ISPOVEST RADNIKA „GOŠE“ KOJI JE POKUŠAO SAMOUBISTVO „Mogao sam da biram – ili da pobijem njih ili da presudim sebi“
Štrajk u Fabrici šinskih vozila „Goša“ počeo je u martu nakon što se jedan od radnika, jer nije mogao da trpi bedu i beznađe, obesio u fabričkoj hali. U četvrtak nije mnogo falilo da još jedan takav slučaj ima tragičan epilog.
Naime, Miloš Ristić, tridesetsedmogodišnji precizni mehaničar na obrtnim postoljima, pokušao je, iz istog razloga, sebi da oduzme život tako što je popio šaku sedativa.
Došao sam kući sa posla i majka mi kaže: „Mi sine u kući nemamo šta da jedemo“. I, šta je trebalo da uradim? Sačekao sam da izađe iz kuće u popio tablete – rekao je Miloš.
Njegove kolege ispričale su da je puka je sreća što se u tom trenutku oglašavao na fejsbuku i preko te društvene mreže nagovestio šta će se sutra dogoditi u fabrici.
– Napisao je da će rukovodstvo morati da daje izjave zbog još jednog samoubistva. Pisao je nepovezano, izvinjavao se, a u jednom momentu je napisao da se „nakljukao s mnogo sedativa“. Njegovi drugari, koji su to pročitali, pozvali su odmah hitnu pomoć.
Isprali su mu tamo želudac, dali infuziju… Bogu hvala, nije se završilo kako je moglo – kaže Bojan Đorđević, Milošev kolega i član štrajkačkog odbora fabrike čiji su radnici već 87 dana u štrajku.
Miloš je ispričao da je sve vreme bio svestan.
– Kažu mi da sam imao više sreće nego pameti, da nije ušlo u krvotok. Sad mi je bolje. Evo, jutros su me pustili i odmah sam došao u fabriku da vidim šta rade moji u štrajku – kaže Miloš.
Samo njemu „Goša“ duguje na ime neisplaćenih zarada između 700 i 750 hiljada dinara. Tako je i sa ostalim njegovim kolegama, koji su, kako kaže, u mnogo nezavidnijoj situaciji, jer imaju porodice, decu.
Nisam to uradio zbog sebe, nisam samo ja u pitanju. Ovaj štrajk traje osamdeset i nešto dana, hteo sam ovim činom da skrenem pažnju na ono što nam se dešava, svima nama u fabrici. Ova agonija nije od juče, to se oteglo evo ima već četiri i po godine i nikoga ne dotiče sudbina 350 porodica! To mi ne ide u glavu – rezigniran je Miloš.
Posle svega navodi da je svestan da je njegov očajnički čin bio loša ideja, ali da je došao dotle da sam bio sabijen uza zid.
– Mogao sam da biram: ili ja ili da odem i pobijem njih ne znam koliko, pa onda sebi da presudim. Ovo je ipak bila bolja varijanta, jer kad čovek ostane bez ikakve perspektive postane ravnodušan prema smrti i svašta može da uradi – poverava svoje crne misli uoči pokušaja samoubistva.
– Samoubistvo jeste greh, ali ne bih žalio da se nisam izvukao. To sam i sada rekao drugarima sa posla, žrtvovanje jednog da bi se nešto promenilo na bolje valjda nije greh – smatra Miloš.
Kolege, koje su ga obišle dok je bio u bolnici, naterale su ga da obeća da neće ponovo pokušati ništa slično. Bio je, kaže, da ga obiđe i generalni direktor, ali ga nisu pustili, jer je došao kasno u noć.
Sa direktorom su u petak bili i predstavnici međunarodnog Industrijskog sindikata, koji su se zainteresovali za slučaj „Goša“. Sindikalci iz Mađarske, Bugarske i Rumunije su već prošli kroz to, poznate su im sudbine privatizovanih preduzeća i radnika u njima. Sada će pokušati da problem internacionalizuju, a o tome su pismima obavestili i Vladu i predsednika Srbije.
(Agencije)