Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Američki predsednik Donald Tramp objaviće danas da li će se SAD povući iz Pariskog sporazuma za borbu protiv klimatskih promena. Pozivajući se na neimenovane izvore, mediji prenose da je najverovatnije da će se SAD povući iz tog sporazuma čiji su deo 195 zemalja, a među njima i Srbija. Zvaničnici Bele kuće, međutim, ističu da odluka još uvek nije konačna. Tramp je na Tviteru objavio da će odluku saopštiti u 15 sati po lokalnom vremenu.
Portal Aksios je juče objavio da je Tramp doneo odluku o povlačenju svoje zemlje iz Pariskog klimatskog sporazuma, pozivajući se na dva neimenovana izvora upoznata sa tom odlukom. Prema pisanju tog portala, mali tim američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), sa Skotom Pruitom na čelu, razrađuje detalje o načinu izlaska SAD iz tog sporazuma.
Oni razmatraju, kako se dodaje, dve opcije – pokretanje punog, formalnog povlačenja iz Pariskog sporazuma, što bi moglo da potraje tri do četiri godine, i mogućnost izlaska iz Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, na kojoj se zasniva i pariski dokument.
Američko povlačenje bi, kako ocenjuje Aksios, bilo Trampov nastavak demontiranja “klimatskog” nasleđa Baraka Obame, i poslalo bi neprijateljski signal ostatku sveta da Amerika ne haje za klimatske promene, što preti da uruši svrhu celog sporazuma.
Tramp koji je prethodno problem globalnog zagrevanja nazvao obmanom, odbio je da učestvuje u sporazumu o klimatskim promenama na samitu G7 lidera najrazvijenijih zemalja u subotu, rekavši da mu treba više vremena da donese odluku. On je nakon toga na svom Tviter nalogu naveo da će ove nedelje objaviti odluku.
“Foks Njuz” je takođe citirao neidentifikovani izvor koji potvrđuje Trampovo povlačenje iz sporazuma.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je rekao da je “apsolutno neophodno” da Pariski klimatski sporazum bude primenjen. U svom prvom značajnijem govoru posvećenom klimatskim promenama, Gutereš je kazao da svet mora ispuniti obaveze iz sporazuma “sa pojačanom ambicijom”.
SAD su među 147 potpisnica Pariskog sporazuma, ali je američki predsednik Donald Tramp izrazio zabrinutost da bi ovaj sporazum koji je potpisala prethodna američka administracija mogao nauditi američkoj ekonomiji. Ukupno je sporazum ratifikovalo 147 zemalja, 48 je samo potpisalo, dok dve države nisu potpisnice. Srbija je potpisala ovaj sporazum 22. aprila 2016. godine.
Gutereš nije direktno pomenuo Trampovo kolebanje, ali je kazao “da, ako bilo koja vlada sumnja u globalnu volju i potrebu za ovim sporazumom, onda je to razlog više da se svi ostali ujedine još jače i ostanu na tom kursu”.
Pariski sporazum je postignut 12. decembra 2015. godine, a stupio je na snagu 4. oktobra 2016. godine nakon ratifikacije Evropske unije.
Cilj sporazuma, o kom se usaglasilo skoro 200 država, jeste da se rast globalne temperature, do kog dolazi usled oslobađanja ugljen-dioksida i drugih gasova procesom sagorevanja fosilnih goriva, ograniči na manje od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period.
Istupanje najveće svetske ekonomije i drugog najvećeg emitera gasova sa efektom staklene bašte iz Pariskog sporazuma neće uticati na poništavanje ovog sporazuma koji je potpisalo 195 zemalja, ali bi to moglo da pokrene seriju događaja koji bi imali velike posledice po čitavu planetu, piše “Njujork tajms”.
Druge države, koje su se nevoljno priključile sporazumu, mogle bi isto da najave svoje povlačenje ili da minimiziraju svoja obećanja vezano za smanjenje emisije štetnih gasova.
Politički gledano, odustajanje od Pariskog sporazuma bi prednost za Kinu ili Indiju. Ove zemlje, kao najzagađenije na svetu, viđene su kao blokatori progresa u ovoj oblasti, inisistirajući da razvijene zemlje ne bi trebalo da imaju iste regulatorne zakone kao i istočne zemlje, koje su godinama imale koristi od emitovanja štetnih ugljen monoksidnih isparenja industije.
Ali stvari su se izmenile. Kina, koja zajedno sa SAD-om proizvodi 44 procenata svetskog ugljen dioksida, sklopila je u Parizu 2015. sporazum sa Obamom, koji je rekao da će Amerika momentalno da smanji emisiju štetnih zračenja koja bi do 2025. trebalo da se smanje za 28 odsto, dok je Kina sebi rok dala do 2030 i na tome svesrdno radi.
Indija, koja je treći najveći zagađivač vazduha na svetu, takođe je napravila napredak. Država očekuje da će do 2022. oko 40 odsto celukupne električne energije dobijati iz vanfosilnih izvora, što je osam godina pre roka.
Najava da bi SAD mogle da se povuku iz Pariskog sporazuma zabrinula je evropske zvaničnike. Ipak, evropski komesar za energetiku Maroš Šefčovič istakao da je Evropa spremna da preuzme vođstvo, ako se SAD povuku.
Imamo veoma snažnu ekonomsku osnovu, podršku naših građana i nastavićemo dalje. Ali, ja mislim da će ekonomski faktori u SAD na kraju preovladati nad potencijalnom političkom odlukom o povlačenju iz Pariskog sporazuma. Svejedno, Evropa je spremna da preuzme vođstvo – rekao je on.
Ako Tramp izabere da se Amerika povuče iz Pariskog dogovora, SAD će se priključiti Siriji i Nikaragvi, jedinim državama koje ne podržavaju sporazum. Čak je i Severna Koreja potpisala sporazum. Ali, Sirija koja je razorena dugogodišnjim građanskim ratom, nije učestvovala na konferenciji u Parizu, dok Nikaragva saopštila da nije potpisala sporazum jer nije išao “dovoljno daleko”. Izaslanik ove latinoameričke države za klimatske promene rekao je da “nisu u stanju da podrže konsenzus”.
Povlačenje Amerike bi takođe imalo i teške posledice po sam sporazum, s obzirom na to da su SAD najveći emiter ugljen dioksida posle Kine, a dobar deo sporazuma se zasniva na volji velikih zemalja da tu emisiju smanje, navodi Glas Amerike.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs)
