedan po jedan u kolonu. Biće mesta za sve… preživele.

Kako vam se čini taktiziranje Srbije, na sredini terena, između Istoka i Zapada? Da li previše igramo za raju i zanemarujemo taktiku?

– Moram da priznam da sam oduševljen našom igrom. Lopta se kreće, a sve ostalo stoji u mestu. Izgleda da smo nešto naučili posle dvadeset godina neartikulisanog vitlanja po spoljnoj politici. Važno je samo da svoj gol branimo u tuđem šesnaestercu.

Hoće li nam oprostiti Britanci i SAD što smo im najpre uz pomoć Rusa srušili rezoluciju o Srebrenici u UN, a potom blokirali ulazak Kosova u Unesko?

– Zapad nas gleda kao mlađu rusku braću. Tako je još od sredine devetnaestog veka. Teško je da će oni tu sliku o nama promeniti, pa makar mi ušli u NATO sa pesmom na usnama. Ako, ne dao bog, krenu na Rusiju, mi smo im prva meta. Reč oprostiti u vokabularu današnjeg zapadnog čoveka odavno ne postoji.

Vidite li paradoks u tome što je EU u sve dubljoj krizi kako joj se Srbija približava? Otvorismo, evo, i famozna poglavlja, hoće li šta ostati na toj žurki kad stignemo na cilj ili nas čekaju samo hladni krastavčići i mlako pivo?

– Izgleda da će biti kao u onom skeču „Nadrealista“ kada je i poslednji Evropljanin prebegao kod nas. Kako stvari stoje, mogla bi krenuti kolona izbeglica iz zapadne Evrope ka centralnoj i istočnoj Africi. Valjda će Tanzanija da ima sluha, pa će sprečiti dizanje zidova na svojoj granici sa Kenijom. A mi, kao i uvek, kasnimo na žurku.

Lik kog glumi Dragan Bjelogrlić u vašoj Nadrealnoj TV medijski spinuje bombardovanje koje postaje realnost. Kako vam izgledaju današnji spinovi u Srbiji i tabloidni ratovi kojima se kreira paralelna stvarnost?

– Mnogo su manje uverljivi od onog spinovanja koje je Bjelogrlić pravio kao spin doktor u Nadrealnoj televiziji. Nije spin za Srbina. Previše je nervozan i lako se čita. A i ne treba nam to. Mi smo narod direktne akcije.

Deluje li vam vaša Nadrealna TV naivno i nevino u odnosu na današnju rijaliti televiziju?

– Rijaliti programi su simptomi umiranja televizije kao medija. Broj onih koji prate TV program dramatično je pao. Pojeo ga je internet. Vlasnici televizijskih kanala grčevito prikupljaju poslednje zainteresovane za televizijsku magičnu kutiju prikazujući im program tužne sadržine. Taj neukus nam je došao sa Zapada. I njihovi programi su prepuni mentalne pornografije. Neverovatno kako je brzo prošao vek televizije. Ne duži od jednog ljudskog života.

Podseća li vas i srpska skupština ponekad na humoristički skeč?

– Odavno već ne gledam Skupštinu. Ona je znala biti zanimljiva kada je u njoj sedela opozicija. Kako opozicije nema, tako je i rad Skupštine prestao da bude zanimljiv. Međutim, to što u Skupštini nema opozicije, mnogo je opasna stvar za „poziciju“. Nevidljiva opozicija, iskustvo je pokazalo, mnogo je delotvornija od one s kojom možeš da diskutuješ.

Knjiga „Fajront u Sarajevu“ vratila vas je nakratko u rodni grad, iz koga vas je početkom godine policija izvela? Planirate li ponovo posetu?

– Čim pre, ha, ha, ha. Sad je dole magla. Možda me ne budu primetili. Ali sećam se, i kad se raziđe magla, i kad se konačno posle više meseci sivila ugleda vrh Trebevića, ona ostaje u glavama.

Kako vam izgledaju ove oscilacije u pokušajima pomirenja regionalne složne braće – od linča Vučića u Potočarima, do sladoleda sa Bakirom u Knez Mihailovoj?

