Srbija ima 360 izvora termalnih i termomineralnih voda sa temperaturama do čak 110 stepeni, ali je njihov turistički potencijal ostao neiskorišćen.
Osim što su korisni za zagrevanje, ulaganjem u banje i rekreativne centre, država bi, kako smatraju stručnjaci, mogla mnogo da zaradi. Samo kada bi se povela primerom zemalja koje, iako sa mnogo manje nalazišta, imaju višestruke koristi od svojih termalnih izvora.
– Procenjuje se da bi Srbija, koja prema podacima do kojih sam ja došao, ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni)) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39 i još pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom – Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Iskorišćenost termomineralnih izvora u Srbiji je tek deset odsto – smatra ekonomista Branislav Gulan što je i obrazložio u svojoj analizi “Potencijal geotermalnih izvora u Srbiji”.
Brojna istraživanja pokazuju da je potencijal toplih podzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa jednak sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje! Na osnovu toga Gulan zaključuje da bi toplane, koje u sezoni za energente potroše 320 miliona evra, mogle da prepolove troškove.
Studija koju je Rudarsko – geološki fakultet uradio za potrebe Ministarstva nauke pokazuje da Srbija može da iskoristi više od 2.000 megavata toplotne snage samo od vode čija je temperatura do 20 stepeni. To je, nalazi Gulan, oko dve trećine kapaciteta obrenovačkih elektrana, što je velika ušteda u struji i novcu.
Stručnjaci kažu da nisu potrebna neka značajna ulaganja i da se investicija u grejanju, odnosno hlađenju i korišćenju geotermalnih voda isplati za godinu ili dve.
“Od Dejana Milenića, sa Rudarsko – geološkog fakulteta saznajemo da bi se sa geotermalnim potencijalom samo u Beogradu moglo grejati 50.000 stanova!“, stoji u analizi koju je uradio Gulan.
U okviru projekta “Lekoviti i čudotvorni izvori” na širem području jugozapadne Srbije poslednjih godina istraživana je lekovitost dvadesetak banja i voda.
“Svi ti izvori i danas žive (nalaze se od mokrogorske Bele vode, toplih banja kod Priboja i ariljskog sela Visoka, Savinog izvora u Ovčarsko – kablarskoj klisuri i Savine vode u Hisardžiku, pa do Jovanove vode na Zelenoj gori, Staparske banje, spleta izvora na Kamenoj gori…), ljudi ih posećuju bez obzira kakva im je pristupačnost. Oni veruju u lekovitost tih voda, pa ih koriste za oči, kožna, kardiovaskularna, koštana i razna druga obolenja. Najčešće su izvori posvećeni muškim svecima, i to najpre Svetom Savi i Svetom Jovanu Krstitelju. Tu su i verovanja u božansku moć isceljenja na tim izvorima“, dodaje Gulan.
Osim razvoja turizma, energija geotermalnih izvora se može koristiti i za grejanje velikih sportskih hala i drugih budžetskih ustanova. Upotrebom geotermalnog potencijala za zagrevanje plastenika i staklenika, ili za zagrevanje objekata na poljoprivrednim gazdinstvima, smanjuje se potrošnja fosilnih goriva i cena grejanja ovih objekata, a takođe podstiče se razvoj povrtarstva i voćarstva.
Mnoge zemlje u svetu prepoznale su potencijal geotermalnih izvora, među njima Italija, SAD… Najveći sistem grejanja zasnovan na geotermalnoj energiji postoji u Rejkjaviku na Islandu. Gotovo svi stambeni i poslovni objekti u ovom gradu priključeni su na ovaj sistem.
(Makroekonomija.org)