Ispovest ćerke prve žrtve monstruma: Protresla me jeza kad sam videla ubicu moje majke!
Strah i jeza. Tako sam se osećala kada sam čula ime Darko Kostić. Pre 21 godinu on je ubio moju majku Julijanu Lukšić (64) i dobio je sedam godina zatvora.
Ovako priča Beograđanka Valerija Simončić, ćerka prve žrtve monstruoznog zločinca s Petlovog brda, koji je uhapšen zbog silovanja i ubistva Ivane Podraščić (14).
Julijana je živela u stanu u Ulici vojvode Stepe 38 na Voždovcu, a onda je 1993. svirepo ubijena. Prvoslav Jeremić i Darko Kostić skinuli su je golu, vezali joj gajtanom ruke i noge, a zatim joj prerezali vrat i rasporili stomak. Na kraju su urinirali po telu žrtve i, kao da se ništa nije desilo, izašli iz stana i zaključali ga.
– Ubili su je Kostić i još jedan njegov drug koji je radio u BIGZ-u. Zaklali su je. Hteli su da je opljačkaju. Sutradan smo otkrili zločin. Suđenje je trajalo dugo. Redovno sam išla. Sudilo se tom njegovom drugu koji je bio punoletan. Kostića nisam nikada videla, on je bio maloletan i sudilo mu se odvojeno.
Darko Kostić (39) smešten je u samicu Okružnog zatvoru, u kojoj je pod 24-satnim video-nadzorom.
– On je svestan šta je uradio i šta ga čeka u zatvoru. Nijednog trenutka nije pokazao da se kaje – kažu u Okružnom zatvoru.
Osuđen je na sedam godina. Tako je tada funkcionisalo pravosuđe, maksimalna kazna je bila 13 godina. Da su tada bile kazne kao sada, on bi i dalje bio u zatvoru i ne bi počinio zločin nad ovim detetom – priča Valerija.
Naša sagovornica kaže i da je bila šokirana kada je čula da je ubica njene majke sada silovao i ubio devojčicu Ivanu Podraščić.
– Bilo je jezivo kada sam ga videla na TV-u. Navrele su mi slike moje ubijene majke. Razumite, ne mogu da pričam detalje jer ne želim da se vraćam u prošlost, previše je bolno, a mi danas u kući imamo slavlje. Evo, sad sva drhtim… – završava razgovor Valerija.
Starije komšije u Vojvode Stepe 38 kažu da je Julijana bila divna žena, ali da je najveći problem bila njena unuka po sinu, koja se takođe zvala Julijana.
– Ona je tada bila devojčurak, visoka, lepa. Zabavljala se s jednim od ubica, mislim baš s tim Kostićem. Dovodila ga je ovde, kod babe. Sretala sam ga na stepeništu. Nosio je lance oko vrata, a ona se raspitivala da li čujemo kada se svađa s babom. Jednog dana došla je Julijanina ćerka jer se baka nije javljala na telefon. Zvali su policiju i otkriven je zločin. Pričalo se da su Julijane ruke i noge bile vezane, imala je i zlato i nakit, hteli su da je opljačkaju, a da li su nešto uzeli, ne sećam se. Ta unuka je bežala od kuće, posle je bila u domu, čini mi se da je i ona ubijena 1999, posle bombardovanja. Jednom sam je pitala šta se to desilo s njenom bakom, a ona mi je rekla: „Nije to tako trebalo da bude“ – priča komšinica.
Jedan od policajaca koji je bio na uviđaju ubistva Julijane Lukšić kaže da je to bio zločin koji se ne zaboravlja:
– Ubice su, posle zločina, urinirale po starici. U to vreme nije bilo DNK testova, ali smo uspeli obojicu da uhapsimo posle nekoliko meseci. Staričina unuka ih je ranije dovodila u taj stan, a baba joj je branila da se druži s njima.
(Blic)