Haški tribunal oslobodio Vojislava Šešelja: „Tražiću 12 miliona evra nadoknade za patnje koje sam pretrpeo u zatvoru!“

Haški tribunal oslobodio je danas lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja optužbi za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Veće predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija (Jean-Claude Antonetti) utvrdilo je većinom glasova, uz protivljenje sudije Flavije Latanci (Flavia Latanzzi), da Šešelj (61) „nije kriv“ ni po jednoj tački optužnice.

Šešelj je oslobođen krivice za zločine protiv čovečnosti –  progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje.

Po presudi, vođa radikala nije kriv ni za kršenje zakona i običaja rata ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Ti zločini, po optužnici, bili su počinjeni u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, širem području Sarajeva i vojvođanskom selu Hrtkovci.

Veće je, većinom glasova, utvrdilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno Velike Srbije, u kojem je, po optužnici, sa Šešeljem učestvovao i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević i drugi srpski vojni, politički i policijski zvaničnici.

Presudom je utvrđeno da je stvaranje Velike Srbije bio Šešeljev politički cilj, ali da nije podrazumevao činjenje zločina. Ni u Hrvatskoj, ni u BiH, ni u Vojvodini, po presudi, nije bilo rasprostranjenog i sistematskog napada na nesrpske civile, već sukoba između zaraćenih strana.

Šešelj, po presudi, nije imao ni de jure, ni de fakto nadređeni položaj nad dobrovoljcima SRS koje je slao na ratišta u Hrvatskoj i BiH na kojima su počinjeni zločini.

Iako je, većinom glasova, utvrdilo da je Šešelj u nekim svojim govorima pozivao na progon nesrba, kao u vojvođanskom selu Hrtkovci u maju 1992., veće je zaključilo je da „Tužilaštvo nije dokazalo da je taj govor doveo do odlaska Hrvata i kampanje progona“.

Po presudi, nije dokazano da je Šešelj „govorom mržnje“ počinio zločine u Vukovaru i Hrtkovcima, niti da ih je podsticao i pomagao na drugim lokacijama u Hrvatskoj i BiH.

„Nije postojalo podsticanje na ratne zločine, čak i ako se u obzir uzmu najžešći govori“ Šešelja, rekao je sudija Antoneti, naglašavajući da tužioci „nisu dokazali da je postojala uzročno posledična veza između Šešeljevih govora i zločina“.

Posle današnje presude, kako je rekao sudija Antoneti, „Šešelj je slobodan čovek“.

Presuda je, međutim, nepravosnažna, a Tužilaštvo ima pravo da se žali.

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj ocenio je danas da je Haški tribunal protiv njega doneo jedinu moguću presudu sa pravnog aspekta.

„Posle tolikih procesa nevino optuženim Srbima, pojavilo se dvoje sudija časnih i poštenih ljudi – Žan-Klod Antoneti iz Francuske i Madijaje Jang iz Senegala – koji su pokazali da su profesionalizam, čast i obraz iznad svakog političkog pritiska. Doneli su sa pravnog aspekta jedinu moguću presudu“, kazao Šešelj na konferenciji za novinare.

Šešelj je rekao da je od kada je otišao u Hag znao da nijedan zločin iz optužnice ne mogu da mu dokažu.

Lider radikala dodao je da je tražio da mu se isplati nadoknada od 12 miliona evra za patnje koje je pretrpeo u pritvoru.

On je dodao da se njegov stav prema Haškom tribunalu nije promenio i da i dalje smatra da je to antisrpski sud.

„Izražavam ogromno žaljenje što moji bliski prijatelji Milan Martić, Zdravko Tolimir, Radovan Karadžić i mnogi drugi nisu imali u sudskom veću časne i poštene sudije“, kazao je Šešelj.

Veće predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija utvrdilo je danas većinom glasova da Šešelj nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

Šešelj je oslobođen krivice za zločine protiv čovečnosti – progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje.

Po presudi, vođa radikala nije kriv ni za kršenje zakona i običaja rata ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

(Beta)