Od kraljeva kocke, do bankrota i krvne osvete: Sve o ubijenoj braći Šaranović (FOTO)
Ubijeni Branislav (66) i Slobodan (79) Šaranović decenijama su važili za nekrunisane kraljeve kocke na Balkanu. Poslednji iz generacije Giške, Arkana i Ljube Zemunca, uvek su radili sami uz, po rečima upućenih, podršku DB-a.
Iako je među živima malo onih koji se sećaju njihovih početaka, u bezbednosnim službama ipak ima i obaveštajaca koji su izbliza posmatrali uspon braće Šaranović.
Za njihova imena tada jugoslovenski asfalt čuo je još ranih sedamdesetih. Iako mlađi, Brano je prvi ušao u posao, dok je njegov brat Slobodan – zbog čega su ga zvali Doktor – bio student medicine, jedan od najboljih u Jugoslaviji. Ipak, kao lekar nije radio ni dana.
U čituljama nakon ubistva mnogi su se poslednji put od njega oprostili upravo sa “Doktore”.
Šaranovići su tih 70-ih bili u rangu sa braćom Trifunović i Nicović, Darkom Ašaninom, Ratkom đokićem, Dadom Cerovićem, Vlastom petrovićem, Đorđem Božovićem, Mišom Martinovićem, Markom Vlahovićem…
Branislav je bio jedan od retkih prijatelja Ranka Rubežića, poznatijeg kao srpski Dača Šulc. Veruje se da su se upoznali u Nemačkoj. Rubežić je ubijen 1985. u prvoj sačekuši u SFRJ.
– Šaranovići su početkom osamdesetih bili u rangu Željka Ražnatovića Arkana i Ljube Zemunca i ostalih žestokih momaka, ali se za razliku od njih nisu medijski eksponirali. Oni su već tada ušli u posao sa kazinima. Živeli su u Diseldorfu, ali su vrlo često dolazili u Beograd.Brano je živeo i u Londonu godinama – kaže za Blic Božidar Spasić, nekadašnji operativac savezne Službe državne bedbednosti.
Upravo za Diseldorf vezan je jedini podatak iz dosijea braće, gde je Branislav osuđen zbog reketiranja. Bekstvo iz tog zatvora, sredinom osamdesetih, proslavilo je Šaranovića. Zid koji je okruživao zatvor raznesen je, a kroz rupu u njemu pobegao je ne samo Branislav, nego i 150 zatvorenika, koji su preplavili Diseldorf.
Ime su stekli pljačkanjem kazina u slovenačkoj luci Portorož. Šaranovići su u prvi i jedini pravi kazino na jugoslovenskoj obali dolazili iz zabave. Ipak, kako su počeli da dobijaju veće svote nova, italijanska mafij, koja je upravljala kazinom. odlučila je da im uskrati gostoprimstvo.
Ne mireći se sa zabranom, Šaranovići su organizovali grupu – čiji je deo, prema nekim glasinama bio i Arkan, koja je opljačkala kazino: plen po čoveku je bio oko 60.000 maraka, što je u to vreme bila basnoslovna suma.
U međuvremenu, biznis Šaranovića je rastao. A od devedesetih oni su se vratili u zemlju. U njihovom vlasništvu bili su beogradski kazino “Slavija” i “Partizan”, kao i kockarnice u Aleksandrovcu i Kruševcu.
Imali su kockarnice u Srbiji, Crnoj Gori, Austriji, Kinšasiju – glavnom gradu Konga. Braća su bili vlasnici menjačnica ali i drugih poslova u kojima je bio veliki protok keša.
Biznis Šaranovića je rastao, a iako je njihova reč ulivala strah i trepet kriminalnim krugovima u celom regionu, braća su, kada je reč, o krivičnim dosijeima, pogovoto Slobodan, ostali čisti kao suza.
Kako se otvoreno govori u bezbednosnim krugovima – za to je bila zaslužna jugoslovenska SDB, dok su oni sami kasnije novac uložili u legalne biznise, ali i zadržali kontakte sa crnogorskom službom ANB.
– Recimo, Branislav je još 1990. povezivan sa ranjavanjem Borisa Petkova, Giškinog saborca koji je sumnjičen za ubistvo Rubežića, i to upravo ispred hotela “Slavija”. S druge strane, pričalo se da je angažovan da ubije braću Šaranović. Istraga, po običaju, nije ni vođena – priča sagovornik “Blica”.
Na ulici u Beogradu se svakako znalo da su Šaranovići zadržali kodekse iz starih vremena. Tako su u njihovim kazinima postojala i ograničenja svota koje mogu da izgube ljudi koji imaju porodice, nakon kojih bi ih izbacili iz objekta. Takođe, nikada se nisu bavili drogom.
Nakon što je Branislav ubijen 2009. u Beogradu, Slobodan je ponudio sumu od milion evra za onoga ko otkrije nalogodavca. Smrt brata nije prežalio. Po optužnici koja je kasnije podignuta, organizovao je 2013. ubistvo Nikole Bojovića kako bi se osvetio Luki Bojoviću, za kojeg se navodilo da je bio iza ubistva Branislava.
Njegova kompanija “Slobšar & Cok” ubrzo se tih godina našla na neslavnom četvrtom mestu po zaduženosti u Crnoj Gori, i to zbog kredita od vrtoglavih 6.5 miliona eura, koji nije vraćen.
Šaranovići nisu nikada imali klan. Čak i kada je Slobodan navodno organizovao ubistvo Bojovića, za te poslove je angažovao svoju dvojicu rođaka, koji su opet skupili plaćenike.
Kako je isplivalo u optužnici, za neke obračune plaćano je i huliganima u Beogradu, te su tako svoje uloge imali ubijeni vođa navijača Velibor Dunjić i Uroš Mišić.
Nakon ubistva Branislava Šaranovića 2009. bio je poušten niz vodu. Igrom slučaja, u žižu javnosti je ponovo dospeo nedavno, nakon hapšenja njegovog novog vlasnika Vladimira Popovića Popa (41) zbog iznude, početkom ove godine.
Pop se inače povezuje sa klanom Luke Bojovića, a obaveštajnim krugovima kruže priče da je kockarnica omiljeno stecište pripadnika Bojoviću bliskog škaljarskog klana.
– Slobodan Šaranović je ubijen zato što nije utvrđena istina o ubistvu njegovoig brata Branislava – rekao je iznad odra ubijenog biznismena njegov brat od strica Slavko Šaranović.
– Ima raznih priča povodom ubistva Slobodana. Neki pominju i krvnu osvetu.
Nje nije bilo, i najbliža porodica našeg Slobodana za to ne zna niti želi da zna, a želimo istinu koja će rasvetliti ovaj slučaj…
Na bezobziran način, s leđa i sa bezbroj zrna, pre tri dana izrešetan je Slobodan. Njegova porodica mora da se oslobodi zle sudbine – rekao je on.
Osam godina ranije, takođe s leđa, praktično na isti način, likvidiran je i njegov brat Branislav.
(Blic)