NAJAVA PAKLA: Jedan od ova tri scenarija čeka Makedoniju!

Trajko Veljanovski je zvanični predsednik Skupštine, koja po Ustavu i Pravilima može da objavi nove parlamentarne ili lokalne izbore. DŽaferi nelegalan. Ivanov može da sazove Savet za nacionalnu bezbednost.

Na potezu Ustavni sud Makedonije. Grčka poručila da je protiv onih koji „razmišljaju o menjanju granica“. Britanija traži brže uspostavljanje vlasti.

Tišina koja je usledila u zvaničnim makedonskim političkim krugovima posle (samo)izbora Talata DŽaferija na mesto predsednika Sobranja liči na zatišje pred buru.

Građana su nastavili proteste protiv „tiranske platforme“ i odbili da priznaju njegov izbor, a VMRO–DPMNE saopštio je da podržava Nikolu Gruevskog na mestu predsednika stranke.

Ali o jučerašnjem događaju, kada je DŽaferi misteriozno ušao u kabinet predsednika Sobranja, sam sebi zvaničnim pečatom verifikovao izbor za predsednika parlamenta, i uputio pismo predsedniku Ivanovu kojim ga obaveštava da koalicija SDSM-a i tri albanske partije ima većinu u parlamentu, nema zvanične reakcije odande odakle je svi očekuju — od predsednika Makedonije.

U ovim okolnostima niko ne zna šta će dalje da se dešava. Da li će Ivanov dati Zaevu mandat?

Ili postoji neko drugo rešenje? Koji su mogući scenariji u Makedoniji sada?

Profesor Ustavnog prava i političkog sistema iz Skoplja dr Tanja Karakamiševa Jovanovska pre svega podseća da Talat DŽaferi nije ni ustavno ni pravno, niti proceduralno izabran za predsednika parlamenta, kao i da protiv njega mora da se pokrene postupak pred Ustavnim sudom Makedonije, kako bi se poništile sve prethodne radnje, ali i sprečile posledice koje ovakva odluka proizvodi.

– Svim postupcima kojima je ’izabran‘ povređena su četiri člana Ustava. Povređeno je i 14 tačaka Pravilnika o radu parlamenta, i tri člana Zakona o Skupštini. Odluka je, dakle, neustavna i u suprotnosti sa Poslovnikom – objašnjava naša sagovornica.

Ona kaže da i predsednik Republike Ivanov u postupku davanja mandata za formiranje Vlade može da zatraži od Ustavnog suda da donese odluku o tome da li je odluka „predsednika Skupštine“ ustavna, zakonska i proceduralna. Jer gospodin Ivanov je dužan da vodi računa da se poštuje Ustav i Zakon u obavljanju dužnosti.

– Tamo gde postoji očigledan dokaz da je postupak izbora ili odluka izbora neustavna i nezakonita, Ivanov ima pravo i obavezu da deluje u cilju zaštite Ustava i zakona Makedonije. Bilo ko, ako deluje van Ustava i Zakona, snosi odgovornost. Osim toga, u postupku za ’izbor‘ predsednika Skupštine počinjeno je više krivičnih dela predviđenih Krivičnim zakonikom – tvrdi profesorka na skopskom univerzitetu Tanja Karakamiševa Jovanovska.

Kako kaže, prema informacijama iz medija, tokom sledeće nedelje odluka o „izboru“ DŽaferija biće objavljena u „Službenom glasniku“. Onog trenutka, dodaje ona, kada to bude objavljeno, počinje da proizvodi pravno dejstvo.

Do tada, Trajko Veljanovski je zvanični predsednik Skupštine, koja po Ustavu i Pravilima ima pravo da objavi nove parlamentarne ili lokalne izbore. To je pravo samo predsednika Skupštine.

Po njenim rečima, Ustavni sud Republike Makedonije može da razmatra ceo slučaj jer odluka o „izboru“ DŽaferija nije objavljena u „Službenom glasniku“.

– Ustavni sud može da odluči o inicijativi koju su podneli građani i po službenoj dužnosti, a naročito kada je u opasnosti ustavni poredak zemlje i kada je povređen Ustav. Ustavni sud će morati da ispita ne samo ustavnost, već i zakonitost odluke.

Isto tako, Javno tužilaštvo će morati da se suoči sa krivičnim prijavama protiv onih koji su nezakonito omogućili njegov „izbor“ – ističe ona.

Predsednik Ivanov ima mogućnosti da sazove i Savet za nacionalnu bezbednost, gde može da se izvuče zaključak za dalje delovanje u zemlji.

– Nekoliko je opcija na raspolaganju, naročito ako Ustavni sud odluči da poništi izbor DŽaferija. Da bude jasno, bez dodeljivanja mandata za sastav Vlade od strane predsednika Ivanova ne može da se izabere nova Vlada u zemlji. Ukoliko, međutim, poslanici ’nove parlamentarne većine‘ izaberu Vladu bez dodeljenog mandata, to će biti još jedan neustavna i nezakonita odluka koje opet može biti poništena pred Ustavnim sudom – objašnjava skopska profesorka ustavnog prava.

Ako se može suditi po reakcijama koje dolaze od pojedinih članica Evropske unije, ni kod njih nema jasnog stava. Grčki ministar spoljnih poslova juče je upozorio da su protiv onih koji „misle i sanjaju san o destabilizaciji Balkana i menjanja granica“, prenela je grčka novinska agencija ANA-MPA.

U isto vreme iz Velike Britanije stiže jasan stav da treba prihvatiti stvarnost i što pre uspostaviti izabrane predstavnike.

(rs.sputniknews.com)