Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Da li će Srbija od Rusije dobiti protivvazdušni sistem S-300 pitanje je koje su aktuelizovali najviši zvaničnici ovih država, ali i tema kojom se ovdašnji političari bave već 20 godina. Moskva i Beograd trenutno ne otkrivaju mnogo, tek da zaintrigiraju javnost, pa sagovornici RSE smatraju da nabavka ruske „raketne aždaje“ nije realna.
Sve je to Vučićeva propaganda
– Ipak se u izjavama Vučića i Peskova vidi jak propagandni efekat. Javno mnjenje je spremno da prihvati i nagoveštaj da se razgovara o S-300 kao svršen čin a to je ono što je najvažnije vlastima u Srbiji – da stvore sliku kako imaju posebne odnose sa Rusijom i ozbiljne namere u pregovorima o nabavci naoružanja – kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.
Pisanje tabloida o navodno sigurnoj nabavci S-300 razbuktao je prilično rezervisan, čak tajanstven, odgovor portparola Kremlja Dmitrija Peskova, na pitanje da li je predsednik Rusije sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o isporuci tog sistema.
– Vojnotehnička saradnja je izuzetno osetljiva tema. Mogu da potvrdim da se ona razmatra u najvišim političkim krugovima – naveo je Peskov.
Vlade Radulović, iz Atlantskog saveta Srbije, napominje da su izjave i pisanje štampe jedna stvar, a stvarnost nešto sasvim drugo.
– Sistem S-300 spada u strateško naoružanje i zaista je nerealno očekivati da će ga Rusija prepustiti Srbiji. Naročito u situaciji kada Srbija veoma tesno i blisko sarađuje sa NATO, kada sa tim vojnim savezom ima potpisane sve moguće sporazume i organizuje brojne zajedničke vežbe i aktivnosti – navodi Radulović.
Srbija se za S-300 bezuspešno interesuje jod od devedesetih godina, a priča o nabavci kulminirala je uoči NATO bombardovanja 1999. Od tada do danas, uprkos u poslednje vreme intenzivnim pregovorima o kupovini ruske tehnike, u Srbiju su iz Rusije stigla samo dva helikoptera Mi-17, prve nove vojne letelice posle 30 godina.
Odakle Srbiji pare za S-300?
Aleksandar Radić smatra da Vojska Srbije ima preče potrebe od S-300.
– Stvoren je mit o tome kako je protivvazdušna odbrana ključna uzdanica odbrane srpskih interesa, da možete da budete bezbrižni ako imate S-300. Na žalost, mimo struke i po nekada čak i mimo zdravog razuma, kod nas je stvorena slika kako bi situacija 1999. bila bitno drugačija da je oboren koji protivnički avion više – pojašnjava Radić.
Srbija ima problem što nije dovoljno bogata za njega. Iz pojedinih izvora može se videti da je, recimo, cena kompleta S-300 sa 12 lansirnih uređaja oko 115 miliona dolara. U Rusiji polako izlazi iz proizvodnje, koja uvodi savremeni S-400, a na vidiku je već i S-500.
– Ako danas kupite neki raketni sistem koji je „mrtav“, koji više nije u proizvodnji, onda morate da računate sa tim da će cena rezervnih delova, ako ih ima, brzo rasti do visokih suma. Za to će morati da se pronađe novac, dok su u isto vreme dnevnice u vojsci 150 dinara – kaže Radić.
Poslednja velika priča o ruskom oružju za Srbiju bila je nabavka MiG-ova 29, o kojoj se uveliko govorilo uoči nedavnih izbora, ali šest polovnih aviona još nije stiglo u Beograd, niti ima informacija kada će se to dogoditi.
(slobodnaevropa)
