Kraljevo ima 14.000 nezaposlenih, a ipak mora da „uvozi“ radnike..
Privrednici Kraljeva izneli su frapantan podatak da mnogi Kraljevčani ne žele da rade poslove koji zahtevaju maksimalnu angažovanost i terenski rad.
Pored toliko nezaposlenih, primorani smo da dovodimo ljude iz Vranja da rade u Kraljevu! – izjavio je vlasnik „Amige“ Miroslav Tlačinac.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Kraljevu nalazi se oko 14.000 nezaposlenih. Trećina je u sivoj ekonomiji, dok ostali priželjkuju da će dobiti posao u struci, šta god to danas značilo.
Privrednici su na sastanku s rukovodstvom Kraljeva izneli podatak da i pored ogromnog broja nezaposlenih ne mogu da pronađu radnike, jer od onih koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih, jedva da uspeju 15 odsto njih da obuče, ali oni „kasnije odu u inostranstvo“.
– Nama su stalno potrebni varioci, monteri, bravari. Trećina kandidata koji nam dođu sa evidencije kaže da ne želi da radi takve poslove, druga trećina je imala probleme sa zakonom, a od ostatka uspemo da obučimo polovinu, koja nakon toga pobegne u inostranstvo. Dovodimo ljude iz Vranja – kaže Tlačinac.
Vlasnik i direktor preduzeća „Aero East Europe“ Milorad Matić iz Kraljeva, koje se bavi proizvodnjom sportskih aviona, kaže za „Blic“ da je morao da dovede inženjere i avio-mehančare iz drugih gradova Srbije.
– Bio sam primoran da dovedem ljude sa strane koji sada s porodicama žive u Kraljevu i rade kod mene u fabrici. Selekcija nezaposlenih iz NSZ je samo gubljenje vremena i to više nikada neću raditi. Toliko ih je prošlo prethodnih godina i većina nije imala nikakvo znanje, ali ni želju za poslom. Od desetak kandidata jedva uspete da skrpite jednog da može ide na obuku – kaže Matić.
Privrednici naglašavaju da radnik ne košta još dodatnih 60-70 odsto na platu, već 120 odsto.
Iz NSZ kažu da teži fizički poslovi terenskog tipa nisu atraktivni, prvenstveno zbog nedovoljne spremnosti kandidata na teritorijalnu mobilnost, koju terenski rad veoma često podrazumeva, kao i zbog povećane opasnosti od povređivanja i profesionalnih oboljenja.
– Jedno od mogućih rešenja bi se ogledalo u unapređenju uslova rada, a to su smeštaj, ishrana, plata, oprema za zaštitu od povreda na radu, što bi te poslove sigurno učinilo atraktivnijima – kažu u NSZ.
(Nenad Božović, Blic)