POČELA RACIJA U SAOBRAĆAJU: Vozači, evo KO i ŠTA vas čeka na ulicama! Najjača kontrola 19. aprila
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova iz Uprave saobraćajne policije, tokom ove sedmice, u okviru međunarodne organizacije TISPOL (mreža saobraćajnih policija), sprovode akciju pojačane kontrole brzine kratanja vozila, saopštio je MUP.
Akcija je počela danas, a policija je, radi strože kontrole, uspostavila i motocikle presretače.
Akcija se sprovodi u svim državama koje sarađuju u okviru TISPOL-a – u 28 zemalja članica Evropske unije, Švajcarskoj, Norveškoj i Srbiji.
U okviru akcije, u sredu 19. aprila, biće sprovedena i akcija „Speed Marathon“, tokom koje će se brzina meriti 24 časa neprekidno ručnim radarima, radarima u sistemima video nadzora i uređajima za merenje brzine u vozilima bez obeležja policije – presretačima.
Svaki kontrolisani vozač biće alkotestiran, dok će saobraćajna policija takođe prilikom zaustavljanja svakog motornog vozila koje prekorači dozvoljenu brzinu kretanja, obaviti i kontrolu korišćenja pojaseva za vezivanje kako vozača tako i putnika, na način koji je predvideo proizvođač vozila.
Prema istraživanjima koja je objavio Evropski savet za bezbednost saobraćaja, povećanje brzine kretanja za samo pet odsto dovodi do povećanja broja saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom za više od 20 odsto.
Prema istom istraživanju, korišćenje sigurnosnih pojaseva smanjuje rizik od smrtnog stradanja u saobraćajnim nezgodama za oko 50 odsto, navodi se u saopštenju.
Poslednje dve godine, na našim putevima dogodilo se oko 3.400 saobraćajnih nezgoda sa učešćem motocikala i mopeda, u kojima je poginulo 95 ljudi i zbog te poražavajuće statistike.
Redakcija Kurira apeluje na sve vozače da se pridržavaju saobraćajnih propisa i ne voz brzinom većom od propisane.
Motocikli presretači
Načelnik Uprave saobraćajne policije MUP Nebojša Arsov objasnio je da će kontrola motociklista u narednom periodu biti oštrija, a motocikli – presretači kontrolu će vršiti ne samo po autoputevima, već i po gradovima i po manjim mestima u celoj Srbiji.
Glavni zadatak policajaca na neobeleženom motociklu presretaču, koji se otkriva tek kada se napravi prekršaj i kada se prekršilac zvučno – svetlosnim signalima zaustavlja, biće iznenadna kontrola motociklista, kao i ostalih učesnika u saobraćaju, koji ne ustupaju prvenstvo prolaza i ometaju vozače motocikala.
Mat crni „suzuki RGSX“ presretač, beogradskih tablica, sa 184 konjske snage i zlatnim „brembo“ kočnicama, kojim upravlja policajac u crnoj kacigi i crnoj moto opremi nema nikakva obeležja policije i ne bi se ni pomislilo da je policijski, jedan je od modela motocikala čiji se ukupan broj drži u tajnosti.
Arsov ističe da celo društvo zajedno mora da preduzme sve što je u njegovoj moći, kako bi se izrazito visok broj poginulih motociklista smanjio i da ove godine bude mnogo manje poginulih i motociklista i ostalih učesnika u saobraćaju.
Zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije Boban Milinković rekao je za Tanjug da, iako su motocikli – presretači praktično neobeleženi, a policijski službenici u zaštitnoj opremi bez obeležja policije, ta vozila imaju ugrađene posebne zvučne i svetlosne uređaje.
U skladu sa zakonom, objašnjava Milinković, nakon uočavanja prekršaja, vozila se zaustavljaju i dovode do najbliže patrole koja dalje prema učiniocu prekršaja preduzima mere.
Statistika
Viši policijski inspektor Aleksandar Radenković rekao je da se na našim putevima, u poslednje dve godine, dogodilo oko 3.400 saobraćajnih nezgoda sa učešćem motocikala i mopeda, prosečno godišnje oko 1.700 nezgoda, te da je u tim nesrećama poginulo 95 ljudi, vozača motocikala i mopeda ili putnika na njima.
Analiza tih saobraćajnih nezgoda, navodi Radenković, ukazuje da su najčešći uticajni faktori neprilagođena brzina, neustupanje prava prvenstva prolaza, nepropisno izvođenje nekih radnji vozilom, i konzumiranje alkohola za vreme vožnje.
„Ono što pokazuje analiza, jeste da vozači putničkih vozila uglavnom ne primećuju na vreme vozače motocikala. Ovo je period godine kada praktično počinje sezona motocikala, vozači putničkih vozila nisu naviknuti na njihovo prisustvo, ono što jeste jako važno da vozači budu više oprezni u tom periodu, da poštuju prava motociklista, da blagovremeno daju pokazivače pravca i da naravno poštuju ostale saobraćajne propise“, rekao je Radenković.
Analize MUP, dodaje on, takođe pokazuju da u saobraćajnim nezgodama sa učešćem motocikala i mopeda, gotovo 30 odsto vozača motocikala nije imalo odgovarajuću kategoriju za upravljanje vozilom, oko 11 odsto njih upravljalo je vozilom pod dejstvom alkohola, a gotovo 50 odsto poginulih vozača motocikala mlađe je od 30 godina.
U protekle dve godine, vozači motocikala i mopeda napravili su 30.000 prekršaja, navodi Radenković, od kojih gotovo trećina tih prekršaja jeste nekorišćenje zaštitne kacige, a veliki broj prekršaja je i vožnja bez odgovarajuće kategorije, kao i vožnja pod dejstvom alkohola.
Predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista Vladimir Jevtić istakao je da je vrlo čest propust motociklista brzina, posebno kod vozača sportskih motocikala, a smatra da je vrlo teško očekivati da će neko ko ima „24 godine i vozi motocikl od 1.000 kubika, voziti 50 na sat“.
„Znate kako, ljudi su mladi, adrenalin radi, svi ostali hormoni i pokušavaju da se dokažu preko tog motocikla“, rekao je Jevtić.
Prema njegovom mišljenju, najveći problem je obuka, smatra da je to „prva stvar u Srbiji“ i ističe da se ne može vršiti obuka za motocikle u autoškolama, da moramo imati moto škole, te da tome treba težiti.
„I dalje, evo 2017. je, pričamo o samoobuci, a 99 odsto naših vozača je samoobučeno i tu leži pravi problem. Ne može posle par nekih jednostavnih elemenata u izvođenju manevara motociklom da se kaže da je neko osposobljen za vožnju motocikla“, rekao je Jevtić.
Za 10 godina, u Srbiji je 25.000 ljudi doživelo lakšu ili težu saobraćajnu nesreću na motociklu, a 1.000 ljudi je poginulo.
(Autor: Foto: Shutterstock,Tanjug,Foto: Marina Lopičić)