Izetbegović postavio ultimatum Srbiji u sporu oko granice..

Bošnjački član Predsedništva zna da je Srbija bliža ulasku u EU nego Bosna i zato pokušava da pitanje razgraničenja Srbije i BiH postavi kao ultimatum Srbiji preteći joj arbitražom ili očekujući da Srbija popusti.

Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsedništva BiH, ne namerava da pristane na ponudu Srbije u vezi sa demarkacijom granice između dve države. Tako se izjasnio, napominjući da će od Srbije tražiti sve do „zadnjeg penija“, a ako ne bude dogovora, kako je rekao, očekuje da ovo pitanje bude rešeno međunarodnom arbitražom.

Profesor dr Stevica Deđanski ovakav postupak bošnjačkog člana Predsedništva vidi kao nastavak promenljive politike Bakira Izetbegovića. Dr Deđanski smatra da takav način političke komunikacije samo pokazuje da dotični i nije imao mišljenje. Izetbegović je, dodaje naš sagovornik, svestan da gubi političku moć i zato koristi svaku priliku da dobije neki poen. To je, kako veruje, slučaj i kada je reč o pregovorima o granici sa Srbijom.

„Ovakve izjave samo štete pomirenju u regionu, a iako se svi, pa i Bakir, zaklinju da rade na tome da svima bude dobro, ispostavlja se u praksi da na tome ozbiljno radi samo Srbija. Međutim, koliko je ovo loše, sa jedne strane, s druge je dobro jer konačno Zapad može da vidi da njihovi puleni koje su godinama podržavali, u stvari, prave problem“, ocenjuje dr Deđanski.

Po njegovim rečima, ako EU želi stabilan region, trebalo bi i da ona sama nešto uradi i disciplinuje ljude koji stvaraju probleme.

Činjenica što je Izetbegović pomenuo međunarodnu arbitražu ako ne dođe do dogovora pokazuje da je svestan da bi to sve moglo da uspori ulazak Srbije u EU. Profesor međunarodnog prava Bojan Milisavljević to tumači kao nedobronameran potez.

„Mi smo napravili vrlo konstruktivno rešenje i varijante za razgraničenje koje predstavljaju razumnu osnovu za pregovore. Problem je što BiH ima unutrašnje probleme koji su vezani za postizanje saglasnosti u ovom pitanju, i verujem da će upravo zato biti teško postići neki dogovor sa njima. Više sam sklon tezi da ovo pitanje rešava neki međunarodni forum ili Međunarodni sud pravde“, naglašava Milisavljević.

Naš sagovornik kaže da nije siguran ni da bi odlazak Izetbegovića iz Predsedništva BiH promenio mnogo stav bošnjačkog predstavnika u ovom pitanju i dodaje da je njima jasno da je nama ulazak u EU prioritet, kao i da smo mi mnogo bliži tom ulasku od njih.

„Zato misle da ćemo prihvatiti ili lošije rešenje ili da idemo na arbitražu. To je verovatno deo njihove strategije u ovim pregovorima“, zaključuje profesor Milisavljević.

Ukoliko bi se ovo pitanje našlo na međunarodnoj arbitraži, ceo postupak bi mogao da traje oko tri godine, dok bi postupak na sudu bio znatno duži.

U svakom slučaju, kako naš sagovornik ističe, koja god odluka da bude doneta, pitanje je da li bi bila i sprovedena, jer ne postoji mehanizam koji bi stranu kojoj se odluka ne dopada mogao da primora da je ispoštuje. To je slučaj koji trenutno muči dve članice EU, Hrvatsku i Sloveniju, zbog čega je EU sada mnogo rigoroznija kad su u pitanju granice potencijalnih novih članica.

A Bakir Izetbegović to i te kako dobro zna.

Granica BiH i Srbije duga je 335 kilometara, a sporni su delovi kod Zvornika, odnosno Bajine Bašte, zatim deo kroz koji prolazi pruga Beograd–Bar i deo oko opštine Priboj, koja je razdvojena teritorijom opštine Rudo. Srbija je predložila da dođe do razmene teritorije na dva mesta oko pruge — „bukvalno metar kvadratni za metar kvadratni“, što je „korist i za BiH“.

Što se tiče zemljišta oko hidroelektrana „Bajina Bašta“ i „Zvornik“, Srbija nikada nije zahtevala ispravljanje granice na štetu BiH, već samo korišćenje malog dela teritorije od stotinak hektara na te dve lokacije. Beograd traži i mogućnost slobodnog korišćenja kada je u pitanju brana i prihvata da je granica reka Drina.

Komisija za granice BiH nema mandat da pregovara o ponudi koju je sastavila Komisija iz Srbije. Sarajevo se takođe poziva i na odluku Badinterove arbitražne komisije ustanovljene 1991. godine, po kojoj su se sve države bivše Jugoslavije, na osnovu međunarodnog prava, obavezale da će poštovati mišljenje Badinterove komisije usvojeno na načelu međunarodnog prava, poznato kao „uti possidetis“ ili „kako posedujete“. Na osnovu tog načela utvrdilo se da će granice BiH i Srbije biti one granice koje su one imale dok su bile u sastavu bivše Jugoslavije, pre raspada te države.

(Sputnik)