Home / AKTUELNO / OPREZ! Ovo su mesta u Srbiji u kojima, ako doživite saobraćajku, neće imati KO DA VAM POMOGNE

OPREZ! Ovo su mesta u Srbiji u kojima, ako doživite saobraćajku, neće imati KO DA VAM POMOGNE

Vozači moraju da obrate posebnu pažnju kada voze pored mesta sa manje od 25.000 stanovnika jer u slučaju nesreće medicinske ekipe iz brojnih razloga ne stižu pravovremeno da reaguju.

autoput saobracaj

Na osnovu aktuelne uredbe o Planu mreže zdravstvenih ustanova, opštine u kojima živi manje od 25.000 stanovnika noću i nedeljom nemaju ekipu Hitne pomoći, već samo dežurnog lekara i tehničara u lokalnom domu zdravlja. Posledica toga je povećan broj fatalnih ishoda saobraćajnih nesreća u blizini takvih mesta.

– Domovi zdravlja u takvim opštinama imaju takozvano lekarsko dežurstvo, pa ukoliko se saobraćajna nezgoda dogodi van radnog vremena doma zdravlja, odziv medicinske ekipe je, po pravilu, veoma spor.

Obično dežurni lekar ne napušta ambulantu dok mu ne stigne zamena kolege u pripravnosti i tu se gubi dragoceno vreme – objašnjava Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Kako kaže, hitna medicinska pomoć, vatrogasci i policija moraju mnogo brže da deluju u slučaju saobraćajne nezgode.

– Vreme se gubi zbog sporog protoka informacija među hitnim službama, kao i zbog teritorijalne organizacije hitnih službi. A vreme je dragoceno. Naša procena je da bi oko 20 odsto ljudi koji preminu nakon saobraćajne nezgode preživelo povrede ako bi im pomoć bila ukazana pravovremeno.

To znači da bismo u Srbiji godišnje spasli između 50 i 60 života. Ima mnogo prostora da ubrzamo i poboljšamo rad hitnih službi, ali potrebna su sistemska rešenja – smatra Okanović.

Pomoć iz Ćuprije prelazi 30 km i kad se nesreća dogodi na samo 500 metara od izlaza ka Nišu
Na brzinu intervencije medicinskih ekipa prvenstveno utiče mesto sudara jer je nadležnost zdravstvenih ustanova određena na teritorijalnom principu.

– Ovaj problem je posebno izražen na autoputu na Koridoru 10, gde hitne službe ne smeju da intervenišu iz suprotne kolovozne trake.

Na primer, ako se saobraćajna nezgoda dogodi u smeru ka Nišu, na 500 metara pre skretanja za Ćupriju, ispred ćuprijskog motela, nadležna ekipa Hitne pomoći iz Ćuprije treba da pređe 30 kilometara da bi došla na lice mesta, a nenadležna ekipa iz Jagodine 16 kilometara – ističe Okanović.

Konačno, postoji i problem razmene informacija među hitnim službama, pa su tako nedavno tri osobe u Srbobranu poginule pošto je u prevrnutom automobilu buknuo požar, a na teren je izašla samo ekipa Hitne pomoći, bez vatrogasaca.

– Dešava se da se vatrogasno-spasilačke ekipe obaveste tek kada na lice mesta dođu policija ili Hitna pomoć, a vatrogasci bi mnogo brže stigli kada bi bili obavešteni istovremeno kad i ostale hitne službe – objašnjava Okanović i dodaje da bi radio-veza među službama mogla da bude jedno od rešenja.

Ministarstvo: Novi zakon će rešiti problem

Ministarstvo zdravlja formiralo je radnu grupu koja je pri kraju izrade dokumenta o organizaciji hitne medicinske pomoci, a koji će biti sastavni deo novog zakona o zdravstvenoj zaštiti.

– Time će ova oblast biti adekvatno definisana i u zakonskoj formi. Na taj način će organizacija Hitne pomoći biti ustrojena u skladu s potrebama i obavezama savremenog društva radi što boljeg i efikasnijeg funkcionisanja u svakodnevnom radu i u svim vanrednim situacijama – kažu u Ministarstvu.

Oni dodaju da trenutno ne postoje zvanični, obavezujući protokoli za postupanje službi i ekipa Hitne pomoći, već samo preporuke, što će budućim aktima biti izmenjeno i precizno definisano.

(Marko Tašković)

Check Also

DR JANKOVIĆ POSLAO JEZIVO UPOZORENjE U VEZI EPIDEMIJE: NE MOŽEMO IZBEĆI TREĆI PIK- EVO KADA POČINJE!

Direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra Niš profesor Radmilo Janković kaže da …