Ove OPASNE BOLESTI migranti svakodnevno donose u Srbiju, lekari se spremaju za NAJGORE
Ilegalni migranti koji prolaze kroz našu zemlju, a koji su bez stalnog nadzora lekara, nose opasnost od širenja tropskih zaraznih bolesti. Sa legalnim migrantima nema problema, jer su pod stalnim nadzorom lekara, problem su migranti koji su ilegalno ušli u zemlju, a koji dolaze iz područja u kojima su tropske bolesti, kao malarija, široko rasprostranjene.
Razloga za paniku nema, ali je izuzetno važno da se svi slučajevi malarije otkriju što ranije i da se leče. Da bi se to i sprovelo, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” izdao je saopštenje sa uputstvom svim zdravstvenim ustanovama kako da postupaju u slučaju ove bolesti, posebno u populaciji migranata.
Malarija je najveći problem
Najveći problem predstavlja malarija, ali opasnost preti i od dečije paralize, tuberkuloze, hepatitisa i smrtnosnog virusa MERS. Epidemiolozi tvrde da za sada nema mesta panici, uprkos neprestanom prilivu migranata, ali su spremni na najgore.
Od početka godine u Srbiji je registrovano 17 tzv. importovanih, “uvezenih” slučajeva malarije, od kojih 10 među migrantima sa Istoka, iz Avganistana (8) i Pakistana (2), a ostali slučajevi su kod naših državljana koji su putovali u malarična područja – Angolu, Benin, Ekvatorijalnu Gvineju, Kongo i Sijera Leone.
Svetska zdravstvena organizacija je Srbiju uvrstila među zemlje sa povećanim rizikom od ove zarazne bolesti. Iako je ova tropska bolest iskorenjena još 1964. godine, sa prilivom migranata sa Istoka se povećao i rizik od širenja zaraze.
Bolest je izlečiva, ali realna opasnost je u tome što zaraženi kod kojeg nije otkrivena i lečena bolest postaje potencijalni izvor zaraze ako ga ubode neki od tridesetak vrsta komaraca koji imaju potencijal da prenose ovu zarazu.
Simptomi bolesti se kod zaražene osobe javljaju za sedam do 14 dana ili čak i osam do 10 meseci nakon unošenja parazita. U prvih nekoliko dana simptomi su isti kao i kod drugih bolesti koje uzrokuju bakterije, virusi ili paraziti – povećana temperatura, glavobolja, umor, pojačano znojenje, povraćanje… Međutim, mogu se javiti i suv kašalj, bolovi u mišićima, povećana jetra ali i nervna disfunkcija i gubitak svesti.
Migrantska kriza mogla bi da izazove epidemiju tuberkuloze
Obolevanje od tuberkuloze u Srbiji prepolovljeno je u poslednjih deset godina, međutim, bez obzira na to što danas ona pogađa 15 osoba na 100.000 stanovnika, ova zarazna bolest preti da se vrati.
I ona je izrazila bojazan da se može očekivati porast obolevanja od ove zarazne bolesti. Upozorava i da u budućnosti, ako migrantska kriza potraje, možemo biti svedoci novih problema kada je ova bolest u pitanju, jer se njihov bacil tuberkuloze razlikuje od našeg.
Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija (bacil) tuberkuloze. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način. Svega 10 odsto inficiranih osoba se kasnije u toku života razboli od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neurednim životom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom dugotrajnom bolešću, HIV infekcijom…
Najčešći simptomi su kašalj, nekada se pojavi krv u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti.
Epdemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu Branislav Tiodorović ranije je konstatovao da zbog velikog broja migranata koji svakodnevno prolaze kroz Srbiju postoji opasnost od prenosa određenih bolesti, poput dečije paralize ili virusa MERS, zbog čega je apleovao da ceo zdravstveni sistem mora savršeno funkcioniše.
Sirija je nekada imala odličnu vakcinaciju protiv dečije paralize, ali je zbog rata nema već godinama. Vrlo je važno kontrolisati priliv migranata i ne treba isključiti mogućnost da i u Srbiji može da se pojavi neko ko je potencijalan izvor infekcije.
U 90-95% slučajeva zaraza ne izaziva nikakve simptome, dok u 3% slučajeva virus prodire u centralni nervni sistem. Polovina onih koji dožive paralizu kroz mesec dana (maksimalno 6 do 8 meseci) doživi povraćaj funkcije, a četvrtina delimično povrati paralizovane funkcije. Mogući su smrtni slučajevi kada paraliza onemogući normalno disanje i gutanje. Neki od ovih pacijenata se mogu spasti aparatima za veštačko disanje, koji se primenjuju do oporavka funkcije ili doživotno.
Najčešće napada decu u uzrastu od 3-8 godina.
Od 90 do 95% osoba zaraženih virusom nema simptoma. Mali broj može imati temperaturu, bol u grlu, glavobolju, povraćanje, mučninu ili dijareu.
Od 200 zaraženih osoba samo jedna razvija ireverzibilnu oduzetost, obično donjih ektremiteta. Među paralizovanim osobama, 5–10% obolelih umre zbog paralize disajne muskulature.
Virus se nalazi u pljuvačk i stolici zaraženih osoba. Može se prenositi u direktnom kontaktu sa zaraženom osobom ili indirektnom preko hrane, vode ili ruku koje su kontaminirane zaraženom stolicom. Vreme od unošenja uzročnika u organizam do razvoja bolesti se kreće od 3 do 35 dana. Kod obolelih virus se izlučuje stolicom do 6 nedelja od početka bolesti.
Za smrtnosni virus MERS nema vakcine
MERS izaziva novi tip koronavirusa, koji prate elementi obične prehlade i teškog akutnog respiratornog sindroma – SARS, a nema posebne specifične simptome u ranim fazama. Vakcina od tog virusa još ne postoji.
Ovu bolest, koja je prvi put otkrivena kod ljudi 2012, izaziva koronavirus iz iste porodice kao i virus koji izaziva SARS.
Svetska zdravstvena organizacija je tokom protekle godine registrovala je da je 455 osoba umrlo od MERS-a i da je 1.289 njih inficirano.
U Institutu za javno zdravlje ” Dr Milan Jovanović Batut” uprkos upozorenju koje su izdali nisu u mogućnosti da daju šire informacije zbog smrti Dragana Ilića, direktora Instituta.
(Telegraf.rs)