Home / AKTUELNO / OTKRIVENO: Ovo su pet mogućih scenarija za Kosovo u novom Ustavu Srbije koji se sprema…

OTKRIVENO: Ovo su pet mogućih scenarija za Kosovo u novom Ustavu Srbije koji se sprema…

Za oko pola godine Srbija bi trebalo da donese strateški plan oko Kosova – da definiše svoja prava i ciljeve kada je reč o pokrajini, potrebe Srba koji žive na KiM, ali i da prihvati da o tome odlučuju i kosovski Albanci.

ustavni- sud- srbija

Drugim rečima, mora da bude spremna na kompromis. Sve ovo je u inaguracionom govoru najavio novi predsednik Aleksandar Vučić i to u trenutku kada se priprema promena Ustava.

Vučićeva najava može da se tumači na različite načine – kao uvod u brisanje preambule o KiM u Ustavu Srbije, njeno menjanje po ugledu na dve Nemačke, ali i kao formiranje konačnog stava Beograda o Kosovu – granice do koje bi išli u pregovorima sa Albancima i to uz saglasnost ključnih političkih faktora u Srbiji i uz bar neophodnu podršku opozicije.

Novi predsednik nije precizirao na šta je tačno mislio i kakav je njegov plan. On je, međutim, rekao da je vreme da stvari postavimo na racionalnu ravan.

– Vreme je da to podignemo na nacionalni nivo i da na takav način o tome razgovaramo – naveo je on.

Ovo je pet mogućih rešenja koja bi mogla da se nađu u novom Ustavu:

1. Brisanje preambule o KiM

Do sada su se pominjale dve varijante kada je reč o promeni Ustava koja bi se odnosila na KiM. Prva je brisanje preambule o Kosovu, koju je nezvaničnim kanalima tražio Brisel. Više sagovornika „Blica“ reklo je da je sama preambula deklarativna, da nema pravno dejstvo, ali nije teško zaključiti da bi njeno brisanje poslalo snažnu simboličku poruku.

Tanasije Marinković, profesor ustavnog prava, kaže da premabula ima isključivo nominalnu, nikako normativnu vrednost, s obzirom da Srbija u trenutku donošenja Ustava nije imala vlast nad južnom pokrajinom.

– Nije uobičajeno da se donose ustavi čije odredbe ne odgovaraju stvarnom vladavinskom procesu. Takvi ustavi se nazivaju nominalnim, odnosno fasadnim. Polazeći od toga da u trenutku donošenja Ustava Srbija nije ostvarivala vlast nad Kosovom, izuzev ostataka na njegovom severu, jasno je da je Ustav imao u vidu obavezu sredstva, a ne obavezu cilja – ističe Marinković.

On, međutim, dodaje da su državni organi, shodno tome, dužni da „savesnim vođenjem unutrašnje i spoljne politike preduzmu korake do maksimuma svojih raspoloživih sredstava kako bi se Kosovo postepeno reintegrisalo u Srbiju“.

2. Menjanje preambule o KiM

Već dugo se srpskim vlastima predlaže manje bolno rešenje, a to je promena preambule o Kosovu, u kojoj bi bilo navedeno da je KiM deo teritorije Srbije nad kojom ona trenutno nema suverenu vlast.

To bi zapravo bio model sličan onom koji je postojao u Ustavu SR Nemačke, koji se od usvajanja odnosio i na DR Nemačku, ali je počeo da se na toj teritoriji primenjuje nakon njihovog ujedinjenja.

Istoričar Čedomir Antić, međutim, navodi za „Blic“ da je rešenje dve Nemačke zastarelo i da u našem slučaju nije primenjivo.

– To je hladnoratovsko rešenje koje suštinski nije ugrožavalo pravo Nemaca na ujedinjenu državu. Ono je neprimenjivo na Balkanu i bilo gde drugde u demokratiji – smatra Antić.

3. Donošenje ustavnog zakona

Osim u preambuli, koja je deklarativna, Kosovo i Metohija se pominje još i u zakletvi predsednika Republike, kao i u članu 182, u kojem se navodi da će se suštinska autonomija AP KiM urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava. Mada je Ustav donet pre 11 godina, takav zakon još nije donet.

Poznavalac prilika na KiM i direktor Foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić navodi da Ustav ne bi morao da se menja, kada je reč o delu koji se odnosi na Kosovo, već da može da se donese ustavni zakon koji bi to pitanje regulisao.

– Treba videti koji će biti rezultati dijaloga o normalizaciji odnosa, a zatim doneti zakon koji će definisati pitanje KiM – kaže Janjić za „Blic“.

4. Podela Kosova

Čedomir Antić vidi još nekoliko rešenja koja se odnose na Srbiju i Kosovo i Metohiju. Jedno od njih je istorijski sporazum Srba i Albanaca.

– On bi se odnosio na podelu pokrajine, bez odricanja Srbije od Preševa i Bujanovca. Sever Kosova pripao bi Srbiji, enklave bi dobile autonomiju, a pet svetinja bi ostale pod međunarodno garantovanom jurisdikcijom Srbije – navodi Antić.

5. Proglašenje okupacije

On dodaje da bi jedno od rešenja bilo i da Srbija proglasi okupaciju KiM i obaveže se da će je jednom vratiti u svoj sastav kao Jevreji Jerusalim, Hrvatska Krajinu…

– Ako se Srbija odrekne Kosova bez prethodnog kompromisa i mimo demokratske procedure postaće prva država u Evropi koja je to učinila posle vremena kada je Hitler otimao drzavama delove njihove teritorije i naroda – ističe Antić.

(Nataša Latković)

Check Also

AMERIČKI ANALITIČAR: SPORAZUM O KOSOVU U VAŠINGTONU BIĆE ZABORAVLJEN POSLE IZBORA U SAD- A SRBIJA U EU NEĆE UĆI NIKAD

Sporazum koji su u Vašingtonu potpisali Beograd i Priština ne donosi ništa novo, jer je …