– Izgleda da sam ja prošao bolje od premijera. Ja sam iz Sarajeva isteran sajber linčom, uz gospodsku pratnju lokalne policije. Premijer je imao prilike da vidi lica tih mržnjom nadojenih napadača, a to sigurno nije lako. Bilo je važno da se posle toga spusti lopta, jer nova treska na Balkanu nikome nije potrebna. Sladoled u Knez Mihailovoj, nadam se, prvi je korak ka sveobuhvatnom rešenju. Ali kako doći do toga? Jedino tako što će sve zainteresovane strane sesti za sto, bez petljanja, takozvane međunarodne zajednice. Istorija nam je pokazala da sve naše nevolje dolaze sa strane. Vani se smišljaju, pakuju, dobijaju formu. Domaće stanovništvo je samo izvođač radova.

Hoće li preživeti Republika Srpska ovaj koordinirani i ofanzivni napad sa raznih strana?

– Naravno da hoće. Republika Srpska postoji koliko i Srbi na ovom prostoru. Ona je 1992. godine samo bila prisiljena da se i zvanično pojavi.

Kako gledate na naknadnu pamet Kutiljera i haških svedoka, koji sada tvrde da je Alija kriv za rat i da je režirao Markale?

– Gledam kao jedan jako važan događaj u 2015. godini. To smo mi, koji smo upućeniji u događaje devedesetih manje-više i znali, ali nikada i nigde se o tome nije ovako jasno i otvoreno govorilo kao u svedočenju ova dva svedoka. Naročito je važno svedočenje zaštićenog svedoka, bivšeg Izetbegovićevog telohranitelja o slučaju „Markale“, jer ono otvara prostor za sumnju za sve one događaje koje su Amerikanci iskoristili za ozvaničenje svog političkog i vojnog nasilja. Teško, posle ovoga, neko može da bude siguran u verodostojnost onoga što se dešavalo u Račku, na primer. Scenarija jednog i drugog slučaja napadno se poklapaju, a završili su amputiranjem dela teritorije jedne suverene zemlje.

Sad kad podvučete crtu – da li ste zadovoljni izletom u književnost? Kako je prošla knjiga „Fajront u Sarajevu“?

– „Fajront u Sarajevu“ mi je otkrio književnost. To je neka vrsta leka, duhovne seanse. Obožavam je. Nije samo važno to što je knjiga „otišla“ u preko 100.000 primeraka. Mnogo mi je važnije da uživam u pisanju. Književnost je najteža i najkomplikovanija umetnost. Tu ste sami vi i prazan papir. Ne pomaže vam ni gitara ni kamera ni kist.

Čime Nele Karajlić planira da se bavi u 2016. – nova knjiga, TV serija, film, rokenrol?

– Pripremam jedno zanimljivo delo o Tesli. Ako me događaji ne preteknu…

KVOTA NA KURDE 5,16

ZA koga ćete navijatu na Evropskom prvenstvu u fudbalu? Na koga kladioničari da stave pare?

– Ne znam. Treba prvo videti da li će se prvenstvo odigrati. A što se kladionica tiče, predlažem im sledeće kvote:

Gde će biti sledeći teroristički napad? London – 1,75

Hoće li Rusi sk…ti neki turski brod? Da – 3,26

Da li će Kurdi dobiti državu? Da – 5,16

Hoće li Ameri konačno napasti Islamsku državu? Ne – 1,17

ZVEZDU I PARTIZAN ČEKA HISTORI

ŠTA pomislite kad vidite tabelu – Zvezda beži vašem Partizanu skoro 30 istorijskih bodova?

– Bez promene organizacije naša dva kluba i usklađivanja statuta i sistema rada sa vremenima u kojima živimo, naš fudbal će tonuti dublje i dublje, a Zvezda i Partizan imaće samo jedinu moguću budućnost, a to je da nestanu. Kako se radi o dva izuzetno značajna faktora u našoj kulturi i istoriji, bilo bi neophodno sveobuhvatno rešenje u čiju bi potragu trebalo da krenu svi koji nose odgovornost. Ali ja ne vidim da iko tu odgovornost oseća. Ni oni koji su u klubu, ni oni koji su u državnim organima. Ako se ovako nastavi, Zvezdu i Partizan nećemo gledati ni na „Marakani“, ni na JNA, već samo na Histori čenelu.

NEDOSTAJE SLOTER UZ SIGALA

STIVEN Sigal svira za doček u Beogradu? Zvuči li vam i to pomalo nadrealno?

– Fali nam još i Nik Sloter. Da Brus Li nije umro, i on bi bio rad da dočeka Novu godinu s nama.

Koji je vaš savet Srbima za narednu godinu?

– Pamet u glavu i gledajte gde vam je najbliža šljiva.

(Večernje novosti)