Jedna od NAJVEĆIH NAFTNIH kompanija od osamdesetih godina je krila istinu o tome KAKAV NAS PAKAO ČEKA
Tokom devedesetih godina, dok se debata oko klimatskih promena zagrevala, jedan deoničar poslao je peticiju odboru “Ekson mobajl korp”, jedne od najvećih naftnih kompanija u svetu (na čijem je čelu bio aktuelni američki državni sekretar Reks Tilerson), moleći ih da razviju plan smanjenja emisije ugljen-dioksida svojih proizvodnih jedinica, piše “Los Anđeles tajms”.
Odbor je odgovorio da je “Ekson” proučio nauku globalnog zagrevanja i zaključio da je previše “nejasna” da opravda mere. Kompanija je “pregledom teme podržala zaključak da su današnje činjenice i prognoza efekata veoma nejasni”.
Ipak, na dalekom severu na granici Kanade s Arktikom, istraživači i inženjeri “Eksona” i kanadske kompanije “Imperijal oil” tiho su inkorporisali projekcije klimatskih promena u planove firme i proučavali kako da prilagode svoje operacije na Arktiku zagrevanju planete.
Sada dvoje istraživača sa Harvarda u novoj studiji tvrde da imaju dokaze da je jedna od najvećih naftnih kompanija u svetu “Ekson mobajl korp” eksplicitno lažno predstavila činjenice u promotivnim tekstovima u novinama, čiji je prostor zakupila da prikaže svoje poglede na naftnu industriju i klimatsku nauku, prenosi Rojters.
U članku objavljenom u žurnalu “Istraživačka pisma o okolini”, Džefri Supra i Naomi Oreskes ističu da su pregledali 187 dokumenata, uključujući unutrašnje dopise, radove “Eksonovih” naučnika i plaćene tekstove objavljivane u “Njujork tajmsu”.
Supran i Oreskes kažu da su još 1979. “Eksonovi” naučnici priznali da izgaranje fosilnih goriva gomila ugljen-dioksid u atmosferi uzrokujući rast globalnih temperature, ali da je stav kompanije u plaćenom tekstu bio značajno drugačiji, jer su stalno izražavali sumnju u vezi sa klimatskom naukom.
Studiju je finansirala porodica Rokfeler, koja je prethodno podržala kampanju da dokaže da je “Ekson” znao više nego što je javno priznavao o klimatskim promenama. Ta kompanja je koristila slogan #ExxonKnew, ističe Rojters.
Portparol “Eksona” Skot Silvestri nazvao je studiju “netačnom i apsurdnom”. On je rekao da je cilj istraživača bio napad na reputaciju kompanije po cenu njihovih deoničara.
Naš stav je bio dosledan našem razumevanju klimatske nauke – rekao je portparol, dodajući da je Oreskesova predvodila kampanju #ExxonKnew.
Oreskesova je rekla da finansiranje od strane porodice Rokfeler nije uticalo na studiju. Ona je istakla da je podsticaj na rađenje studije došao nakon “Eksonovih” reakcija na izveštaje u novinama “InsajdKlajmet njuz” i “Los Anđeles tajms” u septembru i oktrobru 2015, te da su “Eksonovi” naučnici dugo znali za opasnosti koje po Zemljinu klimu predstavlja fosilno gorivo.
– Optužili su novinare da su birali informacije. A oni su postavili niz dokumenata na svoj sajt. Rekli su da ih pročitamo i sami donesemo zaključke. Pomislili smo da je to odlična prilika – rekla je Oreskes.
Ona i Supran su ukazali na promotivni tekst “Eksona” iz 2000, u kojem se navodi da je izveštaj američke vlade o klimatskim promenama stavio “politička kola ispred konja” i da je zasnovan na nepouzdanim modelima.
Silvestri je u saopštenju ponudio dva primera promo tekstova koje je “Ekson” objavio u “Njujork tajmsu” 2000, za koja je rekao da pokazuju da kompanija nije pokušavala da baci sumnju na klimatske promene.
– Dovoljno se zna o klimatskim promenama da se prepozna da mogu predstavljati dugoročni rizik i da se mora mnogo naučiti o njima – navodi se u jednom saopštenju.
“LA tajms” podseća da Arktik sadrži oko 1/3 svetskih izvora prirodnog gasa i oko 13% neotkrivenih nalazišta nafte na planeti, prema podacima Američke agencije za geološka istraživanja. Više od 3/4 arktičkih nalazišta su smeštena pored obale.
Kompanija “Imperijal oil”, u kojoj “Ekson” ima 70% vlasništva, počela je s bušenjem ledenih arktičkih voda u kanadskom Boforovom moru početkom sedamdesetih godina. Do devedesetih, izbušila je 24 nalazišta.
Istraživanje je bilo skupo, usled niskih temperatura, oštrog vetra i debelog morskog leda. Kako su dokazi o zagrevanju planete rasli, naučnici kompanije zapitali su se da li bi to moglo smanjiti troškove njihovog istraživanja i eksploatacije arktičkog ulja.
Od kraja sedamdesetih i tokom osamdesetih “Ekson” je finansirao sopstvena, ali i nezavisna istraživanja stručnjaka sa Univerziteta Kolumbija i MIT. Arktik je bio najočiglednija stanica za istraživanje jer je bilo najverovatnije da je to područje najviše pogođeno globalnim zagrevanjem. Studija “Eksonovih” naučnika 1984. pokazala je da je zagrevanje najviše izraženo blizu polova.
Između 1986-1992. naučnici su koristili modele koje su razvili kanadski Klimatski centar i NASA-in Institut Godard da predvide kako će klimatske promene uticati na njihove operacije u Arktiku. To su bili isti oni modeli koje su tokom sledeće dve decenije direktori “Eksona” javno odbacivali kao nepouzdane i zasnovane na nesigurnoj nauci. Izvršni direktor Li Rejmond rekao je 1999. da su “klimatske projekcije zasnovane na potpuno nedokazanim klimatskim modelima i čistim spekulacijama”.
Danas, kao što su “Eksonovi” naučnici predvideli pre 25 godina, kanadske Severozapadne teritorije pretrpele su neke od najdramatičnijih efekata globalnog zagrevanja. Dok je ostatak planete iskusio povećanje temperature u proseku od 1,5 stepeni u poslednjih 100 godina, Severozapadne teritorije su se zagrejale za 5,4 stepena,a centralna područja za 3,6.
“Ekson mobajl” i “Imperijal oil” od 2012. drže prava na više od 400.000 hektara u Boforskom moru, za koje daju 1,7 milijardi dolara u zajedničkom poduhvatu sa “Britiš petroleumom”. Iako kompanije nisu počele s bušenjem, tražile su produženje lizinga od kanadske vlade do 2028. Iz “Eksona” nisu komentarisali ove planove. Naučnik Ken Kroasdejl, koji je istraživao za “Ekson” pozitivne i negativne posledice zagrevanja Arktika po naftna bušenja između 1986-1992, kaže da će led uskoro raspasti, te da će dugo predviđani dan uskoro doći, kada će troškovi naftnog istraživanja postati toliko niski da će se isplatiti bušenja kompanije na Arktiku.
(LA Times , Reuters, Blic)